Србија се у години на измаку нашла на другом месту у свету по броју штетних и сумњивих вирусних претњи које стижу путем мејлова, а уједно спада и међу најугроженије земље источне Европе када је реч о хакерским нападима на осетљиве индустријске системе. На мети су били сви, од грађана до државних институција. Дугорочне мете су, како се показало – и мала и средња предузећа.
У години у којој су се границе између напада криминалних група и државно спонзорисаних хакера готово потпуно избрисале, сајбер-напади постали су тиши, софистициранији и све чешће политички мотивисани. Највреднија валута – подаци о лозинкама за друштвене мреже и банковне рачуне.
Скоро половина Windows корисника (48 одсто) била је изложена различитим врстама напада, док ни Еплов MacOS екосистем није остао поштеђен – 29 одсто корисника било је мета инцидената, што потврђује да безбедност више није питање платформе, већ понашања и заштите.
У периоду од јануара до октобра 2025. у поређењу са истим периодом прошле године, забележен је драматичан раст готово свих типова напада.
Крађа шифара порасла је за 129 одсто. Циљ хакера је овде јeдноставан – да украду лозинке за мејл, друштвене мреже, банке или пословне налоге.
Највећи раст бележе спајвер напади (шпијунирање корисника) са растом од преко 140%. То указује да нападачи све чешће желе дугорочну контролу и податке, а не брзу штету. На овај начин су посебно угрожени привредни системи и државне институције, јер дуготрајно и неприметно цурење података може имати озбиљне безбедносне и економске последице.
“Структура напада се променила”
“Мени то говори да се структура напада променила и више је тих државноспонзорисаних напада према нашој држави. Уз све то постоји АИ који је све то убрзао. Фишинг је и даље један од иницијалних вектора свих напада, што значи да је много лакше преварити човека него машину. Човек је и даље најслабија карика”, рекао је Раде Фуртула из компаније “Касперски Србија”.
Најчешћа мета напада су кичма економије – мала и средња предузећа. Разлога је више, а један је што 70 одсто њих нема јасно дефинисану стратегију сајбер безбедности.
“Компаније обично немају бекап својих података. Мора да се структурише приступ ИКТ технологијама у малим и средњим предузећима, да власници разумеју да је то нешто што је најважније у компанијама. Јер ако изгубе књиговодствене податке у протеклих десет година, ако изгубе информациони систем, ако производња стане, ако падне сајт. ‘е-комерц’ компанија та је фирма паралисана и то отвара последице и за њихове партнере”, рекао је Милош Јовановић, стручњак за информациону безбедност.
Грађани треба више да заштите своје налоге
За грађане је први сусрет са ризиком напада дошао кроз наизглед безазлену поруку или линк али су последице биле стварне – од губитка новца и података до нарушеног поверења у дигиталне сервисе на које се свакодневно ослањају.
“Морају да уложе минимум напора у неке ствари да заштите своје налоге на сервисима, мејл, електронско банкарство, да активирају двофакторску аутентификацију, да не кликћу свуда, да не шаљу своја лична документа. Просто и ми идемо у том смеру опште дигитализације, опште аутоматизације и људи који не овладају основним елементима дигиталне писмености ће бити на зачељу”, додао је Јовановић.
Србија у нову годину улази са новим Законом о информационој безбедности, који би требало да обезбеди додатни ниво сигурности. Стручњаци очекује даљи раст сајбер-напада које у све већој мери креира вештачка интелигенција.
