Strah pojedinih funkcionera Socijalističke partije Srbije da je ta stranka kroz koaliciju sa Srpskom narodnom strankom izgubila politički identitet, a samim tim i glasače, skrenuo je pažnju i na položaj ostalih dugogodišnjih političkih partnera Aleksandra Vučića. Izgleda da ih je naprednjački zagrljaj naprosto “ugušio”, jer birači sve manje kao posebne stranke prepoznaju PUPS ili SDPS Rasima Ljajića, da ne pominjemo Pokret socijalista Aleksandra Vulina ili Zavetnike Milice Đurđević Stamenkovski. Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić ocenjuje za Nova.rs da se to dešava jer je “SNS partija hegemon koja svaki rast popularnosti koalicionih partnera doživljava kao izdaju”.
Među viđenijim socijalistima ovih dana se vodi polemika da li bi na budućim parlamentarnim izborima trebalo da idu na odvojenoj listi u odnosu na Srpsku naprednu stranku, jer, kako je upozorio Branko Ružić, kroz koaliciju sa naprednjacima gube svoj identitet, a samim tim i svoju biračku bazu.
Kako je padao rejting SPS
O padu rejtinga SPS-a šuška se već duže vreme. Ključni dokaz za to su rezultati parlamentarnih izbora 2023, kada je stranka osvojila oko 6,55 posto glasova, što je devet posto manje nego 2012, kada je, sa 15,18 odsto upravo SPS bio ključan za stvaranje koalicije koja će naprednjake dovesti na vlast.
Loši rezultati na lokalu, gde su izlazili samostalno, samo potvrđuju tu tezu, jer su letos na lokalnim izborima u Zaječaru ostali ispod cenzusa, dok su nedavno u Sečnju osvojili svega jedno odborničko mesto.
Istraživanje javnog mnjenja ove godine daju im različite šanse na eventulanim parlamentarnim izborima, ali su sve one daleko ispod dvocifrenog broja kojim su se nekada dičili socijalisti.
Tako je, recimo, istraživanje agencije Sprit insajt, rađeno od 23. juna do 5. jula, pokazalo da bi za SPS na narednim izborima glasalo svega 0,9 posto ispitanika, dok im pojedina istraživanja agencije IPSOS daju i do pet odsto.
“Možda je voz za SPS već prošao”
Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić ocenjuje da stoji upozorenje Branka Ružića da socijalisti treba da izađu na izbore samostalno jer SPS definitivno izgubio prepoznatljivost.
“Problem je u tome što je taj voz za samostalni izlazak već izgleda prošao. U najboljem slučaju SPS zaista treba da računa na to da može da istrguje sa SNS-om za neki pristojan broj poslaničkih mesta u budućem parlamentu i budućem sazivu”, ističe Vranić za Nova.rs.
Upozorava da ne treba zaboraviti ni da je SPS uvek do sada izlazio u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom, a pošto više nema Dragana Markovića Palme, veliko je pitanje da li će Jedinstvena Srbija ponovo u koaliciju sa socijalistima ili će se udruži sa SNS-om.
“Socijalisti najbolji rejting donela saradnja sa DS”
On naglašava da je posle 5. oktobra 2000. godine najbolji rezultat SPS-a bio nakon koalicione vlade sa Demokratskom strankom, jer je ta partija dala “dovoljno prostora socijalistima da pokaže da su jedna nova, moderna stranka”.
“Međutim, u koaliciji sa SNS-om taj identitet se jednostavno izgubio. To je zato što je SNS partija hegemon. Naprednjaci odmah kreću u napad ukoliko koalicioni partner na bilo koji način dobije na popularnost. To se odmah tumači kao neka vrsta izdaje zajedničkih interesa”, ističe Vranić.
Komentarišući položaj u vladajućoj koaliciji Partije ujednjenih penzionara Srbije (PUPS) ili Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, profesor FPN ističe da su te stranke bile jako dugo u koaliciji sa naprednjacima da ih birači više ne prepoznaju.
SNS zna da bude izdašan
“Dosta je zanimljivo da te partije dobijaju broj poslaničkih mesta koji odražava njihov procenat birača koji su imali dok su išli samostalno ili u koaliciji sa nekim drugim strankama. To je sve trgovina, a SNS je, izgleda, spreman da izdašno daje funkcije i poslanička mesta dokle god vi ne ugrožavate njihov imidž glavne partije”, objašnjava sagovornik Nova.rs.
Napominje da je partija Rasima Ljajića u specifičnoj situaciji, jer je ona iskoračila iz okvira manjinske partije, u koji uvek može da se vrati.
“Oni uvek mogu da igraju na kartu manjinske partije i prirodnog praga, koji je značajno manji od cenzusa. Stranka Rasima Ljajića je u toj koaliciji tu više kao imidž partija, patriotski privržena partija iz Sandžaka koja je na našoj strani”, ocenjuje Vranić.
Pretpostavlja da su i oni izgubili dosta od svoje prepoznatljivosti i autentičnosti, ali upozorava da je jako teško to izraziti procentualno jer se te partije baš dugo nisu same oprobale na izborima.
Istraživanje IPSOS iz septembra ove godine, koje socijalistima daje oko pet odsto, SDPS Rasima Ljajića oko 0,4 odsto podrške birača, PUPS-u 0,2 odsto, a Jedinstvenoj Srbiji 0,1 odsto.
Ljajićevo izborno čudo u Mionici
Poređenja radi, u avgustu 2013. godine rejting SDPS na republičkom nivou bio je skoro tri odsto, a PUPS-a oko 3,3 odsto. PUPS je tada bio deo koalicije koju je predvodio SPS, koja je tih godina beležila dvocifrene procente na izbori i bila ozbiljan “tas na vagi” u političkim previranjima u Srbiji.
Interesantno je da je partija Rasima Ljajića koja je na većini prethodnih i lokalnih i parlamentarih izbora išla u koaliciji sa naprednjacima na nedavne izbore u Mionici izašla samostalno. Naime, lista “Socijaldemokratska partija Srbije – Marko Zeman” osvojila je 3,6 odsto.
Međutim, rezultat SDPS iz Mionice nikako ne može da se preslika na republički nivo, jer je uspeh u tom mestu bazira prvenstveno na ličnom imidžu i popularnosti nosioca liste Marka Zemana.
Pokret socijalista Aleksandra Vulina i Zavetnici Milice Đurđević Stamenkovski maltene su postale nevidljive posle priključivanja naprednjačkoj koaliciji, tako da se prepoznaju samo i isključivo po vidljvosti svojih lidera.
