Kineski izvoz se u novembru vratio na put rasta nakon neočekivanog pada mesec ranije iako su pošiljke u Sjedinjene Američke Države pale za gotovo 29 odsto u odnosu na godinu dana ranije, osmi uzastopni mesec dvocifrenog pada.
Ukupni izvoz iz Kine porastao je u novembru za 5,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, izraženo u dolarima, dostigavši 330,3 milijarde dolara, što je bolje od procena ekonomista, pokazuju carinski podaci objavljeni u ponedeljak. To je veliki preokret u odnosu na pad od 1,1 odsto zabeležen u oktobru, piše Forbes BiH.
Naglašavajući sve veći jaz između ukupnog izvoza i uvoza, carinski podaci otkrivaju da je kineski trgovinski suficit u prvih 11 meseci premašio bilion dolara, dostigavši gotovo 1,08 biliona. To je rekord za jednu godinu i više od 992 milijarde dolara suficita tokom cele 2024, prema zvaničnim podacima koje je prikupio FactSet.
Dok je izvoz iz Kine u SAD tokom većeg dela godine padao, pošiljke u druge regione uključujući Jugoistočnu Aziju, Afriku, Latinsku Ameriku i Evropsku uniju, naglo su porasle.
Uvoz Kine porastao je u novembru za 1,9 odsto, na više od 218,6 milijardi dolara, što je bolje od oktobarskog rasta od jedan odsto. Ipak, dugotrajna kriza u sektoru nekretnina i dalje pritiska potrošnju i ulaganja.
Godišnje trgovinsko primirje između Kine i SAD postignuto je krajem oktobra u Južnoj Koreji tokom sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog lidera Sija Đinpinga.
SAD su snizile carine na kinesku robu, a Kina je obećala da će okončati izvozna ograničenja u vezi s retkim zemnim elementima.
„Moguće je da novembarski podaci o izvozu još uvek ne odražavaju u potpunosti snižavanje carina, čiji bi efekti trebalo da budu vidljivi u narednim mesecima“, napisala je Lin Song, glavna ekonomistkinja ING Banke za Veliku Kinu.
Kineska industrijska aktivnost pala je osmi uzastopni mesec u novembru, pokazuje zvanična anketa, a ekonomisti smatraju da je još prerano zaključiti postoji li stvarni oporavak eksterne potražnje nakon trgovinskog primirja između Kine i SAD.
Uz snažan izvoz, ekonomisti generalnoočekuju da će Kina ostvariti svoj ekonomski cilj rasta od oko pet odsto u ovoj godini.
Kineski lideri zacrtali su u oktobru petogodišnji fokus na naprednu proizvodnju.
Godišnji sastanak za ekonomsko planiranje održan je u ponedeljak pod vođstvom Sija, a cilj je bio definisati planove rasta za 2026. godinu, prenela je državna agencija Sinhua. Lideri su ponovili važnost „napretka uz osiguranje stabilnosti“.
Stabilno globalno trgovinsko okruženje verovatno neće dugo potrajati, ocenjuje Či Lo, globalni tržišni strateg iz BNP Paribas Asset Managementa, dodajući da odnosi između Kine i SAD „ostaju u zastoju“ uprkos privremenom primirju.
Ipak, neki ekonomisti veruju da će Kina u narednim godinama nastaviti povećavati svoj udeo na izvoznim tržištima.
Morgan Stanli predviđa da će do 2030. godine kineski udeo u globalnom izvozu dostići 16,5 odsto, u odnosu na sadašnjih približno 15 odsto, potaknut prednošću u naprednoj proizvodnji i sektorima s visokim rastom, kao što su električna vozila, robotika i baterije.
„Uprkos stalnim trgovinskim tenzijama, protekcionizmu i aktivnoj industrijskoj politici zemalja G20, verujemo da će Kina osvojiti dodatni udeo na globalnom tržištu robe“, naveo je Četan Ahja, glavni ekonomista za Aziju u Morgan Stanliju, u nedavnoj analizi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
