Бруто домаћи производ (БДП) Србије ће у 2026. години према прогнозама Народне банке Србије порасти за 3,5 одсто. Светска банка предвиђа раст од 3,3 процента, док је у фискалној стратегији Владе Србије предвиђено да ће бити забележен раст од 3 одсто.
Члан Савета гувернера НБС професор Небојша Савић рекао је за РТС да је Србија у претходном периоду била у замаху.
“Претходне две године имали смо раст близу четири посто, 3,9 и 3,8 уназад. За ову годину је било планирано да тај раст буде интензивнији, да буде преко четири посто. Међутим, околности које су владале у свету и код нас довеле су до тога да је дошло до пада. Дакле, и даље имамо раст, али је интензитет тог раста мањи него што се очекивало. Ова година ће се завршити негде са 2,1 или 2,2 стопом раста исказаном у процентима, у односу на претходну годину”, навео је професор Савић.
Додао је да се за идућу годину прогнозе крећу у интервалу од 3 до 3,5 одсто.
“Светска привреда има благо успоравање раста и наш раст у овој години ће бити испод темпа који има светска привреда. У претходне две године је био изнад темпа светске привреде. Сад би било јако добро да се идуће године вратимо на ту трајекторију, да се крећемо изнад раста светске привреде, зато што светски раст вуку азијске земље”, објаснио је професор Савић.
“Важно да се раст подигне изнад раста светске привреде”
Нагласио је да надокнађивања нема, али да је важно да се раст подигне изнад раста светске привреде.
“Имајући у виду већина европских привреда, најразвијеније, имају стопе раста између нула и један посто, што значи да ћемо у неком благом темпу у следеће две-три године моћи да смањимо разлику са просеком ЕУ”, истакао је професор и додао да највише стопе раста имају земље које имају излаз на море.
Како је навео професор Савић, европске привреде, које су и најразвијеније у свету, могу себи да дозволе низак привредни раст, али долазе у ризик да уђу у рецесију.
“У овим отежаним условима, који данас постоје на светском тржишту, па и увођење царина и све ово што се дешава, тешко је претпоставити да ћемо имати велики раст извоза. Имаћемо раст, али нећемо имати велики раст. Морамо да се ослонимо, пре свега, на домаћу потрошњу и да пробамо да освајамо нова тржишта, да вршимо неку врсту дисперзије која ће нам омогућити да компензујемо оно што се дешава у Европи у смислу рецесије”, рекао је Савић.
Објаснио је да би било спектакуларно када би Србија имала раст већи од пет одсто, али да то није могуће у овом тренутку.
“Ако бисмо ми идуће године остварили 3,5 посто и тамо следеће године одржавали темпо четири, пет посто, то би у садашњим условима било задовољавајуће, а још боље би било ако би била виша стопа раста. Објективно, геополитичке околности данас и стагнација светске привреде не омогућавају велики простор”, истакао је Савић.
“Мора се ићи на подизање нивоа степена прераде у пољопривреди”
Говорећи о земљама окружења, професор Савић је објаснио да Румунија и Бугарска већ дужи низ година имају високу стопу раста због тога што су чланице ЕУ, а да су Црна Гора и Албанија туристичке земље.
“Ми имамо врло специфичну структуру индустрије и привредне активности и треба да се позабавимо озбиљно тим делом, да се та структура усагласи. У сегменту класичне производње, као што је на пример пољопривреда или један део прерађивачке индустрије, ми морамо ту ићи на даље унапређење и подизање нивоа степена прераде. Додата вредност у пољопривредним производима мора да буде много већа. Имамо апсурд да смо почели да увозимо малину. Тај сегмент треба да се реши”, истакао је Савић.
Додао је да стране директне инвестиције треба да буду јако извозно оријентисане и да што више апсорбују квалификовану радну снагу која у Србији постоји, али да су важни и ИТ сектор и развој вештачке интелигенције.
“Ми морамо да хватамо корак са вештачком интелигенцијом. Ми смо део пројекта ЕУ за развој вештачке интелигенције. Европска унија је донела читав пакет везан за такозване АИ фабрике и АИ антене, то се тако зове, то су пројекти. Ми морамо да се повежемо на ту антену, фабрике се налазе у Италији и Грчкој. Ми треба да ухватимо корак, зато што ми имамо потенцијал и међу омладином да се у то ухватимо и да то решавамо”, навео је професор Савић.
Истакао је да пре тога мора да се реши питање енергетског сектора, пошто немамо довољно енергије за дата центре.
