BETONSKA ZAMKA ZA PUTINA Još jedna država se sprema za rat: “Naš cilj je da branimo našu naciju od agresivnog suseda” (FOTO)

Duboko u estonskoj šumi postavlja se betonski bunker projektovan da izdrži direktan pogodak ruske artiljerije. Ovo je prvi od mreže od 600 utvrđenih struktura koje su izgrađene kao odbrambena strategija, kako bi se zaštitio najizloženiji deo istočnog krila NATO-a od moguće invazije.

Linija bunkera predstavlja jedan deo slojevitog odbrambenog sistema koji će se protezati 967 kilometara od severne ivice Estonije do Poljske, sa namerom da brani baltičke države od ruskog napada. Ranije 2025. godine, zvaničnici odbrane u regionu rekli su da desetogodišnji projekat, započet 2024. godine, možda neće biti spreman na vreme.

Kao odgovor na planove Kremlja da poveća vojnu proizvodnju i preraspodeli trupe na severoistočnu granicu NATO-a, uz eskalirane hibridne napade, strahuju da bi mirovni sporazum u Ukrajini mogao značiti da će pažnja Moskve sledeće biti usmerena ka baltičkim zemljama.

“Naš cilj je da budemo što bolje pripremljeni da branimo našu naciju od agresivnog suseda”, rekao je Kristjan Halg, portparol estonskih odbrambenih snaga.

Linija bunkera trebalo bi da bude završena najkasnije do 2027. godine

Sve tri male baltičke države, koje takođe uključuju Letoniju i Litvaniju, veoma su svesne svog nedostatka strateške dubine. Jednostavno rečeno, ne mogu sebi da priušte da izgube bilo koju teritoriju.

“Onemogućavanje neprijateljskoj mobilnosti od prvog metra je neophodno kako bi im se uskratila operativna sloboda i kako bi savezničke snage mogle efikasnije da deluju u odbrambenom stavu”, rekao je Halg.

Narednih meseci biće izgrađeno još 23 bunkera, zajedno sa 40 km protivtenkovskih rovova koji se već kopaju. Linija bunkera trebalo bi da bude završena najkasnije do 2027. godine.

Bunkeri, svaki površine približno 35 kvadratnih metara, prvenstveno su projektovani da izdrže “direktne pogotke artiljerijskih granata kalibra 152 mm, koje najčešće koriste ruske oružane snage”, rekao je Halg.

Na pitanje o ruskim smrtonosnim dronovima varijante Šahed, koji se koriste u vazdušnim napadima na ukrajinske gradove, rekao je da će to “zavisiti od ugla udara”.

Međutim, malo je verovatno da će bunkeri izdržati i klizne bombe, veoma razorne bombe slobodnog pada koje je Rusija koristila za napade na ukrajinsku odbranu i gradove na prvoj liniji fronta.

“Baltička odbrambena linija”

Estonija, Letonija i Litvanija uložiće po 60 miliona funti u “Baltičku odbrambenu liniju”. Reč je o značajnom delu njihovih odbrambenih budžeta koji su, u odnosu na BDP, najveći u Evropi posle Poljske. Estonija trenutno prednjači u sprovođenju plana na terenu.

Kadi-Kai Kolo, šefica odeljenja za infrastrukturu u Estonskom centru za odbrambene investicije, izjavila je da je zemlja u prednosti jer veliki deo granice čini jezero i močvarni tereni koji služe kao “prirodne barijere”.

Na kopnenom delu granice sa Rusijom planirana je izgradnja 40 “odbrambenih uporišta”. Ona će uključivati 14 betonskih bunkera, kontejnere sa opremom, skloništa za zalihe, protutenkovske piramide (“zmajeve zube”) težine 1,5 tone, bodljikavu žicu i senzore pokreta, rekla je Kolo za “Telegraph”.

Ipak, planovi kasne godinu dana. Krajem 2024. godine, tokom testiranja, direktan artiljerijski pogodak teško je oštetio prototip bunkera. “Dobili smo dragocene povratne informacije i ispravili nacrte”, navela je Kolo, dodajući da je do kašnjenja došlo i zbog preciznog određivanja lokacija za svaki bunker.

Istovremeno se sprovode i druge pripreme. Estonska granična policija već je postavila sistem detekcije pod nazivom “zid dronova” duž delova granice. Vojska je takođe fokusirana na nabavku radara i sistema protivvazdušne odbrane. Taj proces mogao bi da potraje godinama zbog kritične nestašice te opreme u Evropi.

“Ne shvataju svi u Evropi koliko je ova situacija ozbiljna”

Međutim, Estonija je ispred svojih suseda u fizičkoj implementaciji plana.

Rajmond Kaljulaid, šef estonske delegacije pri NATO-u, rekao je da postavljanje prvog bunkera predstavlja značajnu prekretnicu.

“To je samo jedan primer odlučnosti ovih država da zaštite našu slobodu i suverenitet od ruskog imperijalizma”, rekao je on.

“Nažalost, ne shvataju svi u Evropi koliko je ova situacija ozbiljna. Neki lideri razumeju, ali su kao zečevi u farovima automobila, nesposobni da reaguju i zaista se angažuju, umesto da samo pričaju o tome”.

(Telegraph)