POLITIKA ILI STRATEGIJA Tramp proglasio fentanil oružjem za masovno uništenje:”Nijedna bomba nema takav efekat”

Trampova uredba o proglašenju fentanila “oružjem za masovno uništenje” politički je veoma dramatičan izraz za supstancu koja već dugo izaziva tihu masovnu smrt. “Nijedna bomba nema takav efekat”, rekao je Tramp, procenjujući broj mrtvih na između 200.000 i 300.000 godišnje.

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u Sjedinjenim Američkim Državama je 2024. godine više od 48.000 ljudi umrlo od predoziranja ovom drogom, dok je 2023. taj broj iznosio oko 76.000. U Evropi je broj žrtava niži.

Šta tačno čini ovaj analgetik toliko opasnim i koliko je realan scenario terorističke upotrebe?

“Fentanil kao hemijsko oružje”

Trampova odluka delimično premešta fentanil iz sfere zdravstvenog i krivičnog prava u oblast nacionalne bezbednosti: obaveštajne službe i vojska sada mogu snažnije da se uključe, na primer u borbu protiv kartela ili u slučajevima sumnje na planirane napade fentanilom, piše DW.

“Centar za proučavanje oružja za masovno uništenje” (CSWMD) je 2019. godine, u studiji “Fentanil kao hemijsko oružje”, zaključio da nema smisla zvanično klasifikovati fentanil kao oružje za masovno uništenje, barem ne iz perspektive Ministarstva odbrane.

CSWMD deluje u okviru Nacionalnog univerziteta za odbranu (NDU) u Vašingtonu, institucije Ministarstva odbrane SAD, unutar “Instituta za nacionalne strateške studije”.

Istovremeno, autor izveštaja, Džon Kejvs mlađi, upozorava na realan rizik da bi fentanil mogao biti upotrebljen kao hemijsko oružje. On poziva na jasnu zabranu upotrebe sprejeva koji sadrže fentanil u policijskim akcijama, prema Konvenciji o hemijskom oružju. Pentagon bi, prema njemu, trebalo da nastavi istraživanje fentanila kao potencijalnog hemijskog oružja i pripremu protivmera.

Trampova odluka

Bivši savezni tužilac i stručnjak za nacionalnu bezbednost Denis Ficpatrik nazvao je ovu klasifikaciju “političkim manevrom” bez stvarne praktične koristi, jer postojeći zakoni o drogama već omogućavaju agresivno gonjenje proizvođača i trgovaca.

Nekoliko stručnjaka za medicinu zavisnosti i javno zdravlje izjavilo je za Nacionalni javni radio da je tehnički izuzetno teško upotrebiti fentanil na način koji bi omogućio teroristički napad u klasičnom smislu oružja za masovno uništenje.

Većina smrtnih slučajeva nastaje zbog kontaminiranih droga koje se nalaze na ulici, a ne zbog namernih napada.

Oni upozoravaju da ova klasifikacija neće smanjiti dostupnost fentanila na ulici niti broj smrtnih slučajeva od predoziranja. Umesto toga, vide dalju militarizaciju “rata protiv droga”, dok prevencija, lečenje i socijalne mere ostaju nedovoljno finansirane i zanemarene.

Ovo, kažu, takođe otežava međunarodnu saradnju, posebno sa Kinom u kontroli prekursora (početnih hemikalija za proizvodnju neke droge) jer se stvara utisak da se indirektno optužuje Peking za podršku “oružju za masovno uništenje”.

“Oružje za masovno uništenje usporenim tempom”

S druge strane, zagovornici unutar bezbednosnih struktura i udruženja žrtava kao što je “Porodice protiv fentanila” tvrde da broj žrtava i ekonomska šteta odgovaraju “oružju za masovno uništenje usporenim tempom”, te da su stoga opravdani najširi instrumenti obaveštajnih službi, vojske i međunarodnog pritiska.

Fentanil je sintetički opioid i snažan analgetik koji se najčešće koristi u anesteziji i u lečenju pacijenata obolelih od raka u terminalnoj fazi. On je daleko jači od klasičnih opioida poput morfina ili oksikodona, veoma male količine dovoljne su da blokiraju jake bolove. Izvorno je razvijen kao visoko efikasan i precizno doziran anestetik i u medicini je nezamenjiv kada se pravilno nadgleda.

Fentanil se vezuje za opoidne receptore u centralnom nervnom sistemu, smanjuje osećaj bola i često izaziva snažnu euforiju i osećaj opuštenosti. Upravo ta kombinacija čini ga atraktivnom drogom, ali i izuzetno opasnom: samo nekoliko miligrama može toliko usporiti disanje da osoba počne plitko da diše ili potpuno prestane da diše.

Dva miligrama mogu biti smrtonosna

Posledica su nedostatak kiseonika, gubitak svesti, koma, a u najgorem slučaju i brza smrt zbog zastoja disanja. Dodatni problem je što fentanil veoma brzo izaziva zavisnost, tolerancija raste, doze rastu, a razlika između “opijenosti” i smrti postaje minimalna.

U bolnicama se fentanil najčešće daje intravenski ili putem flastera koji polako otpuštaju aktivnu supstancu. Na crnom tržištu dominiraju praškasti oblici, izdrobljene tablete i sve češće forme koje se puše ili ušmrkavaju.

Problem je u tome što ilegalni proizvođači ne doziraju precizno, pa se fentanil meša s drugim drogama, poput kokaina ili heroina bez da korisnik zna jačinu. Dva miligrama mogu biti smrtonosna; jedna pogrešno pripremljena tableta ili jedan “dim” previše mogu biti fatalni. Čak i iskorišćeni medicinski flasteri mogu sadržati dovoljno aktivne supstance da budu opasni pri zloupotrebi.

Globalni lanci snabdevanja

Fentanil je u potpunosti sintetički i proizvodi se u hemijskim laboratorijama. Kao ilegalna droga pojavio se već 1970-ih, a od 1980-ih nelegalna proizvodnja naglo raste.

Danas se prekursori i hemijski sastojci iz Kine smatraju ključnim elementom lanaca snabdevanja, koji se zatim u Srednjoj i Latinskoj Americi prerađuju u fentanil u obliku praha i tableta. Odatle droga dospeva u Evropu i naročito u Sjedinjene Države.

Američka služba za droge DEA je 2022. zaplenila više od 50,6 miliona falsifikovanih tableta s fentanilom i oko 4,5 tona fentanil praha. Prema njenim podacima, to odgovara više od 379 miliona potencijalno smrtonosnih doza, “dovoljno da ubije svakog Amerikanca”, rekla je tadašnja direktorka DEA, En Milgram, u decembru 2022.

(dw)