Početak 20. veka na Kosovu i Metohiji bio je vreme u kojem se granica između života i smrti merila jednim pogrešnim korakom, jednom zlom rečju ili jednim susretom na pogrešnom putu. Pogibija komita u Pasjanu kod Gnjilana potresla je celu varoš, ali i razotkrila bolnu istinu: ponekad su srpske nesloge iz „velikog Beograda“ više lomile kičmu kosmetskim Srbima nego neprijatelj pred vratima. Dok su jedni ginuli, drugi su se nadmudrivali, a posledice su uvek najviše trpeli oni koji su ostajali na ognjištu.
U takva vremena u Prištinu je stigao pesnik i diplomata Milan Rakić – čovek koji je istovremeno nosio diplomatsku torbu i poeziju o krvi na rukama Balkana. Kao konzul, Rakić je pokušavao da izgradi minimum reda i dostojanstva u varoši gde je svaki dan mogao biti uvod u tragediju. Njegova konzulska vremena ostala su upamćena kao period kad su se reči, pregovori i hladna diplomatija sudarali s nepisanim pravilima časti i osvetničke krvi.
Mir između Srba i Arnauta, i kad je bio postignut, trajao je kratko. Bilo je to krhko primirje koje je zavisilo od pojedinca, trenutka i srećnih okolnosti – toliko tanko da je ponekad delovalo da će jedan pogled ili glasniji šapat biti dovoljan da sve ponovo plane.
– Šta se zaista dogodilo u Pasjanu tog kobnog dana?
– Kako su beogradske svađe slomile otpor Srba na Kosmetu?
– Šta je Milan Rakić zatekao u Prištini – i koliko dugo je trajao mir posle njegovih pregovora?
Odgovore donosi Momčilo Petrović u novom izdanju serijala „Istorijska čitanka Kurira“.
Kurir.rs
