Energetska kriza iz 2022. godine, koja je nastala kao posledica početka rata u Ukrajini, motivisala je Srbiju da u oblasti energetike planira i ubrza radove više nego u prethodnoj deceniji.
Do 2022. godine Srbija je bila oslonjena na samo jedan izvor snabdevanja prirodnim gasom. Od ukupne potrošnje u Srbiji, ruski gas je pokrivao 90 odsto, dok je domaća proizvodnja činila 10 odsto.
Tokom prethodne tri, uskoro četiri godine koliko rat u Ukrajini traje, toliko traje i pritisak na evropske zemlje da se odreknu ruskih energenata.
Jedna po jedna država se odvajala od ruskog gasa, jedan po jedan gasovod koji je decenijama snabdevao Evropu ruskim gasom gasio se, tako da je ostao samo jedan, preko kojeg Srbija, uz Mađarsku i BiH, i dalje dobija ruski gas.
Reč je o Turskom toku, koji je i sam nekoliko puta bio meta rata, dok je Bugarska više puta pretila Srbiji i Mađarskoj da će zavrnuti slavinu, jer ne želi da ruski gas protiče njenom teritorijom.
Srbija i dalje dobija ruski gas tim putem, ali strah od mogućeg prestanka protoka i dalje postoji. U medijima se trenutno spekuliše da li bi Srbija mogla ostati bez ruskog gasa od 1. januara, s obzirom na to da novi gasni ugovor sa Gaspromom još nije potpisan.
Malo pre početka rata u Ukrajini, 1. februara 2022. godine, Srbija je počela izgradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom. Izgradnja je završena u decembru 2023. godine, i od te zime Srbija je prvi put počela da dobija gas iz Azerbejdžana, i prvi put gas koji nije iz ruskih gasnih polja.
Kapacitet gasne interkonekcije sa Bugarskom iznosi 1,8 milijardi kubnih metara, a trenutno je iskorišćeno samo 400 miliona kubnih metara gasa, što je količina koju Srbija trenutno dobija iz Azerbejdžana.
Ugovorom između Srbije i Azerbejdžana planirano je da se isporuka sa 400 miliona kubnih metara poveća na milijardu kubnih metara gasa od 2026. godine.
Pored gasa iz Azerbejdžana, Srbiji bi ovim gasovodom mogao da stiže i gas sa LNG (tečni prirodni gas) terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj, gde dolazi gas iz Amerike, Alžira, Egipta, Norveške i drugih zemalja.
Međutim, samo ovaj gasovod sa Bugarskom nije dovoljan da pokrije potrebe Srbije, koje na godišnjem nivou iznose oko tri milijarde kubnih metara gasa.
Zato je najavljena dalja diverzifikacija izgradnjom gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom, čiji kapacitet bi iznosio oko 1,5 milijardi kubnih metara gasa.
Sa gasovodom sa Bugarskom od 1,8 milijardi kubnih metara i gasovodom sa Severnom Makedonijom od 1,5 milijardi kubnih metara, Srbija bi bila potpuno oslobođena pritiska da zavisi samo od ruskog gasa i dobila bi gas koji bi pokrio trenutnu celokupnu potrošnju.
Iako bi ova dva gasovoda, u odnosu na trenutnu potrošnju, bila dovoljna da obezbede Srbiji potreban gas, najavljena je i dalja diverzifikacija – u planu je i izgradnja gasovoda sa Rumunijom.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je izjavila da diverzifikacija neće obezbediti samo veću sigurnost, već i bolju pregovaračku poziciju u pogledu cena i kapaciteta.
„Kapacitet gasne interkonekcije sa Bugarskom je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje. Sa završetkom interkonekcije sa Severnom Makedonijom, kao i planirane interkonekcije sa Rumunijom, čiji kapacitet će biti između 1,6 i 2,5 milijardi kubnih metara, imaćemo potpuno diversifikovano snabdevanje gasom u narednim godinama. Cilj je da imamo što više opcija za snabdevanje gasom, da ne zavisimo od samo jednog snabdevača, i da imamo veću bezbednost i bolju pregovaračku poziciju u pogledu cena i kapaciteta“, navela je Đedović Handanović.
Gasni interkonektor sa Severnom Makedonijom
Ministarka Đedović Handanović razgovarala je prošle nedelje sa ministarkom energetike, rudarstva i mineralnih resursa Severne Makedonije, Sanjom Božinovskom, o izgradnji gasne interkonekcije Srbija–Severna Makedonija.
Tada je izjavila da je cilj da gasna interkonekcija bude završena krajem 2027. godine, kako bi već početkom 2028. bila puštena u rad.
Dužina gasovoda na srpskoj strani iznosiće 144 kilometra, a procenjena vrednost investicije je oko 153 miliona evra. Deo sredstava predviđen je u budžetu za 2026. godinu, rekla je ministarka.
Kada je reč o dinamici izgradnje, ministarka je najavila da se očekuje dobijanje građevinske dozvole sredinom 2026. godine, nakon čega bi odmah počela izgradnja.
Planirani kapacitet gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom iznosi oko 1,5 milijardi kubnih metara gasa, a trasa bi išla Orljane–Leskovac–Vranje–državna granica.
To bi bila još jedna veza sa LNG terminalom u Grčkoj.
Gasovod sa Rumunijom
Rumunija je prošle godine pretekla Holandiju i postala najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji, ali ne i u Evropi, jer taj tron i dalje drži Norveška.
Gasno polje „Neptun Deep“, otkriveno pre nekoliko godina u Crnom moru, čija proizvodnja bi mogla početi tokom 2027. godine, dodatno će učvrstiti poziciju Rumunije kao snabdevača.
Pojedini energetski stručnjaci polažu velike nade u rumunski gas, smatrajući ga glavnom zamenom ruskom plavom energentu.
Ističu da Rumunija ima dovoljno gasa da zadovolji potrebe Srbije, a zbog blizine bi rumunski gas mogao biti i jeftiniji od ruskog, koji mora da pređe hiljade kilometara i kroz nekoliko zemalja kojima se plaća tranzitna tarifa.
Srbija je odlučna da se poveže gasovodom sa Rumunijom, što je ozvaničeno u avgustu prošle godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o izgradnji ovog gasovoda.
Inače, reč je o projektu koji je star više od dve decenije.
U planu je da cevovodima budu povezani srpski Mokrin i rumunski Arad u dužini od oko 100 kilometara. Dužina na teritoriji Srbije je 13 kilometara, a u Rumuniji 86 kilometara. Srpski deo gasovoda trebalo bi da bude završen do 2027. godine.
Ministarka Đedović Handanović izjavila je nedavno da će kapacitet gasovoda biti između 1,6 i 2,5 milijardi kubnih metara.
Izgradnja gasovoda koštaće Srbiju, kako je rečeno prilikom potpisivanja ugovora prošle godine, oko 12 miliona evra.
To je četiri puta više od cene koja je spominjana 2017. godine, prema prvom idejnom projektu (koji je predviđao da gasovod bude za 20 kilometara kraći), i tri miliona evra više od cene iz 2019. godine kada je idejni projekat promenjen.
Teže do nafte
Srbija bi do kraja 2027. godine mogla imati pet pravaca snabdevanja gasom (preko Mađarske, iz Rumunije, Turskog toka, preko Bugarske i Severne Makedonije), ali do nafte će doći teže.
Dok se od ruskog gasa pokušava osamostaliti, na rusku naftu Srbija pokušava da se nadoveže.
Srbija je pre uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) oko 90 odsto nafte koju troši dobijala preko Jadranskog naftovoda (JANAF), koji povezuje hrvatski terminal u Krku i rafineriju Pančevo.
Nafta koju je Srbija dobijala tim putem bila je iz različitih izvora: Azerbejdžana, Iraka, Norveške, Kazahstana… Ranije je dobijala i rusku naftu, dok to nije zaustavljeno zbog evropskih sankcija.
Trenutno je isporuka preko JANAF-a obustavljena zbog američkih sankcija NIS-u, zbog većinskog ruskog vlasništva, tako da trenutno ne stiže nijedna kap nafte dok se ne reši pitanje vlasničke strukture. Kao alternativu, Srbija koristi transport nafte baržama preko Dunava.
Zbog toga je najavljena izgradnja naftovoda sa Mađarskom, čime bi se Srbija povezala sa ruskim naftovodom Družba, kojim nafta trenutno od evropskih zemalja jedino stiže u Mađarsku i Slovačku.
Sporazum o izgradnji naftovoda između Mađarske i Srbije potpisan je u junu 2023. godine.
Naftovod će se prostirati od Novog Sada do mađarskog mesta Alđe. Prilikom potpisivanja ugovora rečeno je da će srpski deo koštati 157 miliona evra, a njime će se godišnje transportovati 5,5 miliona tona nafte.
Družba je najduži naftovod na svetu, dužine 4.000 kilometara, koji od 1962. godine doprema naftu iz Rusije u Evropu. Sastoji se od severnog i južnog kraka. Severni ide ka Poljskoj i Nemačkoj, dok južni, preko Ukrajine, Češke, Slovačke i Mađarske.
Stručna javnost u Srbiji je podeljena oko isplativosti i održivosti izgradnje naftovoda do Mađarske. Jedni smatraju da bi povezivanje sa Družbom na duži rok bilo neodrživo zbog starosti cevi i činjenice da prolazi kroz ratom pogođenu Ukrajinu, gde bi jedna eksplozija mogla prekinuti protok.
Drugi smatraju da ovaj naftovod za zemlje centralne Evrope nema alternativu i da će ruska nafta još dugo stizati njime, te da je njegova izgradnja dobra i za Srbiju, jer će pored JANAF-a obezbediti novi izvor snabdevanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
