Председник Форума за стратешке студије, Невен Цветичанин, истиче да САД пажљиво процењују могуће сценарије и стратегије за интервенцију у Венецуели.
“У региону је већ присутно 10.000 америчких маринаца, уз бродове и носаче авиона. У тој слагалици САД покушавају да окружe Венецуелу. Да ли ће доћи до интервенције је питање. Копнена инвазија је најмање извесна због трошкова и ризика”, сматра Цветичанин.
Он додаје да је примарни циљ САД да изазову незадовољство унутар Венецуеле, како би режим Мадура сам попустио.
“Циљ је првенствено да се изазове незадовољство у самој Венецуели, да сами сруше власт. Ово је више порука другима, шта им се може догодити”, истиче.
Упоређује амерички приступ око Венецуеле са ратом у Украјини Цветичанин каже да тамо имамо поморски рат, рат дроновима, али и рововске борбе.
“У Венецуели то не би имали. Русија Украјину доживљава као себе, док САД Венецуелу виде као метод завођења реда у свом дворишту”, наглашава.
Он такође каже да је амерички приступ више флексибилан и усмерен на политички и економски притисак, него на директну копнену интервенцију.
Регионални и стратешки интереси
Рајко Петровић из Института за европске студије указује на значај Венецуеле у оквиру америчке геополитичке статегије.
“Трамп појачава реторику, покушава да спроведе Монроову доктрину и успостави доминацију САД у Америци. Венецуела је битна тачка због залиха нафте и сумпора, подсећа Петровић.
Он додаје да регионалне реакције варирају од земље до земље.
“Тринидад и Тобаго вагају на страну САД, Бразил има свој интерес, а Европа вероватно не би директно следила САД, али се не би ни мешала”, каже Петровић.
Војни аналитичар Владе Радуловић објашњава војни потенцијал Венецуеле и изазове за америчку стратегију.
“Венецуела има систем С-300, “букове” и старе авионе Ф-16, али је питање оперативности. Брзи патролни чамци добијени од Ирана могу носити противбродске ракете, али нису довољни да зауставе носаче авиона”, објашњава.
Он истиче могућност герилског отпора и комплексност копнене интервенције.
“Чак и ако би САД добиле дозволу за коришћење територије суседних земаља, Венецуела интензивно обучава цивиле и спрема се за герилски рат, тако да би јој била потребна огромна војска”, каже Радуловић.
Директор за геостратегију Евроазијске групе Страхиња Матејић каже да напад није неизбежан.
“Трамп је Мадуру довољно запретио слањем војне моћи. Још покушава економским мерама да утиче на режим, али остаје питање да ли ће то донети резултате”, каже Матејић.
Украјина: Континуитет рата и паралеле са Венецуелом
Цветичанин и Петровић наглашавају значај паралела са Украјином.
“Велике силе не могу себи дозволити да крену у интервенцију, а да је не заврше. Америка већ годинама појачава санкције како би морал унутар Венецуеле пао. Ако се процени да је морал висок, чекаће, ако има пукотина, убрзаће акцију”, каже Цветичанин.
Трампова политика према Украјини делује као модел за Венецуелу, посебно у смислу политичког притиска и ограниченог војног ангажмана.
“Трамп зна да му време цури, и поред причао о трећем мандату, и вероватно ће на међуизборима 2026. изгубити Доњи дом у Конгресу. Жели да свој мандат крунише договором са Путином и миром у Украјини”, сматра Петровић.
Он додаје да се конфликт у Украјини наставља, јер Русија није задовољна понуђеним и жели територије које јој омогућавају контролу над стратешким регионима.
Глобална динамика и мултиполарни контекст
Аналитичари истичу да су оба конфликта део ширег глобалног пејзажа.
“Сви ови сукоби су у сенци Кине. И сам Рубио је рекао да живимо у мултиполарном, а не биполарном свету. Све у Украјини, Латинској Америци и Азији је утврђивање ствари на терену, па ће се онда уређивати ствари у свету“, сматра Цветичанин.
Петровић додаје да Трамп појачава реторику о Венецуели, али се истовремено повлачи са других тачака по свету.
“САД пажљиво комбинују војни и економски притисак како би оствариле стратешке интересе, и успоставила ред у свом дворишту”, каже петровић.
Матејић закључује да ће Венецуела остати усамљена без стварних савезника ако до сукоба са САД дође.
“Може да рачуна само на осуде земаља на чијем челу су левичари, док јој Иран и друге земље не могу помоћи јер имају двољно својих проблема. И када је реч о економским поремећајима Венецуела ће остати острво у глобалним токовима. А свака акција САД има свој политички и економски одјек. У сенци ових сукоба огледа се мултиполарна борба великих сила за престиж и утицај”, рекао је Матејић.
