понедељак, 09.02.2026, 12:13 -> 16:44
Извор: РТС
Аутор: Силвија Пашајлић
Потражња за ћумуром никада не јењава, али није га једноставно произвести. Сагоревање дрвета у посебно озиданим пећима дуготрајан је и захтеван процес. Бројна домаћинства у драгачевском крају управо овим послом остварују додатни приход.
У Драгачеву их има на стотине. У готово сваком селу, поред потока или у шуми, озидана је по нека ћумурана. Вештине овог тешког и мукотрпног посла, производње ћумура на традиционалан начин, преносе се већ генерацијама. Од једног метра дрва, Бранко Корићанац из Каоне произведе око 15 џакова, а сваки корак овог посла захтева велико искуство и стрпљење.
”Све је тешко што каже од почетка до краја и спремање дрвета и печење самог ћумура и купљење и и тешко и прљаво и гараво. *питање репортера Који је најтежи део? најтежи део је тај спремити дрва после сради све на тенане, али спремити дрва што кажу дотерати дрва пред ћумурану то је највећи посао”, каже Бранко Корићанац из Каоне.
И породица Станишић се деценијама уз пољопривреду ослања на производњу ћумура. Некада су једном седмично правили и до стотину џакова. Имају добре услове и добро познају занат, па су тако успели и да школују своју децу. Дрва данас слажу ређе, али и даље воде рачуна да ћумур буде квалитетан.
”Најквалитетнији је ћумур од буковог дрвета. Значи искључиво буково дрво које је здраво да не буде натруло или нешто од тога је најквалитетнији и најбољи ћумур. Јер он највећу калорију има и постигне најбоље овај да кажем дејство топлоте, да се роштиљ користи”, наводи Драган Станишић из Властељице.
Од слагања дрва до готовог ћумура прође од седан до десет дана. На процес и дужину сувог гашења утичу временски услови, а сагоревање се контролише отварањем и затварањем вентила. Када избију жар и пепео, кажу, посао је завршен. Сезона рада у ћумурани најчешће траје од јесени до лета, до почетка послова у пољу и на њивама.
”Ово нама служи сада као нека додатна делатност значи некада се допуни буџет, кад зафале паре да се понека ћумурана испече и то је то, а иначе да се човек са тим професионално бави то је мислим да нема, да се то не исплати, да се тај посао не вреднује више уопште и то је тако једноставно”, истиче Бранко Корићанац из Каоне.
Иако није увек исплатив, у Драгачеву овај занат чувају од заборава. Ћумуране зидају искусни мајстори, а у сваку се угради више од три хиљаде цигала. Неке се праве и од црепа или ћерамиде, али све се слажу на исти начин, у облику округлих, препознатљивих кућица.
