I pored „nesumnjivih aktivnosti“ na realizaciji projekata rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje železničke infrastrukture u Srbiji, stanje je i dalje ispod proseka zemalja članica Evropske unije, navodi se u predlogu Nacionalnog programa železničke infrastrukure.
U ovom dokumentu se, između ostalog, ukazuje na dugogodišnje nedovoljno ulaganje u održavanje železničke infrastrukture, piše Forbes Srbija.
Železničke pruge kojima upravlja Infrastruktura železnice Srbije stare su više od jednog veka. Više od 55 odsto svih pruga izgrađeno je u 19. veku.
Prosečna starost koloseka je oko 55 godina, a elektrotehničkih postrojenja između 30 i 40. Značajno se povećava i dužina pruga na kojima je smanjena najveća dopuštena brzina vozova.
Ovo su podaci iz predloga Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture za period 2025-2029. Predlog dokumenta je dostupan na sajtu e-konsultacije. Objavilo ga je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Iako su projektovane brzine na železničkim prugama znatno povoljnije, zbog istrošenosti elemenata železničke infrastrukture proisteklog dugogodišnjim i akumuliranim nedovoljnim održavanjem, samo na 232,3 kilometara ili 6,27 odsto od ukupne dužine koloseka u Srbiji, vozovi saobraćaju brzinama većim od 100 kilometara na čas.
Sa druge strane, na 1.712 kilometara ili na 46,23 odsto od ukupne dužine koloseka, vozovi saobraćaju brzinama ispod 60 kilometara na čas.
Nacionalni program je, kako se navodi, osnovni dokument kojim se određuju prioriteti razvoja, izgradnje, rekonstrukcije, obnove i održavanja funkcionalnosti železničke infrastrukture, za period od pet godina.
Projekti u toku
Pored ocene stanja postojeće infrastrukture, u dokumentu je dato nekoliko lista sa projektima u ovoj oblasti i njihove cene.
Tako se na jednoj listi nalaze projekti koji su u fazi izvođenja radova, pripreme i za koje postoje potencijalni izvori finansiranja. Na toj listi je osam projekata.
Među njima su i deonica pruge do Mađarske, odnosno deonica Novi Sad-Subotica-državna granica (Kelebija). Taj projekat se finansira iz kredita kineske banke i srpskog budžeta. Njegova vrednost je 1,249 milijardi američkih dolara.
Takođe, i projektovanje i izvođenje radova na izgradnji železničke infrastrukture i izgradnja jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem vozova je na ovoj listi.
Radi se o projektu koji se finansira iz kredita ruske banke i iz budžeta Srbije. On je vredan 217,2 miliona evra, a očekivani rok njegovog završetka je do kraja 2026.
Pored njih su dati, između ostalog, pregledi projekata za više deonica pruga Beograd-Niš i Niš-Dimitrovgrad.
Planirani projekti
Druga lista se odnosi na projekte koji su u fazi planiranja ili pripreme tehničke dokumentacije. I na ovoj listi se nalazi osam projekata.
Između ostalog, tu je i projekat rekonstrukcije i modernizacije deonice Brestovac-Preševo (na pruzi Niš-Preševo-Severna Makedonija). Planirana godina početka projekta je 2027, a njegova procenjena vrednost 626,5 miliona evra.
Na listi je i modernizacija i rekonstrukcija pruge Stara Pazova-Šid-državna granica i Inđija-Golubinci. Procenjena vrednost projekta je 710,5 miliona evra, a planirani početak realizacije je takođe 2027.
Na ovoj listi se nalazi i projekat izgradnje nove pruge Zemun polje-Aerodrom-Nacionalni stadion čija je procenjena vrednost 95 miliona evra.
Jedna od lista u dokumentu se odnosi i na šest projekata za koje je ugovorena izrada tehničke dokumentacije iz budžeta Srbije.
Na toj listi je izgradnja stanice Karaburma i pruge od tunelskih cevi Vračara do buduće stanice BG voza Karaburma. Vrednost projektne dokumentacije za to je 119,2 miliona dinara.
Vrednost projektne dokumentacije za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Pančevo Glavna-Zrenjanin-Banatsko Miloševo-Senta-Subotica iznosi 719,9 miliona dinara.
Koliko je cena održavanja infrastrukture?
Za uobičajen trošak za održavanje železničke infrastrukture u evropskim zemljama procenjena je vrednost od oko 15.000 do 30.000 evra po kilometru železničkih pruga.
„Sa procenom da se za Srbiju planira trošak od 19.000 evra/km železničkih pruga imajući u vidu postojeće tehničko stanje koloseka i ostale železničke infrastrukture“.
Pisac ovog dokumenta podatke iznosi pozivajući se na projekat „Petogodišnji plan poslovanja za Železnice Srbije a.d. i Ugovor o nivou pružanja usluga železničke infrastrukture u Srbiji“. Projekat su sproveli izabrani konsultanti 2011. U okviru njega, kako se navodi, izvršena je analiza troškova održavanja infrastrukture.
Za brzu prugu 50.000 evra po kilometru
U predlogu Nacionalnog programa data je još jedna procena finansijskih sredstva za period 2025-2029, a koja se odnose na održavanje.
Radi se o procenjenim troškovima za nabavku materijala i rezervnih delova za održavanje, odnosno usluga i radova trećih lica u funkciji održavanja – koji zbog svoje specifičnosti ne mogu biti izvedeni u sopstvenoj režiji.
Procenjena sredstva se sa godinama povećavaju, vidi se iz dokumenta.
Tako ukupni troškovi po navedenom osnovu, u 2025. godini procenjeni su na ukupno oko 8,1 milijardi dinara. U 2026. godini je procena ukupno potrebnih sredstava 10,8 milijardi dinara.
U 2027. godini 13 milijardi dinara, a u 2028. godini 15,6 milijardi. U 2029. godini je potrebno izdvojiti ukupno oko 18,8 milijardi dinara.
Obrazlaže se da se pri planiranju ovih finansijskih sredstava pošlo od predviđanja da će tokom 2025. i narednih godina biti završeni radovi na rekonstruisanim deonicama magistralnih pruga.
Između ostalog, radovi na deonici pruge Beograd centar-Novi Sad su završeni i navedena deonica u dužini od 74,9 kilometara je puštena u saobraćaj u martu 2022.
Do kraja 2025. očekuje se puštanje saobraćaja na deonici pruge Novi Sad-Subotica u dužini od 108,1 km, piše u dokumentu (prim. aut. ova deonica je u međuvremenu otvorena u oktobru).
Sredstva potrebna za održavanje brze pruge su, kako se navodi, određena na osnovu procene da je za održavanje pruge brzine do 200 kilometara na čas, potrebno 50.000 evra po kilometru, da je u celoj dužini pruga dvokolosečna i da se sa povećanjem starosti građevinske i elektrotehničke infrastrukture povećava iznos potrebnih sredstava.
Ceo tekst pročitajte na portalu Forbes Srbija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
