SRBIJA U EU OD OVOG DANA, ZAJEDNO SA UKRAJINOM?! Lider jedne od članica: “Ovo je potencijalno najveći čin PONOVNOG UJEDINJENJA EVROPE”

Rat u Ukrajini traje već pune četiri godine i kraj se ne nazire. Ovo je alarmiralo Brisel da krene da traži formulu za širenje Evropske unije (EU). Predsednik Litvanije dao je naznaku kada bi za region, a tu spada i Srbija, to moglo da se ostvari i rekao da će momenat zavisiti od toga da li će Sjedinjene Američke Države uspeti da izvrše pritisak na Rusiju kako bi se rat u Ukrajini zaustavio. Ali, analitičari kažu da će se proširenje nastaviti bez obzira na tok rata u Ukrajini i ocenjuju da ideja o istovremenom prijemu Balkana i Ukrajine deluje privlačno, ali u praksi teško izvodljivo.

Marko Savković, is ISAC fonda, ocenjuje za “Blic” da će se proširenje nastaviti nezavisno od kraja rata u Ukrajini.

– Rat u Ukrajini, ovakav kakav je, može trajati još dugo. Postoje zemlje kojima je u interesu da se proširenje EU nastavi – i one će morati da ubede ostale, sa jedne strane Francusku, a sa druge, zemlje koje favorizuju Ukrajinu – napominje Savković.

On dodaje da postoje različite vizije proširenja, a između ostalog, jedna od njih je da EU bude manja, centralna, sa višim stepenom integracije, koja je okružena prstenom članica “drugog reda”.

– Među njima bi bila i Ukrajina. Ali plašim se da svi ti novi koncepti razvodnjavaju, da se tako izrazim, crnogorsku priču, jer Crnogorci uz sve mane i probleme pokušavaju da uđu sledeći. Uz svo poštovanje žrtve koju Ukrajina podnosi, ne možemo je smestiti u isti koš sa državom koja određene smernice i reforme prati 20 godina. Mislim, možemo, ali to onda unosi ozbiljne sumnje u kredibilnost procesa – smatra Savković.

“Upitno ostvarivanje u praksi”

Branka Latinović, bivša diplomatkinja, za “Blic” kaže da je predsednik Letonije je ovom izjavom aktuelizovao mogućnost istovremenog prijema zemalja sa prostora Zapadnog Balkana, ali u novom kontekstu.

– To je dobra ideja, ali upitna sa stanovišta ostvarivanja u praksi. On se dovodi u vezi sa mogućnošću prijema Ukrajine i Moldavije koje su se na listi preferencijalnih kandidata pojavile kako se nastavljao rat u Ukrajini i za koji i dalje ne znamo kada i kako će se završiti. Mogućnost proširenja po tom modelu je odgovor EU na nove geopolitičke izazove i traženja rešenja. EU iznalazi ta rešenja i u fazi je njihovog oblikovanja. U osnovi nije originalna ideja, jer postoje saznanja da su tadašnja trojka EU i Žak Delor, predsednik EK, nudili nešto slično SFRJ, prijem iz političkih razloga, po skraćenoj proceduri – napominje Latinović.

Ona dodaje da se od zajedničkog prijema regiona u EU odustalo zbog same dinamike kojom se odvija proces otvaranja klastera.

– To je dodatno otežano i zbog uslova koje je Bugarska postavila Severnoj Makedoniji, što je takođe nešto nepoznato iz ranije prakse proširenja. EK očigledno preferira princip poštovanja ispunjavanja kriterijuma, tu imaju prednost Crna Gora i Albanija jer brže napreduju u otvaranju, kao i u zatvaranju klastera. Vidimo, međutim, da će kod izrade Pristupnog ugovora sa Crnom Gorom EK biti oprezna i da već nagoveštava nove uslove kojih će buduća članica EU morati da se pridržava i po prijemu. Razmišlja se da nova članica neće odmah imati pravo da koristi konsenzus, kao i da će se suočiti sa drugim ograničenjima ukoliko ne poštuje obaveze. EU traži mehanizme kako bi se zaštitila od novih slučajeva koje bi je dodatno udaljile od ambicije da deluje brzo, odlučno i efikasno u cilju odgovora na nove izazove – ukazala je Latinović.

Šta je to rekao predsednik Letonije?

Predsednik Letonije Edgars Rinkevičs rekao je da će mogućnost velikog proširenja EU, koje bi obuhvatilo Ukrajinu, Moldaviju, ali i države nastale raspadom bivše Jugoslavije, zavisiti od toga da li će Sjedinjene Američke Države uspeti da izvrše pritisak na Rusiju kako bi se rat u Ukrajini zaustavio.

Prema njegovim rečima, tek u slučaju postizanja mirovnog dogovora i okončanja sukoba moglo bi se govoriti o najvećem talasu evropske integracije u novijoj istoriji.

– Ne govorimo samo o Ukrajini, već potencijalno o najvećem činu ponovnog ujedinjenja Evrope. Međutim, sve je to u velikoj meri povezano sa mirovnim dogovorom. Da li će do njega doći ili ne, iskreno, nisam siguran da će Rusija na to pristati – rekao je Rinkevičs.

“To spominje američka strana”

Savković ukazuje da jača ideja o delimičnom članstvu za Ukrajinu.

– Njeni zagovornici čak ističu kako je za Evropsku uniju dobro da jednu tako snažnu vojsku, dokazanu u ratu sa Rusijom, ima uz sebe, na granici – rekao je Savković.

Latinović kaže da taj predlog da bi Ukrajina, kao i Moldavija, mogle biti primljeni po skraćenoj proceduri pominje američka strana.

– To, međutim, za sada nije naišlo na neko opšte odobravanje unutar same EU. Ukrajina zaslužuje prioritet, treba joj na odgovarajući način odati priznanje za odvažnost, hrabrost i istrajnost koju je pokazala. Ipak, preovlađuje mišljenje da to ne može biti na štetu kvaliteta, odnosno da Ukrajina kao i Moldavija moraju da ispune sve kriterijume koje članstvo zahteva i to se odnosi na obe države. Tu nema popuštanja. Istovremeno se traži odgovarajući model koji bi Ukrajini omogućio da u nekoj formi, koje ne bi bila puno članstvo, bude deo EU, ali bi na neki način predstavljala zadovoljenje ukrajinskih ambicija – rekla je Latinović.

Ona je dodala da će za to pitanje biti lakše postići odgovarajuće modele, ukoliko se i sama EU nađe za samim pregovaračkim stolom za postizanje dogovora o okončanju ovoga sukoba.

– Dobro je što se o tome razmišlja, ali će iznalaženje odgovarajućeg, novog modela zavisiti kakav će se mir postići – zaključila je Latinović.

Put Srbije ka EU:

• 2008. Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je postao osnova za približavanje zakonodavstva EU
• 2012. je Srbija dobila status kandidata
• 2014. su počeli pristupni pregovori
• Do sada su otvorena 22 poglavlja od ukupno 35, a privremeno zatvorena samo 2
• Nova metodologija pregovora primenjuje se od 2021, koja grupiše poglavlja u klastere (npr. vladavina prava, zelena agenda, unutrašnje tržište)