четвртак, 25.12.2025, 10:50 -> 11:37
Извор: РТС
Сједињене Државе већ готово годину дана немају амбасадора у Србији, а почетком наредне године без водећих америчких дипломата остаће и већи део Западног Балкана. Истовремено, у Вашингтону је усвојен Закон о ауторизацији националне одбране, који се, између осталог, бави Србијом и Западним Балканом. Да ли је реч о маргинализацији региона или о новој фази америчког приступа Западном Балкану.
Иако Србија већ готово годину дана нема америчког амбасадора, уз усвајање Закона о ауторизацији националне одбране САД и најаве нове стратегије за Западни Балкан отварају питање да ли је реч о маргинализацији или о другачијем моделу америчког ангажмана.
Саговорници РТС-а кажу да Балкан није приоритет америчке администрације, али да одсуство амбасадора не значи промену њене политике.
“Одсуство амбасадора говори о томе да Балкан једноставно није приоритет у односу на Украјину, Газу, Кину и односе унутар ЕУ, али не указује на суштинску промену става САД према региону”, рекао је Мијат Костић из Новог трећег пута.
У закону о одбрани нема ничег новог – то је континуитет америчке политике
Извршни директор Пупин иницијативе Вук Велебит каже да ми патимо од тога да се САД баве више нама него што је то реално. Укључујући бројне изазове ми и даље имамо боље односе него са прошлом администрацијом, сматра Велебит.
“Када погледате ове године уз бројне изазове, укључујући санкције НИС-у, тарифе, када погледате сусрете на билатералном нивоу, на највишем нивоу, ситуација је далеко боља него што је била са претходном администрацијом. Дакле, два сусрета са државним секретаром у односу на Бајденову администрацију када није био ни један сусрет, говори да постоји разумевање, да се Србија препознаје као партнер”, рекао је Велебит.
Када је реч о усвојеном Закону о ауторизацији он не види неке значајне промене.
“Мислим да у нашој јавности постоји неразумевање онога што се дешава у Вашингтону. У делу који се односи на Западни Балкан не видимо ништа ново – помиње се смањење руског и кинеског утицаја, енергетска диверзификација и стабилност, што је већ годинама део америчке политике”, истиче Вук Велебит.
У самом закону се тврди да је циљ руске дезинформација на западном Балкану да се те земље одврате од даљих евроинтеграција, а наводи се и утицај Кине који је такође негативан по питању евроинтеграција, каже Мијат Костић.
“Додатни фокус отуда има за циљ да се земље региона додатно мотивишу и убрза процес откањања енергетске зависности од Русије, али и економских партнерстава са Кином”, рекао је Костић.
Велебит каже да се могу видети назнаке промена америчке стратегије када је реч о региону. Каже да већ постоје пројекти који су договорени, или о којима се разговара између српске и америчке стране, који ће бити активирани следеће године.
“То су велики пројекти који укључују и велике инвестиције у Србији. Друга ствар је БиХ, видимо евидентну промену америчког приступа у Босни и Херцеговини, где постоји намера да се ради више са Бања Луком, и где се напушта концепт изградње нација који је постојао деценијама уназад. Видимо паралелно са отварањем стратешког дијалога са Србијом укидање, односно суспендовање стратешког дијалога са Косовом. Дакле, постоји разумевање и препознавање важности географске позиције Србије као највеће земље региона, где је Америка свесна да уколико жели да задовољи своје интересе у региону, а то је стабилност, просперитет, смањење утицаја Русије у сектору енергетике, да начин да се то уради најефикасније јесте кроз сарадњу са Србијом”, рекао је Велебит.
Питање НИС-а се уклапа у амерички приступ када је реч о смањењу руског утицаја овде, рекао је Велебит, и подсетио да не треба заборавити да су санкције одлагане месецима што је показатељ добре воље САД према Србији и остављања простора да се реши питање НИС-а.
Простор за балансирање све ужи – јачање односа са Вашингтоном има своју цену
Српска политика разграната на 4 стуба је била могућа некада, али од почетка рата у Украјини то је све теже.
“Од рата у Украјини постало је јасно колико је тешко водити политику балансирања. Ако желите јаче односе са Вашингтоном, то има своју цену, али је питање где су дугорочни интереси Србије”, наводи Вук Велебит.
