(VIDEO) DESETI TEEN TALK Četvrti panel: Da li veštačka inteligencija ZAISTA OLAKŠAVA UČENJE ili samo nudi prečice koje ne vode uvek ka suštini

Teen Talk, konferencija namenjena tinejdžerima, ove godine ulazi u svoju desetu sezonu. U protekloj deceniji kroz nju su prošle generacije mladih koje su imale hrabrosti da postave teška pitanja, otvaraju teme o kojima se ne govori dovoljno glasno i misle svojom glavom. Zbog toga će i ovog decembra Ložionica biti mesto živih razgovora, smelih ideja i prepoznatljive energije koju donose današnji tinejdžeri.

Program otvara razgovor o tome kako skaku telefoni, algoritmi i društvene mreže postali prvi savetnici mladih, i koliko zapravo utiču na njihove svakodnevne odluke. O ovoj temi govoriće Robert Čoban, zajedno sa psihologom Gordanom Nikolić i studentkinjom psihologije Anom Vučićević, kroz pokušaj da odgovore na pitanje: da li nas algoritam razume ili nam samo daje tu iluziju?

U nastavku, iskusni kreativci, Jovan Bugarčić i Srđan Vasić, otvoriće razgovor o početku karijere: kako prepoznati pravi trenutak, šta raditi kad se zapne i zašto je ponekad najteže krenuti – ali i najvažnije.

Zdravlje je jedna od ključnih tema ovogodišnjeg programa. U Teen ordinaciji dr Vanja Đurić govori o dilemama koje prate mlade, od ishrane do pritiska savršenog fizičkog izgleda. Posebno mesto zauzima tema HPV infekcija, o kojoj će otvoreno i bez tabua govoriti jedna od najuglednijih virusološkinja u Srbiji, prof. dr Ana Banko.

Tehnologija takođe dobija svoj trenutak pod reflektorima: Ivan Bildi će kroz razgovor o veštačkoj inteligenciji pokušati da odgovori na pitanje da li AI zaista olakšava učenje ili samo nudi prečice koje ne vode uvek ka suštini. O ljubavi, granicama i razlikovanju zdrave brige od prikrivene kontrole govoriće influenseri Enea Radulović i Magazin Marko, otvarajući temu koja mladima jeste bliska, ali o kojoj retko ko govori otvoreno.

Završnicu programa obeležiće susret sa vrhunskim sportistima, Filipom Filipovićem, Tijanom Bogdanović i Nemanjom Majdovim, koji će sa publikom podeliti šta se nalazi iza osvojenih medalja: znoj, padovi, sumnje, ali i ogromna snaga volje potrebna da se stigne do vrha.

Deseti Teen Talk donosi dan pun smeha, iskrenosti, korisnog znanja i inspiracije koja pomera granice.

Agenda:

ČETVRTI PANEL: CHATGPT u tvom džepu: supermoć ili prečica bez smisla

• Ivan Bildi, AI entuzijasta

Ivan Bildi, AI entuzijasta kazao je da je jako važno shvatiti kako AI alati funkcionišu, odnosno kako oni rade.

– Mi smo do navikli da, na primer, kada na guglu ili jutjubu i instagramu ukucate neku poruku, pretragu, on to pogleda u nekoj svojoj bazi i onda vam izbaci rezultat. Ili ako uzmete PDF knjigu, kliknete search dugme, vi ćete pronaći neki fajl, neki redosled, neku reč koju ste tražili. AI-modeli ne funkcionišu tako, oni nemaju uskladištene informacije u sebi. Ono što oni imaju su statistički modeli. To znači da su trenirani. Oni se treniraju na informacijama, oni ne čuvaju informacije. Zato nekada vam se dogodi da on promaši, lupi glupost – pojasnio je.

Postoji još jedna stvar koja treba da se zna o modelima, a to su tokeni, priča Bildi.

– Modeli uopšte ne znaju reči, oni ne funkcionišu po rečima, njima reč ništa ne znače. Oni funkcionišu po tokenima. Sve reči se pretvaraju u brojeve iz kojih onda oni pogađaju naredni tokeni, znači ne pogađaju narednu reč. Jako je važno, jer vi kad razmišljate, vi razmišljate kroz reči, a modeli razmišljaju kroz tokene, a tokeni mogu biti cele reči, deo reči, simboli, tačke, zarezi – nastavio je on.

Govoreći o tome zašto modeli nekad “haluciniraju”, tačnije zašto se desi da pogreše, on naglašava da svi AI modeli rade sa ograničenom količinom teksta koju mogu da obrade u jednom trenutku – takozvanim tokenima, koji su zamena za reči. Kada se taj limit popuni, model više ne može da “drži u glavi” sve informacije iz razgovora i tada može da počne da zaboravlja kontekst ili da daje netačne odgovore, bez upozorenja da se to dešava.

– Zato je važno da koristite nove četove svaki put kad hoćete nešto novo ili kad prosto ste se puno dopisivali sa njim kroz jedan čet, da pokrenete novi čet. Kad pokrenete novi čet i kažete mu šta hoćete od njega, onda on kreće od nule u tom broju tokena koje koristi, odnosno broja reči koja koristi. I naravno ako mu je zadatak komplikovan, pošto ovi modeli ne vole da kažu ne znam, oni pokušavaju da odgovore. Znači sve što im date, oni će da pokušaju da odgovore – priča.

Mnogi odustaju od korišćenja veštačke inteligencije uz objašnjenje da im treba previše vremena da “objasne ko su i šta im treba”. Ipak, rešenje je jednostavno – umesto ponavljanja istih stvari iznova, moguće je napraviti lični “template”.

– Možete da napravite jedan dokument u Word-u, u bilo čemu, da iskucate to o sebi, o tome kako želite da odgovara, na koji način da komunicira sa vama, šta vam je cilj, šta hoćete da postignete, šta hoćete od njega. Znači, celokupan taj kontekst i stavite u taj dokument, aploudujete to pre početka svakog četa i on koristi te instrukcije da onda nadalje komunicira na način na koji ste ga vi isprogramirali da zapravo komunicira i da zapravo funkcioniše sa vama. Takođe, nemojte komplikovati kada pričate sa veštačkom inteligencijom. Dajte mu dovoljno informacija, ali ne previše informacija – zaključio je.

TREĆI PANEL: Real talk TEEN ORDINACIJA

• dr Vanja Đurić, spec. anesteziologije i savetnik u ishrani

Dr Vanja Đurić Drugi kazala je da gojaznost nije estetski problem, te da su da veličina i izgled najmanji problem kada pričamo o gojaznosti.

– Ja verujem da su tinejdžeri suočeni sa brojnim izazovima u ovom periodu, tako da se bore na svim frontovima. Verujem da im zdrava ishrana u ovom trenutku nije toliko bitna, i da im je gojaznost samo estetska kategorija, i da samo zbog toga trenutno brinu o svom zdravlju i o tome šta jedu. Ali ja bih volela da vam kažem da je gojaznost jedno hronično stanje i bolest koja ne boli. Ona vas dovodi do toga da ćete za par godina zapravo krenuti da osećate njene posledice, i da u tom trenutku više ne možete toliko toga da učinite da to sprečite – poručila je.

Kada pomislite na visok pritisak, šećer, karcinome, bilo šta sa čime se suočavaju odrasli najviše, ali na žalost i deca, gojaznost je vrh ledenog brega, i to je tek početak, napomenula je doktorka.

– Naravno, tu su psihološki problemi. Dete koje se bori sa gojaznošću, devojka, adolescent, tinejdžer, dečak, i takođe ima problem sa besom, sramom, stidom, tako da gojaznost nije samo biološka stvar i problem, ona je takođe i psihološki jedan problem sa kojim se tinejdžer suočava u moru izazova koja ima svaki dan. A u moru nekih stvari na koje ne možemo da utičemo i ne možemo da kontrolišemo, hrana je jedina stvar koju sigurno možemo da izaberemo i da kontrolišemo – zaključila je.

Doktorka ističe i da ne postoji dobra i loša hrana, zabranjene i dozvoljene stvari i da se nećemo nužno ugojiti od nezdravih stvari, već da se možemo ugojiti i od zdravih stvari.

– Ono što treba da naučite to je da imate tri glavna obroka i da naučite da izgradite tu naviku – kazala je.

Ona kaže i da “nema ništa protiv brze hrane povremeno”, te da nijednu hranu neće “osuditi” da je krivac za bilo šta.

– Isto tako, u zavisnosti od toga kakve su porodične navike, koliko obaveza imaju roditelji, koliko obaveza imaju deca. Nekada je sasvim u redu kupiti nešto, ali ne svaki dan. Jako je bitno da se informišemo od tog prvog koraka šta kupujemo, da naučimo da postoje neki trikovi u marketingu i da kada nešto piše da je zdravo, ne znači da je zapravo najbolji izbor – napominje.

Doktorka Đurić govoreći o anoreksiji kaže da je to stanje koje zahteva veliku hrabrost prvo da se izgovori, a onda i da se zatraži pomoć.

– I deluje možda kao neki problem koji, eto tako, je samo estetska kategorija, ali zapravo i te kako boli i narušava zdravlje kroz vreme. Tako da, velika hrabrost i podrška treba da se izgovori da postoji problem da se potraži pomoć. Apsolutno je izlečiva i apsolutno može da se stavi pod kontrolu. Samo treba pravi put i podrška, podrška i nutricioniste i psihologa, možda i psihijatra u nekom trenutku, možda i neka terapija kao privremena podrška, ali u svakom slučaju rešiva stvar i definitivno nešto sa čim treba da se izborimo – pojasnila je.

Doktorka o dijeti sa sokovima i kašama kaže da su “sokići za decu do godinu dana, odrasli treba da žvaću hranu”.

– Ne postoje trikovi i magično rešenje. Dijete bilo kog tipa, bilo kakva prečica koja se nudi je samo prevara, daje samo privremeni rezultat, a dugoročno uništava zdravlje – napomenula je doktorka

DRUGI PANEL: Od ideje do biznisa – NIKAD NIJE RANO

• Jovan, lik koji pravi brendove
• Srđan, lik koji pravi spotove

Jovan ističe da je u pokretanju biznisa veoma važno da “ne moraš da znaš, već moraš da kreneš”.

– Druga bitna stvar je, moraš da kreneš da bi video da su stvari jednostavne. I kad si krenuo i kad si fokusirao stvari, uvek si u prednosti u odnosu na one ostale. I kad se fokusiraš, još veća prednost. Tako da, krenite, imate neku ideju za biznis – krenite, zeznite se, pa onda vidite šta ćete da radite – poručio je.

On dodaje i da u životu uvek ima jedno pravilo koje je “pokupio” od starijeg kolege – radi, trudi se i ne s**i.

– Bilo koji biznis koji sam uzimao, uvek sam dao sve od sebe i uvek su mi se otvarale nove stvari. Ja nikad ništa nisam planirao. I zaposlio se u Somboledu, inače sam IT-jevac, počeo se baviti mlekom i mlečnim proizvodima. To mi je bila prva stvar, desila mi se. Onda sam tu onako radio, baš ozbiljno posao. Onda su me zvali iz Pepsija, sasvim slučajno, tada sam radio na brendu Chips. Isto nisam planirao. Onda jednom, evo imaš mogućnost, idem u Dubaji da radim za jednog od najvećih tamo developera. Radio sam reklamu za Burž Kalifu. Moj ceo život je bez plana. Ja uvek radim, trudim se i desi se.

Srđan je nagovestio i da mnogi traže opravdanje kada pokreću svoj biznis jer “nisu iz kruga dvojke”, ali da ipak nije važno odakle ko dolazi.

– Ja sam dokaz za to, znači, kad kažu on je uspeo jer je iz kruga dvojke, to ništa ne znači. Ovde dolazimo do druge najtužnije stvari vezane za mene, ovo je moja slika kad sam shvatio gde sam se rodio, a sad budite spremni – ja sam iz Borče. Ako sam ja uspeo, koji je vaš izgovor? – poručio je šaljivo Srđan.

Oni dodaju i da onog trenutka kada prestanemo da komplikujemo stvari i pojednostavimo ih, da će stvari krenuti da se dešavaju.

– Prestanite da komplikujete. Idi kupi sunđere i kreni da radiš “detailing”, nemoj da komplikuješ. Svaki rad koji budete uradili, sve što budete napravili, pokosili taj travnjak ili editovali video, napravite svoj portfolio i to pokazujte. Ja sam išao i davio ljude oko sebe, kao što i dan danas radim. Šta je bitno, toliko ima površnosti koja se lepo pokazuje, tako da morate pokazivati stvari, ali stvarno budite dobri u tome i onda pokažite to što ste uradili – poručuju.

Srđan ističe i da je “neznanje moć”, te da su mladi u velikoj prednosti “jer nisu svesni koliko ne znaju”.

– Neznanje je moć. Kreneš, onda naučiš nešto i popraviš ono prethodno što si možda pogrešno uradio. Ali bitno je da kreneš da bi ušao u temu, da bi znao kako da popraviš. Ako nikad ne kreneš, nikad nećeš moći da se pomeriš – poručio je.

PRVI PANEL – #FYPsihologija: KAD ALGORITAM PREUZME ULOGU SAVETNIKA

• Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe
• Gordana Nikolić, psiholog
• Ana Vučićević, student psihologije

Psiholog Gordana Nikolić istakla je da ChatGPT može biti zgodno sredstvo, ali samo sredstvo.

– To može da bude samo ulazna stvar, može biti samo trijaža, to je meni veštačka inteligencija, da vas samo uputi, a vi dalje kopajte. Uvek će čoveku trebati drugi čovek. Veštačka inteligencija je divna stvar kao sredstvo, ali samo sredstvo – poručila je psiholog.

Studentkinja psihologije Ana Vučićević napominje i da se na Instagramu uvek može videti sreća, ali da niko neće postaviti sliku ili stori kako plače, te da je jako važno podsećati mlade da je to samo prikaz na društvenim mrežama, ali ne i stvarnost.

– To uglavnom Amerikanci, čak i hoće, ali na našem podneblju je to ređe. Stvarno treba stalno podsećati i apelovati, pogotovo na mlađe ljude koji još uvek nisu svesni, nemaju još uvek potpuno integrisan identitet, da je to ipak sve samo slika. I da mi možemo da prezentujemo šta god poželimo – kazala je ona.

Ona dodaje i da je danas veoma teško razdvojiti i AI od stvarnosti, ali i da postoji nekoliko stvari koje jasno pokazuju tu razliku.

– Najčešće logika i boje. Vidi se, mnogo je blaži taj trodimenzionalni moment u AI-u nego u realnosti. Nekako se na veštačkoj inteligenciji baš više vidi da je nešto 2D – pojasnila je ona.

Psihološkinja je apelovala na mlade i da treba da naprave selekciju sadržaja, onoga što im odgovara i ne odgovara, na društvenim mrežama isto kao što radimo u svakodnevnom životu.

HPV U FOKUSU: sve što treba da znaš

• Prof. dr Ana Banko, spec. mikrobiologije, subspec. virusologije
• Čedomir Trišić, učenik

Koliko košta ljubav? LIFE STORY

• Enea Radulović, influenser i student
• Magazin Marko, influenser i web developer

ZNOJ, SUZE I ZLATO – Druga strana medalje

• Filip Filipović, vaterpolo šampion
• Tijana Bogdanović, tekvondo šampionka
• Nemanja Majdov, džudo šampion