VOZ (NI)JE PROŠAO? Postoji li šansa da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU, kako je Vučić predložio: “Na sličan način primljene Rumunija i Bugarska”

Evropska unija (EU) da primi zemlje Zapadnog Balkana odjednom, predlog je koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je rekao, saopštio Ursuli fon der Lajen i Antoniju Košti u Briselu u sredu uveče. Da li je vreme za zajednički ulazak u EU prošlo ili ipak ne? Analitičari su podeljeni, pa jedni smatraju da ideja ima i političku i logičnu osnovu, drugi poručuju da je taj voz prošao.

Zoran Milivojević, diplomata, kaže za “Blic” da Vučićev predlog da sve države Zapadnog Balkana u isto vreme uđu u EU “ima smisla iz četiri razloga”:

• Već se krše principi i norme proširenja EU pogotovo u slučaju Ukrajine gde i dalje traje rat, pa se ne može govoriti o vladavini prava i demokratskim institucijama. Takođe, otvoreno je i pitanje kontrole teritorije kao i u Moldaviji
• Interes EU je da zaokruži ovaj prostor u sferi zapadnog uticaja pre raspleta rata u Ukrajini
• EU je već na sličan način prihvatila Rumuniju i Bugarsku, a to je 30 miliona stanovnika, dok je u državama Zapadnog Balkana upola manje ljudi što “znači da to ne bi predstavljalo problem”
• Geopolitički razlozi su primarni, što se videlo i u slučajevima Rumunije i Bugarske koje su primljene u EU iako nisu ispunjavale uslove

“I zapad i region imaju interes”

Na osnovu ta četiri razloga Milivojević smatra da i Zapad i Zapadni Balkan imaju interes da ovdašnje države uđu u EU.

– Pogotovo ako se ima u vidu način na koji je do sada EU pristupala ovom regionu, više ga je odvraćala. Kada je reč o Srbiji, mogao bi da se iskoristi kiparski model u smislu kontrole teritorije – navodi Milivojević za “Blic”.

Od 2007. godine, kada su Bugarska i Rumunija primljene, EU je prešla na individualni pristup i zasluge svake zemlje ponaosob, a zvaničnici Evropske komisije i vodećih države članice (Francuska, Nemačka) otvoreno su govorili da svaka zemlja mora da ide svojim tempom.

Poslednjih meseci se, kada je u pitanju Zapadni Balkan, samo dve zemlje spominju u kontekstu proširenja: Crna Gora zatvara pregovaračka poglavlja i u izradi je Ugovor o pristupanju sa njom, dok je Albanija za godinu dana otvorila sve pregovaračke klastere.

Srbija kaska za njima jer od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje kao posledicu toga što nije uskladila spoljnu politiku i uvela sankcije Rusiji.

“Šta ćemo sa svima ostalima?”

Preokret u odnosu na ovu praksu pokušaće Vučić koji, kada je najavio odlazak u Brisel na radnu večeru koju su organizovali predsednica EK Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, rekavši da će predložiti ideju da se svi kandidati sa prostora Zapadnog Balkana prime zajedno u EU kao punopravne članice.

– Ako primite jednu, ili dve, ili tri od nas, šta ćemo onda sa ostalima? Kako ćemo se nositi s tim? Kako ćemo rešiti sva otvorena pitanja? Kako ćemo se suočiti sa problemima. I znam da svi imamo egoistični pristup, ali u pitanju je budućnost regiona, i još važnije, budućnost Evrope. To je jedino što EU može da uradi, da nas sve zajedno primi, bez podela. Srbi će se osećati bolje, Bošnjaci će se osećati bolje, Albanci će se osećati bolje, Hrvati će… biti OK – rekao je Vučić.

Vučić: “Stvarno mislite da će da nas tretiraju kao i članice NATO-?”

Posle sastanka u Briselu rekao je da ukratko izneo ideju, da nisu dugo pričali o tome, odnosno da su razgovarali dva minuta.

– Izneo sam to kao svoju ideju, nacrtao, pokazao zašto to mislim, ali ništa više od toga. Oni su me saslušali kao pristojni ljudi. Nisu ništa rekli po tom pitanju, saslušali su kao pristojni ljudi – naveo je Vučić.

– Mi nismo članica NATO. Danas je geopolitika, neću da kažem jedini, ali najvažniji faktor u svemu. Jesmo li mi birali da ne budemo članica NATO-a, ili je neko drugi to umesto nas, Srba, birao? Mi smo to birali. Zato se negde plaća i određena cena. A mi i dalje stojimo na tom stanovištu. Je li stvarno mislite da će da nas tretiraju kao i članice NATO-a? Naravno da neće. Dvadeset dve od 27 zemalja je priznalo nezavisno Kosovo. Mi nismo. Šta još očekujete? O čemu još da vam govorim? Mi smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji. Je li to bio naš izbor? – naveo je Vučić posle sastanka sa Fon der Lajen i Koštom u Briselu.

Strahinja Subotić za “Blic” kaže da deset godina unazad unutar EU to niko ne spominje.

– Prošao je brzi voz za tu opciju. Piše se akt o pristupanju sa Crnom Gorom, a mi ne možemo klaster 3 da otvorimo. Podgorica je pred vratima, a mi na početku staze, ako gledamo broj otvorenih klastera i zatvorenih poglavlja. Crna Gora cilja na to do 2026. ispuni sve obaveze, a onda ratifikovanje akta o pristupanju traje dve godine. Ali, od njegovog pisanja nema jačeg znaka da nema nazad – Subotić.

Spajić ironičan

Odjeka je, međutim, bilo u regionu. O Vučićevoj ideji prvi se oglasio Milojko Spajić, premijer Crne Gore.

– Saglasan sam da bi čitavom Zapadnom Balkanu EU trebalo da bude finalna odrednica. Međutim, mi ćemo vas tamo čekati već od 2028. godine i navijamo da istinski požurite i ubrzate ostale kandidate iz okruženja – napisao je Spajić na društvenoj mreži “iks”.

Vučić je, reagujući na to, rekao da ako se razmišlja samo o sebi, a ne vidi se komšija i kaže se “vidi što sam uspeo, a vaš komšija nije bogat i ne ide mu najbolje”, onda to i nije najbolje i drugačije je.

Vučić je u četvrtak ponovio uverenje da je najbolje rešenje da svi sa Zapadnog Balkana budu zajedno primljeni u Evropsku uniju (EU), jer smatra da je to jedino održivo rešenje, ali ostavlja mogućnost i da greši.

– Mislim da je svako dobro razumeo zašto sam to izgovorio – rekao je Vučić za TV Prvu iz Niša.

Fon der Lajen i Košta: Srbija može da računa na EU

Posle sastanka, Fon der Lajen je izjavila da je analiziran napredak Srbije na putu ka EU, kao i da na tom putu Srbija može da računa na podršku EU.na putu ka EU Srbija može da računa na EU.

Istakla da je sa Vučićem razgovarala “o važnosti ubrzanja reformi, posebno u oblastima vladavine prava i slobode medija”.

Košta je rekao da EU ostaje potpuno posvećena tome da vidi demokratsku Srbiju u svome članstvu.

– Naglasili smo da je proširenje geostrateški imperativ i potrebu da se Srbija dalje uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU – naveo je Košta.

• Najveće proširenje EU bilo je 2004. kada joj je pristupilo 10 država 
• Poslednje proširenje desilo se 1. jula 2013, kada je Hrvatska postala 27. članica
• U međuvremenu je došlo do zamora proširenja unutar EU, ali i zemalja koje su u procesu pristupanja jer on predugo traje.
• EU je uvela sistem klastera u proces proširenja 2020. godine, zamenjujući 35 pojedinačnih poglavlja sa 6 tematskih grupa (klastera) kako bi pregovori bili efikasniji

Rat u istočnoj Evropi uticao je na Brisel da proširenje EU vrati u vrh svoje političke agende, tako da Zapad, barem deklarativno, želi da ubrza ulazak Ukrajine i Moldavije, ali i regiona, u EU kako bi ih definitivno otrgao od uticaja Rusije.