Šta piše u odluci suda o Vesiću i ostalima u slučaju nadstrešnica?

Viši Sud u Novom Sadu objavio je odluku po osnovu koje su obustavljeni postupci protiv bivšeg ministra Gorana Vesića, bivše v.d. direktorke „Infrastruktura železnice Srbije“ Jelene Tanasković i bivše pomoćnice ministra Anite Dimoski u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Između ostalog, navodi se da Vesić, Tanasković i Dimoski nisu odgovorni za pad nadstrešnice jer ne postoje dokazi da su „imali svest o opasnosti“ dodajući da su tokom svečanog otvaranja sami „stajali ispod nje“. Sud je, između ostalog, naveo i da je za kvalifikaciju „teško delo protiv opšte sigurnosti“, pad trebalo da dovede do „smrti većeg broja ljudi“.

Kako piše u odluci, postupak je protiv Vesića, Tanasković i Dimoski obustavljen jer je veće smatralo da nema mesta optužbi u krivičnom delu teško delo protiv sigurnosti, a u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti.

Sud je istakao da nema mesta optužbi za isto krivično delo i za Milana Spremića, Marinu Gavrilović i Dejana Todorovića, a vezi sa krivičnim delom nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova.

Navode da se krivični postupak u vezi sa ovim krivičnim delima obustavlja jer sud smatra da nema dovoljno dokaza da su oni izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret.

Njima je po osnovu ove odluke sud ukinuo meru zabrane napuštanja stana, pa se okrivljeni Tanasković, Spremić, Gavrilović i Dejan Todorović ovime puštaju na slobodu. Goran Vesić i Dimoski moraće da ostanu u kućnom pritvoru jer se protiv njih vodi još jedna istraga koju je podiglo Tužilaštvo za organizovani kriminal, a potvrdio Viši sud u Beogradu, koji im je i odredio pritvor. Ovaj postupak se vodi i protiv Tomislava Momirovića.

Viši sud podseća da je “Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je dana 30.12.2024. godine, nakon samo 38 dana istrage, podiglo optužnicu”. Međutim, Viši sud je tražio dopunu optužnice koju pominje, a Više tužilaštvo je postupilo po nalogu, a 16. septembra je podignuta optužnica. Veće Višeg suda je potom tu dopunjenu optužnicu odbacilo jer, kako kaže, nema dovoljno dokaza.

Međutim, Viši sud je o njoj odlučilo na sledeći način: “Zajedničko gotovo svim odgovorima na optužnicu je konstatacija da je tužilaštvo samo tehnički sprovelo dopunu istrage, prikupljajući dokaze i ispitujući svedoke i veštake na koje im je sud u naredbi za dopunu istražnog postupka ukazao, kao i na okolnosti na koje im je sud u tom rešenju ukazao, bez da je nakon toga analiziralo rezultate dobijene u dopuni istrage i primenilo to u novoj optužnici”.

Optuženi nisu imali svest o opasnosti jer su tokom otvaranja stajali ispod nje?

Kako je saopštio sud, “tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni Jelena Tanasković, Goran Vesić, Anita Dimoski, Milan Spremić, Marina Gavrilović i Dejan Todorović učinili krivična dela koja su predmet optužbe”.

Za to je sud naveo i obrazloženje.

“Radnja izvršenja ovog oblika krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti alternativno je određena i obuhvata propuštanje postupanja po određenim obavezama koje službeno ili odgovorno lice ima u pogledu zaštitnih uređaja, njihovo nepostavljanje, neodržavanje uređaja u ispravnom stanju i sl. ili pak kada službeno ili odgovorno lice uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite. Kvalifikatornu okolnost čini to što je delo učinjeno na mestu gde je okupljen veći broj ljudi. Dakle, da bi se, u konretnom slučaju, moglo raditi o ovom obliku krivičnog dela koje se imenovanim okrivljenima stavlja na teret, potrebno je da službeno ili odgovorno lice nije postupilo po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite, te da je navedeno nepostupanje podobno da izazove posledicu odnosno opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima”, naveo je sud.

Po osnovu činjeničnih opisa koji se nalaze u optužnici, kako je saopštio sud, nema dokaza da su počinjena navedena krivična dela. Navodi se i da nema dokaza da su “morali da postupaju po merama zaštite”, kao i da “nema dokaza da po njima nisu postupali”, prenosi N1.

Sud navodi da mora da postoje dokazi da su optuženi “imali svest o postojanju opasnosti”.

“Pored nepostupanja po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite za postojanje ovog krivičnog dela potrebna je posledica u vidu izazivanja opšte opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. Ta opasnost mora biti konkretna, neposredna i bliska, a da bi krivično delo bilo izvršeno sa umišljajem kako se to optuženima ovom optužnicom stavlja na teret moraju postojati i dokazi koji bi ukazivali na opravdanu sumnju da su ovi optuženi imali svest o postojanju te i takve opasnosti”, navodi se u obrazloženju odluke i dodaje, u prilog toj tezi, da su „optuženi i prilikom svečanog otvaranja upriličenog povodom puštanja u rad vestibila krila B Železničke stanice u Novom Sadu svi, zajedno sa drugim zvaničnicima, građanima i novinarima, stajali ispod te nadstrešnice“. Podsetimo, svečano otvaranje je bilo četiri meseca radnije.

Sud je naveo da se u radnjamа Vesića, Tanasković i Dimoski ne vidi jasna veza “između njihovih radnji i posledica”.

“Ne vidi se jasna veza između radnji, odnosno propuštanja koja im tužilac stavlja na teret i nastupele posledice, a što je neophodno da bi postojalo krivično delo”, naveo je sud.

Sud smatra da tužilac “pretpostavlja ishode”

Viši sud u odluci navodi da obaveza, za koju tužilaštvo navodi da je Goran Vesić morao da prati, prema oceni suda – ne postoji.

“Tužilac je od naredbe za sprovođenje istrage, prethodne, pa i ove optužnice uporno istrajavao u tvrdnji da okrivljeni Goran Vesić, sa pozicije ministra, „nije naložio preduzimanje potrebnih poslova Odeljenju Republičke građevinske inspekcije, koja se kao uža unutrašnja jedinica nalazi u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kako bi se pokrenuo postupak inspekcijskog nadzora na objektu zgrade Železničke stanice u Novom Sadu“. Takva obaveza ministra ne postoji u odredbama na koje se sve vreme poziva tužilac, a što su u dopuni istrage potvrdili i svi svedoci koji su ispitani na ovu okolnost, a koji dolaze iz Ministarstva i Republičke građevinske inspekcije”, kazao je sud.

Sud ističe da je pravno problematično i ugrožava pravnu sigurnost kada tužilac u optužnici pretpostavlja ishode eventualnog postupanja građevinske inspekcije, tvrdeći da bi, da su okrivljeni obavestili inspekciju ili naložili potrebne radove, inspektor otkrio nedostatke i zabranio korišćenje objekta. Takva pretpostavka je, kako su ocenili, prejudiciranje i nije potkrepljena dokazima za opravdanu sumnju protiv okrivljenih.

Sud ističe da je u optužnici nejasno ko je i na koji način odgovoran za omogućavanje korišćenja vesti­bila krila B železničke stanice.

Sud je rekao da tužilac različito tereti Jelenu Tanasković za formalno puštanje vesti­bila u upotrebu, dok je Goranu Vesiću i Anita Dimoski stavljeno na terete da su „svečanošću koju su organizovali omogućili upotrebu“. Međutim, kako dalje stoji u odluci suda, da iz predloženih dokaza ne proizlazi opravdana sumnja da je čin medijskog, političkog, marketinškog događaja u vidu priređene svečanosti mogao pustiti putnike i druga lica u i oko stanice, već da je taj događaj posledica prethodnih radnji investitora i izvođača radova.

Naime, na osnovu dokaza, proizilazi da je vesti­bil bio spreman za upotrebu pre svečanosti, jer su investitor i izvođač radova prethodno otklonili sve nedostatke i formalno primopredali prostor 4. jula 2025. godine, pa se ne može opravdano tvrditi da je sama svečanost dovela do puštanja u upotrebu.



Šta je sud video u iskazima veštaka?

Sud navodi da „iz rezultata dopune istrage proizilazi nešto drugo“:

“Iz iskaza veštaka datih u dopuni istrage proizlazi da: „do pada nadstrešnice ne bi došlo zbog povećanog opterećenja, da je konstrukcija bila u ispravnom stanju“, kao i da su „povećanja opterećenja mogla da ubrzaju ili uspore, ali za malu meru, pojavu pada. U svakom slučaju utvrđivanje stanja konstrukcije pre izvođenja radova bi u potpunosti sprečilo pad nadstrešnice“, reči su veštaka Danijela Kukarasa, date u dopuni istrage. Isti predstavnik tima veštaka u dopuni istrage dalje je naveo da dodatno opterećenje ne bi dovelo do pada nadstrešnice da nije došlo do korozije u zategama. Veštak Dragan Bojović u dopuni istrage je naveo „da žice koje su ispitivane u kotvama osam levo i pet levo imaju takav stepen korozije na krajevima koji su posmatrani da indukuju da je prelom nastao pre više decenija“, naveo je sud.

Stanje se, po sudu, nije moglo utvrditi običnim posmatranjem.

“Iz iskaza drugih predstavnika tima veštaka proizlazi da je samo destruktivnim ili invazivnim radnjama bilo moguće utvrditi stanje zatega, odnosno njihovu koroziju, s obzirom na to da su zatege bile obložene betonskom oblogom i čeličnom košuljicom, te se njihovo stanje nije moglo utvrditi običnim posmatranjem”, piše u odluci, navodeći da do pada nadstrešnice ne bi došlo da nije bilo korozije i da opterećenje ne bi dovelo do pada nadstrešnice da je bila u ispravnom stanju.

Protiv koga je optužnica potvrđena?

Optužnica je potvrđena u odnosu na okrivljene Nebojšu Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljanu Milić Marković, Jasnu Stojiljković Milić, Zoricu Slavković Marjanović i Dušana Jankovića.

Razlozi za potvrđivanje optužnice, kako je navedeno, su: Sud ističe da su propusti u tehničkoj dokumentaciji i projektu konstrukcije stanice postojali od samog početka, jer stanje konstrukcije nije utvrđeno pre izvođenja radova, što je obuhvatalo sve potrebne preglede i ispitivanja. Ti nedostaci nisu ispravljeni ni u kasnijim fazama projektovanja i izvođenja, iako je to bilo neophodno prema važećim propisima, čime se moglo sprečiti urušavanje nadstrešnice. Takođe, optužnica je podignuta i na osnovu priloženih dokaza koji se tiču same činjenice da je u padu nadstrešnice došlo do smrti više lica i teških povreda. Podsetimo, 16 osoba je poginulo, a jedna ima težak invaliditet.

Više tužilaštvo je na ovu odluku reagovalo navodeći da postoje razlozi da se optužnica podigne i protiv onih čiji su postupci obustavljeni odlukom suda, i da će uložiti žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu.