Afera “Brumgejt” potresa ZOI: Šta je sporno u karlingu da ni najveći naučnici ne mogu da odgovore?

Iako postoji fotografija na kojoj se vidi kako Kenedo prstom dodiruje kamen, Kanađanin je u svoju odbranu rekao jedno kratko “fuck off”! Incident je brzo nazvan “Brumgejt” i postao je viralan na društvenim mrežama. Međutim, snimak koji kruži internetom podstakao je debatu.: “Pa, je…. zar ni karling ne može da ostane čist sport?” Rođaci guraju tamo neki kamen i čiste led, a opet moraju da se hvataju za gušu?

Ipak, ovo nije prvi put da je karling potresen kontroverzama. Deceniju ranije, sport je doživeo ozloglašeni skandal, odnosno originalni „Brumgejt“ iz 2015/16, kada je agresivna tehnologija metli pretila da potpuno poremeti ravnotežu u sportu. Ta saga dovela je do gorkih podela i trajnih promena pravila. Problem je počeo godinu dana ranije, ponovo u Kanadi, gde je izvesni Majk Mekjuen počeo da koristi novu četku, ili metlu, kako vam je lakše. Kruta sintetička podloga agresivno je strugala površinu leda. Za razliku od mekše konjske dlake ili standardne sintetike, omogućavala je kamenju da klizi dalje i ravnije, minimizirajući prirodno uvijanje, takozvani karling.

Da skratim priču, Majkova ekipa je zahvaljujući novoj četki osvojila sve. Drugi su se žalili da se tako uništava led i da “čišćenje” postaje važnije od bacanja i… zabranjena je u novembru 2015. Bilo ja kasnije i drugih pokušaja sa drugačijim četkama koje su dovele do “Brumgejta 2.0”. Zato, ako pomislite “ma ovo je pravi sport za mene”, pazite se da ne dobijete metlom po glavi.

Ledeni balet kamena na ledu čini karling jednim od najzanimljivijih sportova Zimskih olimpijskih igara. Ali naučnici još nisu sasvim shvatili fiziku njihovog kretanja. Za sport koji datira iz 16. veka, iznenađujuće je saznati da još nismo shvatili kako karling funkcioniše. Olimpijski sport, prvi put igran na zaleđenim jezerima u Škotskoj, podrazumeva lansiranje komada granita preko grube ledene površine, tako da klize sve do mete poznate kao kuća. Igrači metlaju ispred svakog kamena kako bi kontrolisali njegovu putanju. Ovo deluje dovoljno jednostavno, ali kako i sami treneri karlinga priznaju, još postoji mnogo nepoznanica o fizici ovog sporta.

Od svih naučnih misterija, jedna od najvećih govori o samom imenu sporta – kako i zašto se kamenje uvija (curl)? U karlingu, ako igrač zavrti kamen udesno (u smeru kazaljke na satu), kamen će se na kraju putanje pomeriti udesno. Ako ga zavrti ulevo, pomeriće se ulevo. E sad – tu nastaje misterija. Ako primeniš osnovno znanje iz fizike i probaš kod kuće da gurneš, na primer, činiju ili čašu okrenutu naopako po tepihu i zavrtiš je udesno, ona će zapravo skretati ulevo – dakle, suprotno od smera rotacije. Po „klasičnoj“ intuiciji o trenju, i kamen u karlingu bi trebalo da radi isto. Ali ne radi. Umesto da ide suprotno od rotacije, on skreće u istom smeru u kojem se okreće.

I, nauka još nema potpuno jedinstveno objašnjenje zašto je to tako. Naučna zajednica nije postigla konsenzus o fizici uvijanja, iako to nije zbog nedostatka truda. Prošlo je više od 100 godina otkako su istraživači počeli da pokušavaju da ga razumeju, ali mehanizmi koji stoje iza uvijanja kamena ostaju nerešeni. Za početak, granitno kamenje, uprkos svom izgledu, nije samo bilo koji blok stene. Iskopano sa samo dva mesta u Velsu i Škotskoj, posebno je čvrsto i vodootporno. A oblik je ključan: donja strana je konkavna sa obodima koji se nazivaju „running bands“, slično dnu pivske flaše. Upravo ta tanka traka dolazi u kontakt sa ledom.

Led je takođe posebno dizajniran. Za razliku od tipičnog klizališta, površina se pre utakmica „posipa šljunkom“, odnosno sitnim kapljicama vode koje se posipaju iznad kako bi se stvorila gruba površina. Bez tog posipanja, trenje bi sprečilo kamen da ikada stigne do kuće. Takođe, i ovo može da deluje kontraintuitivno – neravnine na putu nas usporavaju, ali kod karlinga, te zaleđene kapi smanjuju kontakt između kamena i leda, što smanjuje trenje.

Zatim, tu je i efekat vode. Kako kamen klizi, led se dovoljno zagreva da se otopi i stvori neverovatno tanak sloj vode za podmazivanje. Ovo smanjuje trenje, pomažući da se kamen kreće, a istovremeno utiče na putanju kamena. Prvi pokušaj da se razume uvijanje kamena bio je 1924. godine, kada je kanadski naučnik E. L. Harington sa Univerziteta u Saskačevanu predložio „teoriju levo-desne asimetrije“. Ukratko, u pitanju je razlike u trenju između leve i desne strane kamena. Ako se kamen rotira, Harington je zaključio da se jedna strana okreće u smeru kretanja kamena, druga supritno, što dovodi do malih razlika u trenju. Njegova predlog nije prihvaćen, piše “BBC”.

Jedna od najnovijih teorija, 2022. godine, došla je od fizičara Džira Murate sa Univerziteta Rikjo u Tokiju: “Pre nego što počnemo da razmišljamo zašto se kamen uvija, trebalo bi da posmatramo kako se uvija. Samo okretanje nije ono što gura kamen bočno. Umesto toga, okretanje stvara razliku u trenju, a to trenje deluje kao tačka vešanja, rekao je Murata koji kretanje kamena upoređuje sa klatnom.

Da li je ovo poslednja reč o fizici karlinga? Gotovo sigurno ne, i ne bi bila prva tvrdnja da je misterija rešena. Nekoliko drugih istraživača ima svoje ideje, tako da za sada nema jasnog konsenzusa. Takođe treba uzeti u obzir mnoge druge varijable: stanje “šljunka”, hemijski sastav leda, temperatura, vlažnost, mikrofrakture i još mnogo toga. Petao Sofronije bi rekao da je “dva puta ništa, ništa, odnosno crva nije ni bilo”. Kanađanin Mark Kenedi sa početka ove duge priče je još konkretniji: “Fuck off i baci taj kamen”! Nama ostaje da se samo pitamo kako je karling od sporta u kojem su takmičari pre pedesetak godina “duvanili” na ledu došao na ivicu da se ljudi pobiju… zbog kamena i metle?!