Prekid disanja u spavanju iliti slip apneja sindrom je na koji se kod nas praktično i ne obraća pažnja, a istraživanja su pokazala da je čak dva i po puta veća verovatnoća da vozači koji pate od ovoga dožive saobraćajnu nesreću. Pored toga, može da dovede i do ozbiljnih bolesti – dijabetesa, infarkta, šloga…
Prof. dr Branko Ðurović, neurohirurg, supspecijalista kliničke neurofiziologije i epileptologije i jedan od osnivača Somnološkog udruženja Srbije, za Kurir kaže da je slip apneja (od eng. sleep apnea) teži poremećaj sna i prestanak disanja u jednom vremenskom intervalu od najmanje 10 sekundi, što budi pacijenta.
Stari Grci
Mit o nimfi
Čak su i stari Grci shvatili problem višestrukog buđenja tokom noći i šta to može da napravi organizmu. O tome govori mit o nimfi Ondini, koja se zaljubila u običnog smrtnika i pošto ljubav nije bila uzvraćena, proklela ga je tako da zaspi, pa da prestane da diše i da umre – kaže prof. Ðurović.
– Može da se javi čak nekoliko desetina puta u toku noći i uopšte nije redak fenomen. Najčešće pogađa starije od 50 godina, čak u 40 odsto slučajeva je u toj populaciji. To su najčešće gojazni muškarci koji hrču. Gojaznost podiže dijafragmu i skraćuje respiratorni kapacitet, a dijafragma je prečaga koja deli grudni koš, gde su pluća, od abdomena, gde su trbušni organi. I te masne naslage kod gojaznih guraju dijafragmu nagore i smanjuju sposobnost grudnog koša da se širi i skuplja. Etape prestanka disanja mogu da traju i do 45 sekundi, a nekad i duže, pa se nesrećni pacijent probudi poplaveo jer nije imao dotok odgovarajuće količine kiseonika, odnosno krvi u mozgu – objašnjava za Kurir prof. Ðurović.
Bez vozačke dozvole
Veoma često je, naglašava prof. Ðurović, uzrok saobraćajnog traumatizma.
– Zbog slip apneje vozači su neispavani i prave udese. U Velikoj Britaniji pacijenti koji imaju slip apneju, a ne regulišu je ne mogu da dobiju vozačku dozvolu. To važi čak i za amatere. U Kini to ima isti značaj kao neka maligna hipertenzija (povišen pritisak) i ti ljudi ne mogu da služe vojsku. Slip apneja može da izazove poremećaj desnog srca, usled čega raste pritisak u pulmonalnoj arteriji, a sve to vodi kao opštoj srčanoj slabosti, koja može da napravi srčanu aritmiju, infarkt srca, infarkt mozga. Usled tih epizoda prestanka disanja može da nastane i poremećaj metabolizma, pa i dijabetes – ističe prof. Ðurović.
U Srbiji, navodi prof. Ðurović, nažalost, sindrom slip apneje nije prepoznat.
– Ko zna koliko je vozača koji su imali udes imalo taj problem, a slip apneja se relativno jednostavno leči, pomoću aparata za disanje CPAP (od continuous positive airway pressure – kontinuirani pozitivan pritisak u disajnim putevima). U toku noći pacijent nosi masku na licu, ako prestane da diše 10 sekundi ili više, senzor to registruje, aparat se uključuje i ubacuje vazduh pod povišenim pritiskom. Pacijent se ne budi već nastavlja da spava – kaže prof. Ðurović.
CPAP kod nas, navodi prof. Ðurović, koristi vrlo mali broj ljudi jer slip apneja nije prepoznata, a košta oko 1.000 evra.
Šta ako imate apneju u snu:
– smršajte ako imate višak kilograma
– redovno vežbajte
– imajte dobre navike spavanja – spavaća soba treba da bude mračna i tiha, odlazak u krevet i buđenje u isto vreme svakog dana
– spavajte na boku – pokušajte da zalepite tenisku lopticu na zadnji deo odeće za spavanje ili kupite poseban jastuk ili klin za krevet koji će vam pomoći da ostanete na boku
– nemojte pušiti
– ne pijte previše alkohola, posebno neposredno pre spavanja
– ne uzimajte pilule za spavanje osim ako vam to ne preporuči lekar, mogu pogoršati apneju
Zvanične preporuke u Velikoj Britaniji
Način lečenja
– Neke zapadnoevropske zemlje, među kojima je Britanija, na bazi obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju svojim pacijentima CPAP. Na taj način stvarno se leči pacijent, ne dobije druge bolesti, a smanjuje se broj saobraćajnih nesreća – ističe prof. Ðurović.
Upravo Velika Britanija je još 2010. sprovela opsežno istraživanje koje je utvrdilo da bi više ulaganja u podizanje svesti, dijagnozu i lečenje tzv. opstruktivne apneje u snu moglo da spreči do 40.000 saobraćajnih nesreća godišnje. I Britanci su to i uradili. Svi s ovom dijagnozom imaju pravo na besplatan CPAP.
Apneja u snu može izazvati:
– visok krvni pritisak
– moždani udar
– dijabetes
– bolest srca
– depresija ili promene raspoloženja
– povećane šanse za izazivanje saobraćajne nesreće
– teškoće u koncentraciji na poslu ili u školi
– opteretiti odnos s partnerom, porodicom
Istraživanje na Univerzitetu u Geteborgu pokazao je da je kod vozača sa apnejom u snu skoro dva i po puta veća verovatnoća da će učestvovati u saobraćajnoj nesreći u poređenju s kontrolnom grupom u opštoj populaciji. Jaka prekomerna pospanost tokom dana, san od svega pet sati ili i kraći i upotreba tableta za spavanje povećavaju rizika od sudara kod pacijenata sa slip apnejom. Studija je otkrila i da je učestalost nesreća s motornim vozilima smanjena za 70 odsto među pacijentima koji su koristili CPAP najmanje četiri sata noću.
J. S. Spasić
