Скупштина усвојила закључке поводом извештаја ЕК о Србији и више одлука

Посланици Скупштине Србије су потврдили споразум између Србије и Румуније о сарадњи у области превенције и ублажавања процеса последица катастрофа.

Усвојена је и одлука о давању сагласности на измене и допуне финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2025. а усвојен је и годишњи извештај Комисије за хартије од вредности за 2024. годину.

Усвојен је и Извештај о раду за 2024. годину, који је поднело Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге, као и Извештај о раду за 2023. годину, на предлог истог регулаторног тела.

Посланици су усвојили и Одлуку о саставу Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, као и две Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине Републике Србије у међународним парламентарним институцијама.

Усвојено је и пет Одлука о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, на предлоге више парламентарних група.

Скупштина Србија усвојила је закључке поводом представљања извештаја Европске комисије о Србији за 2025. годину у коме се наводи да Народна скупштина истиче да ЕУ остаје најважнији стратешки политички и економски партнер Србије.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је, након што је обављено гласање о овој тачки дневног реда, да је зачудило то што проевропска опозиција није гласала.

“Не знам шта ће Брисел да вам каже”, рекла је Брнабић.

У закључцима се наводи да се подржава став ЕК да је потребан даљи рад и политичка посвећеност да би се наставиле и продубиле реформе, нарочито у области владавине права, као и да се поздрављају реформе које су већ спроведене.

Народна скупштина, како се додаје, снажно подржава владу, која је надлежна за вођење и координацију процеса преговора о приступању Србије Европској унији, пре свега у интересу својих грађана и јачања институција.

У једном од закључака се наводи да Народна скупштина са пажњом констатује препоруку Европске комисије да је за убрзање процеса преговора неопходна јасно артикулисана политичка воља и унапређење јавног наратива о ЕУ.

Посланици Скупштине Србије завршили су расправу о свим тачкама дневног реда текуће седнице и у 13.00 сати почели изјашњавање од 3. до 17. тачке, међу којима је Предлог извештаја поводом представљања извештаја Европске комисије о Србији за 2025. годину.

Потпредседница Народне скупштине Елвира Ковач је као представник овлашћеног предлагача сумирала расправу о закључку извештаја Европске комисије о Србији и истакла је да је значајно да Србија сама одлуке и препоруке из извештаја сматра мапом пута ка ЕУ.

“Овај извештај није најнегативнији могући, како су га неки представљали. Он је објективно сагледавање стања”, рекла је Ковач.

Додала је да да закључак о извештају представља заједничку одлуку Народне скупштине да се наставе реформе, продуби сарадња и ојачају институције ове земље.

Скупштина ће се изјашњавати о кадровским решењима која се тичу тела Народне скупштине, о извештају Комисије за хартије од вредности за 2023. и 2024. годину, као и о Извештају о раду за 2024. годину који је поднело Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге.

Скупштина је 18. децембра гласала о прве две тачке дневног реда и изабрала пет судија Уставног суда на предлог председника Републике и утврдила листу кандидата судија Уставног суда које именује председник.

Посланици скупштине Србије наставили су, после постављања питања извршној власти, расправу о Предлогу закључка поводом представљања извештаја ЕK о Србији за 2025. годину, а председница парламента Ана Брнабић је, полемишући са посланицом ЗЛФ Биљаном Ђорђевић, истакла да се “Албанци и туку у скупштини, али да не иду у Брисел да се жале на своју земљу”.

“Погледајте поштовани грађани Републике Србије, занимљиво ми је било, пре неки дан, туча у албанском парламенту. Потукли се физички, али ниједно писмо нико није послао Бриселу да се жали на Албанију и да тражи да се не отворе, не један, него сви кластери”, рекла је Брнабићева.

Она је, у полемици са Ђорђевићевом, истакла да су Албанци били јединствени за разлику од, како је рекла, “вас издајника и друкара”.

Брнабић се осврнула и на дешавања у држави у последњих годину дана те позвала оне који кажу да није била “обојена револуција да објасне грађанима одакле је новац ушао у земљу”.

Како тврди, новац је џаковима уношен.

Ђорђевићева је рекла да ЗЛФ не иде у Стразбур и Брисел да се жали на Србију, већ да су у европским институцијама рекли да земља не може да напредује на том путу док је СНС на власти и да су тражили, како је рекла, санкције за “Вучевића, Мацута, Брнабић, Вучића”.

“Тражимо мирну транзицију власти путем избора”, навела је Биљана Ђорђевић оценивши да се власт не залаже за придруживање ЕУ, већ да земљу “тера у изолацију”.

Посланици Скупштине Србије почели су седницу постављањем посланичких питања, међу којима су она о томе који је план државе за Нафтну индустрију Србије, да ли има српских држављана који се боре у некој од украјинских јединица, о фабрици “Линглонг” у Зрењанину.

Народни посланик “Ми – Снага народа” Александар Павић питао је Министарство рударства и енергетике да ли се одустало од преузимања Нафтне индустрије Србије у било каквом облику без сагласности руског партнера и шта се ради по питању налажења заједничког решења са Руском Федерацијом. Он је Министарство унутрашњих послова питао да ли има држављана Србије који се боре у Украјини за батаљон “Азов” или неке друге украјинске јединице и да ли постоје кампови у Србији за обуку тих људи.

Посланица “Покрета радника Слога – струка” Соња Пернат упитала је министарку привреде Адријану Месаровић да ли мисли да је фабрика “Линглонг” из Зрењанина и даље инвестиција од националног значаја, после, како каже, недавне забране САД увоза гума из те фабрике.

Народни посланик “Србија центар – СРЦЕ” Слободан Петровић питао је када ће радници “Коштане” из Врања добити своје зараде, односно када ће их председник Владе или неко из Министарства финансија примити на разговор.

Народни посланик “Ми – Глас из народа” Митар Ковач упитао је Владу када ће престати “продаја стратешких ресурса”, наводећи као пример тога недавно трансформисање неколико јавних предузећа у д.о.о.

Посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица упитао је премијера Ђура Мацута ко ће бити у посматрачкој мисији европарламентараца за коју, поједини медији, наводе да ће у јануару доћи у Србију да истражују стање људских права и демократије. Он је питао министра Марка Ђурића шта ће се предузети поводом, како каже, напада САД на српску привреду и да ли је поводом тога имао консултације са амбасадором Србије у Вашингтону Драганом Шутановцем, као и да ли је поводом “неонацистичког и усташког дивљања” по Хрватској имао консултације са амбасадом у Загребу.

Народни посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић упитао је министра просвете Дејана Вука Станковића из којих средстава ће се финансирати Факултет српских студија у Нишу, док је министра пољопривреде и премијера Мацута упитао шта ће Влада урадити да се спречи пропадања Инситута за ратарство и повртарство.

Народна посланица Странке слободе и правде Јелена Милошевић упитала је све представнике власти када ће места и општине на југу Србије добити обећани новац од државе.

Посланица са листе “Александар Вучић – Србија не сме да стане” Милица Николић питање је упутила тужилаштву, Министарству унутрашњих послова и другим државним органима надлежним за безбедност. “Конкретно питање је да ли су нешто предузели поводом претње стрељањем упућеним председнику Вучићу од стране блокадерског новинара Александра Дикића”, питала је Николић.

Скупштина Србије наставила је рад, а на почетку седнице посланици постављају питања извршној власти и државним органима.

После тога ће наставити обједињену расправу о свим тачкама дневног реда, међу којима је и Предлог закључка поводом извештаја ЕК о Србији за 2025. годину.

Посланици расправљају и о кадровским решењима која се тичу тела Народне скупштине, о извештају Комисије за хартије од вредности за 2023. и 2024. годину, као и о Извештају о раду за 2024. годину који је поднело Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге.