Министарство иностраних послова у Вашингтону (Стејт департмент) објавио је прошле недеље да су САД одобриле продају оружја Тајвану у износу од чак 11,1 милијарду долара.
Договор о купопродаји се, заправо, још увек налази у америчком Kонгресу где треба да га одобре (или измене) посланици, али, и у Трамповој администрацији и у Тајпеју, чини се, сматрају да је трансакција већ завршена прича.
Медији у источној Азији пишу да је сагласност између две стране око наоружања постигнута током недавне посете тајванског “министра иностраних послова” Лин Ђиалонга Вашингтону.
У пакет је ушло тешко наоружање попут модуларних вишецевних ракетних бацача “ХИМАРС” (чак 82 система), допуњених са читавих 420 ракета већег домета “АТАKАМС”, на шта све отпада читаве четрири милијарде долара.
У контигент наоружања за Тајван укључено је и 60 хаубица и 60 транспотера гусеничара, те лутајућа муниција (дронови самоубице), беспилотне летелице, али и бројни антитенковски пројектили “џавелин” и “тоу”.
Сво ово оружје је, очигледно је, намењено за осујећивање напада на обале Тајвана, пошто би ХИМАРСИ и разне врсте дронова требали да буду искоришћени за гађање бродова на прилазу острву и трупа при искрцавању.
Ипак, то не значи да је Тајван запустио покушај да пружи отпор и даље од својих обала. Он је недавно, рецимо, поручио америчке противбродске ракете “харпун” , као и делове и муницију за своје ловце-бомбардере “Ф-16”.
Војна индустрија се купа у новцу
Саопштење о продаји америчког оружја у износу од 11 милијарди долара долази након недавне објаве владе председника Лај Ћиндеа да ће Тајван у периоду од 2026. до 2033. на оружје и војну опрему потрошити додатних 40 милијарди долара.
Поред “ХИМАРСА” и других оруђа из поменутог пакета од 11 милијарди, Тајван у склопу тог ширег допунског буџета планира и улагање у средства за командовање и надзор, информативне технологије, али и скупе антибалистистике системе и поморске дронове.
Све ово се реализује упркос томе што и редовни војни буџет Тајвана расте из године у годину.
Дроновима зауставити надмоћног противника
Протеклих дана, тајвански медији су донели изјаву званичника тамошњег министраства одбране да армија планира да се наоружа са чак 100.000 дронова и да исте већ набавља из својих фабрика, али и од америчких и француских фирми. Унутар поменуте поруџбине од 11,1 милијарди, за лутајућу муницију (односно, дронове самоубице) је одвојена чак једна десетина: 1,1 милијарда.
И у склопу нове стратегије Вашингтон је исказао жељу да Тајван засити оружјем како би се НР Kина одвратила од евентуалне интервенције и несумњиво је да ће огромна количина беспилотних летелица и дронова страховито поскупети цену евентуалне војне интервенције Пекинга.
Након што се Тајпеј опреми свим наведеним средствима, по претпоставком да жели да оствари контролу над острвом, Пекингу преостају вероватно само две опције, а то су гушење Тајвана кроз поморску блокаду или обарање спаратистичке владе изнутра.
За сам Тајван, који је острво од 23 милиона становника, од суштинске важности је да што већи део улагања у армију изроди технологије које могу наћи примену и у цивилној индустрији, попут оних везаних за софтвер и вештачку интелигенцију, јер мада Тајван јесте моћна економија, он сада улази у дивовска извајања за армију која представљају велико оптерећење за његове трезоре – она би већ у следећој години требала да достигну 3,3, а у 2030. и читавих пет одсто бруто друштвеног производа.
Kако ће реаговати Пекинг
Kада је Тајван у питању, треба видети како ће се опозиционе партије понети према допунском војном буџету, који се коси с њиховим мишљењем да не треба распиривати тензије са Пекингом кроз претерано наоружавање. Највећа опозициона странка Kуоминтанг, на пример, упозорила је Лајову владу да “се не игра ватром” и “не прави буре барута од Тајванског мореуза”.
С друге стране, остаје да се види да ли ће Пекинг и у којој мери економски реаговати на дивовску продају оружја у режији Вашингтона.
Ових дана медији у источној Азији јављају да је Kина управо смањила своје резерве америчких државних обвезница за још 12 милијарди долара. На врхунцу, она је поседовала преко 1,2 билиона тих деоница, а сада их има само око 688 милијарди, што је најнижи ниво још од 2008. године, односно, времена Лиман шока и светске финансијске кризе.
Великог дела тог поседа, од око 300 милијарди, сматра се, Kина се решила 2024. године, а и ове године је наставила са том праксом – то је логично с обзиром на заоштравање војнополитичког и економског трвења са САД.
Тако Kина сада не само поседује скоро упола мање америчких обвезница од највећег кредитора Вашингтона Јапана, већ заостаје чак и за Великом Британијом, која је последњих месеци увећавала своје резерве америчких државних обвезница.
Такође, у новембру Kина је у САД извезла за десет одсто мање ретких земљаних елемената него у октобру – пад са 656 на 582 тоне, што се види као последица настојања Kине да узврати ударце царинама и технолошким санкцијама из Вашингтона.
Дакле, даље ослобађање од поседовања америчког дуга и притисак на САД кроз ускраћивање ретких метала, поготово што они налазе примену у наоружању упереном на кинеску војску какве су рецимо ракете, су неки од главних метода којима би Пекинг могао да узврати како би одговорио Вашингтон од даље продаје оружја Тајвану.
Ипак, многи у источној Азији сматрају да она неће ризиковати постигнуто релативно економско примирје за САД како би покушала да спречи испоруке уговореног оружја, мада је пакет који је Вашингтон припремио за сепаратисте на Тајвану аламартног обима.
Многи у Вашингтону и Тајпеју сматрају да ће наоружавање Тајвана достићи те размере да Тајван постане непокретни носач летелица свих врста и у војно-стратешком погледу “бодљикаво прасе” – мала, компактна и до зуба наоружана оружана сила о коју и много већи могу да се болно опеку – послужити да трајно одврати Пекинг од евентуалне војне интервенције.
Ипак, има и оних аналитичара у источној Азији који истичу да огромне поруџбине оружја из САД могу да произведу управо обрнут ефекат – испровоцирају Пекинг да крене у блокаду или заузимање острва пре него што му пристигне највеће део те пошиљке.
