Astronomi su snimili snažan signal iz svemira: Trajao 7 sati, a konačno je otkriveno šta je u pitanju

Astronomi su 2025. godine registrovali snažan signal iz svemira koji je trajao neverovatnih sedam sati. Tek sada počinje da se rasvetljava šta se zapravo dogodilo i kakvi se neobični kosmički procesi kriju iza tog izuzetnog događaja.

Radi se o takozvanim gama bljeskovima, jednom od najenergičnijih fenomena u svemiru. To su kratkotrajni, ali izuzetno snažni naleti visokoenergetskog zračenja koje na Zemlji detektujemo kao gama zrake. Zanimljivo je da su prvi put primećeni još šezdesetih godina prošlog veka, i to sasvim slučajno. Američki vojni sateliti, koji su pratili moguće nuklearne detonacije na Zemlji, registrovali su iznenadne, jake bljeskove koji su dolazili iz svemira. U tom trenutku niko nije znao o čemu se radi, ali je tada prvi put upotrebljen termin gama bljesak. Tek decenijama kasnije naučnici su počeli da razumeju koji fizički mehanizmi stoje iza tih eksplozija.

Gama zraci u svemiru

Početkom 2025. detektovan je signal označen kao GRB 250702B. Bio je toliko neobičan da je odmah privukao pažnju istraživača. Jedna od njih je i Eliza Najts iz NASA centra Godard, gde proučava fiziku gama bljeskova. Upravo je ona bila dežurna kada je teleskop zabeležio neuobičajen obrazac: tri snažna bljeska koja su, činilo se, dolazila sa iste tačke na nebu.

Daljom analizom, u koju su uključeni podaci sa čak pet svemirskih teleskopa, utvrđeno je da je ovaj događaj trajao oko sedam sati. To ga čini najdužim gama bljeskom ikada zabeleženim. Za poređenje, prosečan gama bljesak traje svega nekoliko minuta, a prethodni rekorder imao je trajanje od oko 15.000 sekundi. Postojeći modeli nastanka ovih fenomena jednostavno ne mogu da objasne tako dugu emisiju energije, pa je jasno da je potrebna nova teorijska interpretacija.

Dva scenarija

Do sada su bila poznata dva glavna scenarija koja dovode do nastanka gama bljeskova. U većini slučajeva radi se o kolapsu masivne, brzo rotirajuće zvezde koja se urušava u kompaktni objekat, najverovatnije crnu rupu. Tom prilikom nastaju snažni mlazovi čestica i zračenja koje detektujemo kao gama bljesak, pod uslovom da su usmereni ka Zemlji. Drugi poznati mehanizam uključuje sudar i spajanje dve neutronske zvezde, izuzetno gustih ostataka nekadašnjih zvezda. I u tom slučaju nastaje kompaktni objekat koji izbacuje energetske mlazove.

Međutim, GRB 250702B mogao bi da ima drugačije poreklo. Najverovatnije objašnjenje, prema trenutnim analizama, jeste takozvano helijumsko spajanje. U tom scenariju crna rupa mase približno jedne zvezde kruži oko helijumske zvezde, odnosno zvezde kojoj su spoljašnji slojevi vodonika već uklonjeni, pa je ostalo gusto jezgro bogato helijumom. Kada takva zvezda uđe u fazu širenja, crna rupa može doslovno da zaroni u njen omotač i počne ubrzano da je „proždire“. Ogromna količina ugaonog momenta tada se prenosi na crnu rupu, što može da pokrene izuzetno dugotrajan mlaz zračenja.

Postavlja se pitanje zašto su ovakvi događaji toliko retki. Jedan razlog može biti to što su zaista ređi od klasičnih gama bljeskova. Drugi je tehničke prirode: teleskopi su najčešće podešeni da prepoznaju kratke i vrlo jake impulse, dok su ovako dugi i relativno slabiji signali teži za detekciju. Uz to, zbog manje intenzivnosti, mogu se uočiti samo na ograničenim kosmičkim udaljenostima.

(Nova)