(svih boja) – bez obzira na to da li su lokalnog ili međunarodnog značaja – gleda kao na smrdljiv sir i da joj uvek bude milo kad nekog od moralnogromadnih davača podrške uhvate spuštenih gaća ili u nekom drugom inflagrantiju. Sledstveno joj je bilo milo kad se onomad po belom svetu pročulo da je javni pravobranilac Trećeg sveta, zakleti borac protiv američkog kapitalizma i imperijalizma, ličnost visokocenjena u srbskim suverenističkim krugovima, Noam Čomski, razotkriven kao blizak pajtaš seksualnog napasnika i pedofila širokog spektra, Džefrija Epstina, ali i Trampovog reklamnog agenta, neofašističkog ideologa, kapitaliste s dna kace, Stiva Banona, i još nekih vrlo kapitalističkih i antilevih persona dramatis.
Zadušne babe (i dede) iz beogradskog Kitaj Goroda i Slavskog Pojasa zacelo su na crnu vest uzdahnule i rekle „nije Čomski znao ko je Epstin“, kao što su, kad je Staljin umro (i kad je bilo isplativo), govorili: „Zna drug Staljin šta radi, nije on umro bez neke.“
Faktografija – smrtna neprijateljica Kitaj Goroda i Slavskog Pojasa – govori nešto drugo: Čomski je bliske kontakte sa Epstinom održavao – a možda ih i uspostavio – godinama nakon što je seksualni predator bio pravosnažno osuđen za seksualno zlostavljanje maloletnica (možda i maloletnika, rekosmo da je Epstin bio predator širokog spektra). Napred rečeno uopšte ne znači da će kitajgorodske i slavskopojasne zadušne babe (i dede) odustati od odbrane i poslednjih dana Noama Čomskog – koji je i Miloševiću davao bezrezervnu, visokomoralnu podršku – jok more, daleko od toga. I za to će izvući keca iz rukava, pa će reći da se Čomski sa Epstinom nije pajtao zbog maloletničko-seksualnih nego zbog ekonomskih (i turističkih) poslova.
Što je, da kažemo, tačno – bar dok se ne dokaže suprotno – ali što je u mojoj optici takođe vid prostitucije, istina ne maloletničke, nego punoletničke, i ne plotske, nego gore i od plotske i od ekonomske, nazovimo je – licemerno kurvanje. Zašto kurvanje?
Evo zašto, što reko Blic. Pogrešno je misliti da je Čomski „davao podršku“ trećesvetskim antiameričkim rogstejtovima pro bono, iz altruizma. Neću da kažem da su šefovi trećesvetskh rogstejtova plaćali Čomskom da im „daje podršku“ – mada ne mogu garantovati da nisu – hoću da kažem da se zahvaljujući „davanjima podrške“ popularnost Davačevih knjiga podigla do vrtoglavih visina, i to ne samo u trećesvetskim rogstejtovima nego i u zemljama „kolektivnog zapada“, u kojima ima iha-ha uticajnih levičarskih dilbera koji nasedaju na dubare raznoraznih davača podrške.
Čomski je, dakle, nakon što bi namlatio lepe pare (dobrim delom zahvaljujući davanjima podrške) – u čemu, inače, nema ništa loše, jer su te knjige dobre – odlazio kod Epstina i drugih kapitalista – protiv kojih je srao u knjigama – da se konsultuje kako da uloži zaradu. I to je tako išlo dok mu nisu spale gaće.
Svetislav Basara
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.
