Srećko Đukić o „krahu srpske diplomatije“: Beograd je samo 1990-ih bio izolovan kao što je danas

Srpska diplomatija je odavno doživela krah, smatra bivši ambasador Srećko Đukić, navodeći da u našoj spoljnoj politici više nije ključno pitanje evropskih integracija, već izolacije (od strane velikih sila i suseda) i samoizolacije Srbije.ž

Srećko Đukić ističe da mi nismo u društvu Ruske Federacije, ili Amerike, ili Kine.

„Mi smo patuljci u odnosu na te velesile. I tu je jedna potpuno različita dimenzija odnosa koju Beograd ne shvata. Traži se sad izlaz u nekoj petoj stolici, a ta peta stolica bi trebalo biti neka nova politika nesvrstavanja. Vlast zna da je nesvrstavanje pomoglo Jugoslaviji, ali Jugoslavija nikada nije bila toliko izolovana kao što je Srbija danas. Beograd je samo 1990-ih bio izolovan kao što je danas“, rekao je on za N1.

Upozorava da nam preti i transportna i komunikacijska izolacija, jer sve su zemlje oko nas u Šengen zoni.

Ursula fon der Lajen je ponudila pomoć kada je reč o gasu, ali mi ga i dalje tražimo od Rusije.

Đukić podseća da nam Rusija nije dala ni dinar za humanitarna pitanja, dok je EU izgradila gasnu konekciju između Srbije i Bugarske, te pravi prugu od Beograda do Niša…

„Pomoć koju EU daje se u Srbiji ne ceni i ne gleda“, kazao je.

Smatra da Vučić i njegov režim ne vide jasno mesto Srbije u svetu.

„Oni bi da Srbija u isto vreme bude i u EU, i ruska gubernija, i kineska provincija, i departman u SAD, i u nekom afričkom nesvrstavanju. To je nemoguća politika. A ponavljao sam toliko puta – Srbija je u Evropi. Spoljnu politiku jedne zemlje određuje geografija i istorija. Geografski mi smo u Evropi. Naši susedi su svi u Evropskoj uniji i u NATO-u. I mi ne možemo prekoračiti svoj kontinent i otići na neki drugi“, upozorava on.

Đukić je siguran – mi nemamo koncepciju spoljne politike, samo poglede jednog čoveka.

„Srbija je upropastila svojih 10-15 zlatnih godina i mogla je do sada već da bude u Evropskoj uniji. Podsećam da je Aleksandar Vučić 2012. godine rekao da će njegova stranka osposobiti Srbiju do 2018. godine za članstvo u EU. On je to jasno rekao“, naveo je on.

Sve ovo vreme, ocenjuje, EU vodi soft politiku prema Srbiji srpskoj vlasti – čak i sada, posle izveštaja, posle rezolucije.

Komentarišući današnju izjavu predsednika Srbije, koji je na otvaranju Ambasadorske konferencije u Palati Srbija poručio ambasadorima da „učine sve što mogu da ostanemo na evropskom putu“, Đukić kaže da to nije posao ambasadora.

„Ovde je tradicija da se stvari sa nogu postave na glavu. Ovo treba da rešava šef države, da rešava Beograd, a ambasador samo da tu politiku sprovodi tamo. Ali srpska diplomatija se sada bavi EXPO, to je njen cilj“, rekao je Đukić.

Sa 103 konzularna predstavništva u svetu, Srbija ima ogromnu diplomatsku mrežu, čiji su troškovi ogromni, dodao je.

„I za proteklih 10, 15 ili 20 godina – koji su rezultati srpske diplomatije?“, pita Đukić.

Vraćanje kampanje otpriznavanja Kosova vidi kao „strahovito gubljenje energije u diplomatiji“.

„Umesto raditi na rešavanju kosovskog problema i onih dokumenata koji su sa Prištinom već dogovoreni… To nam je i prepreka i na evropskom putu“, naveo je on.

Smatra da ova vlada ne može da nas vodi tim putem, jer u njoj nema ni „jedan i po ministar koji je za evropske integracije“.

Upitan šta smo, onda, mi Moskvi, Đukić odgovara:

„Mi smo Moskvi bili i ostali potkusurna moneta. Upotrebljavaju nas kad im treba i kako im treba. I nas, i Kosovo, i intervenciju NATO. Mi smo došli u situaciju da ova vlast ne može da reši pitanje ni NIS-a, ni gasa, a da je to Rusija vešto uvezala. Sva se priča vodi oko toga da li će to biti još produženo, a niko ne pita koliko to košta Republiku Srbiju i njene građane. Mi ne prerađujemo naftu. Mi moramo da uvezemo naftnih derivata za četiri miliona tona prerađene nafte u NIS-u. To objektivno izlazi više od četiri milijarde evra za godinu dana. A sam predsednik je govorio da mi nemamo ni kamione, ni cisterne da prevezemo tu ogromnu količinu toga. Pitanje je koliko će to da košta i hoće li taj kamen oko vrata da odvuče Srbiju u finansijski ponor 2026. godine?“, zaključio je on.