Званичници кажу да су отац и син, Саџид и Навид Акрам, отпутовали у јужни део Филипина који је прошао кроз болну историју исламског екстремизма. Они су у тој земљи остали скоро месец дана, а затим две недеље касније извршили масакр на чувеној плажи у Сиднеју, циљајући јеврејску прославу. Касније су у њиховом аутомобилу пронађене заставе Исламске државе домаће израде.
Много тога још увек није јасно. Власти нису пружиле више детаља о томе где су све боравили на Филипинима, шта су радили, као ни да ли је путовање уопште било директно повезано са нападом.
“Разлози због којих су отишли на Филипине, сврха тога и где су боравили тренутно су под истрагом“, саопштила је полиција Новог Јужног Велса.
Сина је пре шест година испитивала аустралијска Агенција за унутрашњу безбедност због његових блиских веза са терористичком ћелијом Исламске државе са седиштем у Сиднеју, али није сматран претњом.
Међутим, аустралијски званичници за борбу против тероризма верују да су они прошли војну обуку док су били на Филипинима, пренели су аустралијски медији позивајући се на изворе из безбедносних служби.
Иако је тероризам на Филипинима у слабљењу последњих година, многе исламске милитантне групе остале су активне и наоружане у удаљенијим регионима, али и спремне су да обучавају стране борце који су одавно похрлили у ову земљу југоисточне Азије.
“Још од времена Ал Каиде, Филипини су увек сматрани академијом тероризма у Азији, јер њихова локација и постојеће милитантне групе пружају погодно окружење за обуку“, наводи Ромел Банлаои, председник Филипинског института за истраживање тероризма.
У међувремену, портпаролка филипинског председника Фердинанда Маркоса млађег поручила је да је председник одбацио “обмањујућу карактеризацију Филипина као жаришта за обуку ИД”.
Већина терористичких активности концентрисана на јужном острву Минданао
Милитантне групе су деценијама активне на југу Филипина и привлачиле су стране држављане чак и пре напада 11. септембра у Њујорку.
Филипинска група Абу Сајаф била је рани савезник Ал Каиде, али су у последњим годинама многе милитантне организације почеле отвореније да се заклињу на верност или се сврставају уз ИД, а то је тренд који се проширио широм света.
Више група окупило се под заједничким називом ISEA – Исламска држава Источна Азија. Исламска држава је 2017. године чак објавила видео у којем позива своје борце да путују на Филипине уместо у Ирак и Сирију, према подацима аустралијске Агенције за националну безбедност ASIO.
Већина терористичких активности концентрисана је на јужном острву Минданао које деценијама потресају немири и сукоби, укључујући сукобе између власти и локалног сепаратистичког покрета, уз широко распрострањене оптужбе за кршење људских права са свих страна.
Ове активности нису ограничене само на забачене пределе – оне постоје и у урбаним подручјима. Приобални град Давао, који су осумњичени из Бондија навели као своју крајњу дестинацију на Филипинима, “одувек је био најпопуларнија дестинација за сусрете страних терористичких бораца“.
“Град Давао је мање мета, а више место састанка, центар за планирање, финансирање и логистику”, наводи председник Филипинског института за истраживање тероризма.
Још није јасно да ли су Акрамови путовали ван Даваоа.
Зашто баш Филипини
Милитантне групе су 2017. године јавно демонстрирале силу која је многе изненадила када су групе Абу Сајаф и Мауте, која је прогласила верност ИД, заузеле и окупирале Марави, највећи град са муслиманском већином у земљи.
Насиље је приморало више од 350.000 становника да напусте град и околна подручја пре него што су га филипинске снаге ослободиле након крваве, вишемесечне опсаде.
Постоји неколико разлога зашто су Филипини, а посебно Минданао, постали такво жариште екстремизма. Како кажу стручњаци, Минданао је дивља погранична зона. Густо пошумљене планине и приобално окружење омогућавају милитантним групама да поставе кампове, обучавају борце и организују снабдевање ван видокруга и на тешко доступним местима.
“То је сигурно уточиште за стране терористичке борце, јер се лако могу сакрити, а наше снаге за спровођење закона немају довољно капацитета да продру на те терене“, рекао је Банлаои.
Додаје и да су Филипини као главна туристичка дестинација “веома предусретљиви према страним држављанима“, што људима олакшава улазак и излазак из земље – легално или на други начин.
Коначно, чињеница да постоји толико много милитантних група, које су имале деценије да се етаблирају, чини Филипине, како наводе стручњаци, најпожељнијом дестинацијом страних бораца, не само из Азије, већ и из различитих делова света.
Међутим, не може свако да уђе у милитантни камп – сваки страни борац који жели да прође обуку морао је да има успостављене везе са милитантним групама или екстремистичким мрежама на терену.
Аустралијска агенција за националну безбедност ASIO саопштила је да ISEA “искоришћава лоше економске и социјалне услове на Филипинима, посебно у централном Минданау, како би привукла чланове”.
Неки регрути се придружују у нади да ће имати боље економске изгледе, други деле идеолошке циљеве групе, као што је успостављање Исламске државе по шеријатском закону на југу Филипина.
Колико су ове групе сада распрострањене
Ове групе су биле умешане у разне насилне нападе током протеклих неколико деценија. Абу Сајаф је био посебно познат по отмици и тражењу откупа од странаца. Након терористичких напада на Сједињене Државе 2001. године, Вашингтон је напорно сарађивао са филипинском војском како би зауставио активности групе.
Али тероризам на Филипинима је у опадању откако је бивши председник Родриго Дутерте усвојио свеобухватни закон против тероризма 2020. године.
Раније су само појединци који су изводили насилне терористичке нападе били кривично гоњени, али закон је дозволио властима да гоне и људе који су подржавали или промовисали насилне активности и пружали подршку милитантним групама попут финансирања, склоништа или логистичке помоћи.
Влада је, такође, преговарала о мировним споразумима са бројним милитантним групама – које су пристале да зауставе насилне активности и пређу на цивилни живот у замену за већу аутономију и самоуправу на Минданау.
Ове мере су имале опипљиве ефекте. На Глобалном индексу тероризма за 2025. годину, Филипини су се рангирали на 20. месту од 79 земаља. Насупрот томе, 2019. године – пре него што је закон ступио на снагу – били су на 9. месту.
Ипак, то не значи да је опасност прошла. Неке милитантне групе које су потписале мировне споразуме су и даље наоружане, са одметнутим елементима који су и даље активни.
