Iskra otpora buknula u Temišvaru, plamen zahvatio celu zemlju i za 10 dana zbrisana je jedna od NAJBRUTALNIJIH DIKTATURA u Evropi (FOTO)

Rumunija je pre 36 godina ušla u krvavi rasplet koji ju je zauvek promenio. Masovne demonstracije protiv režima tadašnjeg predsednika Nikolaje Čaušeskua, započete 16. decembra u Temišvaru i Aradu, pretvorile su se u narodnu pobunu koja je za samo nekoliko dana odnela više od 1.100 života, srušila jednu od najrepresivnijih diktatura u Istočnoj Evropi i završila se streljanjem Nikolaje i Elene Čaušesku na katolički Božić 1989. godine.

Sa jedne strane propisi i zakoni koji su uređivali sve sfere života i sveprisutna tajna policija Sekuritatea, a sa druge užasni ekonomski rezultati doveli su do velikog narodnog nezadovoljstva sredinom 1980-ih.

Čaušesku je, između ostalog, pokrenuo niz mera štednje koje su gurnule zemlju i njen narod u ekonomsku krizu. Istovremeno, Čaušesku je krenuo da troši ogromne sume novca na megalomanske projekte kao što je izgradnja Narodne palate, i dan-danas jedne od najvećih građevina na svetu. To je samo pogoršalo finansijsku situaciju u zemlji.

Uvođenju potpune kontrole nad životom u Rumuniji, Čaušesku se umnogome oslonio na Sekuritateu, koja je, proporcionalno broju stanovnika, bila najveća obaveštajna služba u Istočnom bloku. Na svom vrhuncu 80-ih godina brojala je 11.000 agenata i skoro pola miliona doušnika. Zbog svoje brutalnosti i odgovornosti za mučenje i smrt hiljada ljudi, Sekuritatea je ostala poznata kao jedna od najbrutalnijih tajnih policija na svetu.

Iskra otpora buknula je na trgu u Temišvaru koji se nekada zvao Trg opere, a kap koja je prelila čašu bilo je hapšenje mađarskog reformatorskog sveštenika Lasla Tokeša koji je napao režim u inostranim izvorima informisanja.

Od protesta do prevrata

Demonstranti su prvobitno mirno stajali, pa su protesti prešli u opšti štrajk i blokade gradskih ulica. Slogan koji je često korišćen bio je: “Danas u Temišvaru, sutra u celoj zemlji!”, što se ubrzo obistinilo.

Do 17. decembra, vlast je naredila upotrebu vatrenog oružja protiv demonstranata u Temišvaru. U borbama između građana i snaga bezbednosti poginulo je više desetina ljudi, a stotine je ranjeno.

Ovi događaji su razbuktali nezadovoljstvo širom Zapadne Rumunije – protesti su se proširili na gradove kao što su Arad, Kljuž, Trgu Mureš i Konstanca. Policijsko nasilje i represija prema protestima ubrzali su širenje nemira prema glavnom gradu Bukureštu.

Masa ljudi u Bukureštu izašla je na ulice 21. decembra skandirajući “Dole Čaušesku!” i zahtevala je ukidanje jednopartijskog sistema i komunističkog režima. Vlasti su najpre pokušale da organizuju demonstracije podrške režimu, ali su se one pretvorile u povike protiv diktature.

Čaušesku i supruga Elena streljani

Vojska i politička policija su u početku gušile nerede, uvedeno je i vanredno stanje, ali je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut režim Čaušeskua.

Nikolaje Čaušesku je 22. decembra sa suprugom Elenom pokušao da pobegne helikopterom iz Bukurešta, ali su uhvaćeni i uhapšeni u Trgovištu. Sudilo im se po hitnom postupku i 25. decembra su osuđeni na smrt. Vladajući bračni par je posle brzometnog suđenja streljan u dvorištu jedne kasarne u Trgovištu, piše Tanjug.

Pre nego što je streljan zajedno sa svojom suprugom Elenom, Čaušesku je otpevao čuvenu “Internacionalu”.

Ukupno, tokom revolucije poginulo je više od 1.100 ljudi, a više od 3.000 je povređeno u sukobima između demonstranata i snaga bezbednosti u Temišvaru, Bukureštu i drugim gradovima.

Rumunija danas

Posle 36 godina od svrgavanja Čaušeskua, evo gde je Rumunija danas:

• Rumunija je od 2007. godine članica Evropske unije (EU), što joj je omogućilo pristup jedinstvenom tržištu, fondovima za razvoj i političku stabilnost u okviru evropskih institucija.ž
• Ekonomija Rumunije značajno je porasla od ulaska u EU, a bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku dostigao je oko 77 odsto proseka EU do 2024
• Većina Rumuna podržava usku integraciju sa Zapadom, EU i NATO, s oko 79 odsto građana koji žele da Rumunija ostane čvrsto povezana sa tim saveznicima
• Rumunija aktivno učestvuje u NATO-u, posebno kao deo istočnog bloka alijanse, i radi na jačanju bezbednosnih i odbrambenih kapaciteta u kontekstu ruske agresije u regionu. Kao član NATO-a, Rumunija ima bezbednosne garancije koje je ranije nije imala. 
• Rumunija teži regionalnoj ulozi i većoj strateškoj autonomiji, nastojeći da bude važna karika u evropskoj bezbednosnoj i infrastrukturnoj saradnji, posebno u okviru raznih inicijativa i jačanja veze između Baltika, Jadrana i Crnog mora.