Američko ministarstvo pravde objavilo je tri miliona dokumenata vezanih za slučaj Džefri Epstina, njujorškog finansijera koji je bio optužen za seks-trefiking maloletnica da bi 2019. izvršio samoubistvo u zatvoru.
Listu gostiju koji su posećivali ekskluzivno Epstinovo privatno ostrvo u Karibima čine poznati i bogati, a istraga koja se vodi treba da utvrdi ko su klijenti koji su učestvovali u raspusnim zabavama. Afera svakako ne bi imala te razmere da u nju nije upleten aktuelni američki predsednik.
Tramp se intenzivno družio sa Epstinom pre dve decenije, a njegovo ime se u najnovijoj tranši dokumenata pominje više od 3.000 puta.
Kad se Trampovo ime prvi put pojavilo, administracija je insistirala da tu nema šta da se vidi i odlučila da dokumenta drži dalje od očiju javnosti. Kongres je u decembru naložio da se sve objavi. Kad je konačno puklo, svet je mogao da se uveri kako se moćni ponašaju u izolaciji svog bogatstva.
Objavljena dokumenta uključuju fotografije Trampa u društvu s devojkama čija su lica zatamnjena. Epstin u jednom mejlu piše da je Tramp „znao za devojke“, mada nije jasno šta je to podrazumevalo.
Tokom suđenja Epstinovoj saradnici Gilejn Maksvel 2021, utvrđeno je da je Tramp više puta putovao Epstinovim avionom, što on poriče, tvrdi da nije ništa znao o seks-trefikingu i da je veze sa Epstinom prekinuo početkom 2000-ih.
Maksvelova je osuđena na 20 godina zatvora, ali je ove nedelje odbila da odgovara na pitanja pred kongresnom komisijom. Koga štiti?
Da ništa nije znao, tvrdi i bivši predsednik Bil Klinton, koji se vidi kako pliva u društvu devojaka čija su lica na dokumentima takođe zatamnjena. On i njegova supruga Hilari prihvatili su da krajem meseca svedoče tokom kongresne istrage o Epstinu.
Američka lista mogućih klijenata Epstinove seksualne radionice je impresivna. Ilon Mask, Bil Gejts, Haurad Lutnik, aktuelni Trampov sekretar za trgovinu, koosnivač „Gugla“ Sergej Brin, bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiv Benon. Mnoštvo milijardera i bankara, poznatih influensera.
Skandali planetarno pucaju na sve strane. Britanija je u vrtlogu političke krize. Premijer Kir Starmer je pod pritiskom što je Pitera Mendelsona 2014. postavio za ambasadora u SAD, kad se znalo za njegove veze sa Epstinom.
Vojvoda od Jorka Endru Mauntbaten Vindzor, mlađi brat kralja Čarlsa, zbog afere je izgubio titulu princa i rezidenciju Vindzora. Pod lupom su i neki članovi norveške kraljevske porodice.
Istražuju se kontakti bivšeg francuskog ministra kulture Džeka Langa, a u Slovačkoj je Miroslav Lajčak morao da podnese ostavku na mesto premijerovog savetnika za nacionalnu bezbednost. Crna Gora bruji jer se u Lajčakovim dokumentima pominje ime Mila Đukanovića.
Švajcarska istražuje šta se krije iza privatne korespondencije i više susreta bankarke Arijane de Rotšild sa američkim finansijerom pre njegovog hapšenja.
Čitava afera neizbežno ima i svoje špijunske začine. Da li je Epstin bio agent CIA? Ili Mosada? Da li je, kako tvrdi poljski premijer, za račun Rusije prikupljao kompromitujuće materijale, što Kremlj demantuje iako se u fajlovima Rusija pominje na hiljade puta?
Šta će biti sa onima čija su imena pomenuta, ili zacrnjena? Da li će biti pozvani na sud?
Kafkijanska prodaja duše đavolu oduvek je postojala, ali ima jedna razlika. Nekada je na dvorovima blud ostajao zarobljen u uskom krugu intriga. Danas, u vreme agresivnih informacionih tehnologija, javnost hoće istinu koliko god škakljive vesti ugrožavale političke sudbine.
Nije jasno koji će biti sledeći koraci u otkrivanju zločina koje je počinio čovek koga sudija opisuje kao „najopasnijeg seksualnog predatora u američkoj istoriji“. I njegovog bogatog razuzdanog društva.
Koliko god cinično, afera se malo tiče moralnih imperativa. Sudbina maloletnica je u drugom planu. Ako ne bude pune istine, seksualni trefiking će biti normalizovan.
Boško Jakšić
Boško Jakšić je pun novinarski radni vek proveo u „Politici“ baveći se kao stalni dopisnik iz Kaira i Rima i mnogim misijama po svetu mahom spoljnom politikom. Izveštavao je uglavnom sa područja ratova od Kampućije preko Avganistana do Libana, o rušenju šahovog carstva u Iranu ili nastanku Solidarnošči u Poljskoj, državnom udaru u Turske ili gladi u Etiopiji. Intervjuisao je desetine svetskih državnika. Poslednje decenije nije odoleo iskušenju da se u zemlji različitih izazova posveti i domaćim temama. Rođen je 1949. u Beogradu gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Čest je saradnik domaćih i stranih listova, radio i TV stanica. Njegov moto je: važno je da me čitaju, čuju ili vide bez obzira da li se sa napisanim slažu ili ne. Informacija je sveta, komentar je slobodam.
