Ko je Džimi Laj, tajkun kome preti doživotna robija?

Bivši hongkonški medijski tajkun Džimi Laj proglašen je krivim po dve tačke optužnice za ugrožavanje nacionalne bezbednosti, kao i po blažoj optužbi za pobunu, u istorijskom dvogodišnjem suđenju koje se široko posmatra kao pokazatelj sužavanja sloboda u gradu pod vlašću Pekinga.

Milijarder Laj (78) jedan je od najistaknutijih kritičara Pekinga optuženih na osnovu sveobuhvatnog zakona o nacionalnoj bezbednosti, koji je 2020. godine nametnut poluautonomnom gradu nakon višemesečnih masovnih, a povremeno i nasilnih prodemokratskih protesta, prenosi CNN.

On je osnovao Apple Daily, žestoko prodemokratski tabloid poznat po oštrim napadima na Komunističku partiju Kine, sve do njegovog prisilnog gašenja 2021. godine.

Laj se izjasnio da nije kriv po svim tačkama optužnice, a sada se suočava sa mogućnošću doživotne robije.

Presuda izrečena u ponedeljak označava kraj burne pravne sage koja je izazvala osude njegovih pristalica i stranih lidera širom sveta, uključujući i američkog predsednika Donalda Trampa – koji je ranije obećao da će ga „izvući“.

Uvođenje zakona o nacionalnoj bezbednosti u potpunosti je promenilo Hongkong: vlasti su zatvorile desetine političkih protivnika, primorale organizacije civilnog društva i glasne medije da se ugase, i preoblikovale nekada slobodarski grad u mesto kojim upravljaju isključivo „patriote“.

Lideri Hongkonga i Kine tvrde da je time „obnovljena stabilnost“ nakon protesta iz 2019. godine.

Izričući presudu, sudije su navele da „nema nikakve sumnje da je (Laj) tokom velikog dela svog života gajio ogorčenje i mržnju prema NR Kini (Narodnoj Republici Kini)“.

Ukazali su na Lajevo lobiranje kod američkih političara tokom prvog mandata Donalda Trampa – velikim delom pre stupanja na snagu zakona o nacionalnoj bezbednosti – kao dokaz pobune i saradnje sa stranim silama, uključujući njegove sastanke sa tadašnjim potpredsednikom Majkom Pensom, tadašnjim državnim sekretarom Majkom Pompeom, kao i pokušaje da se sastane sa samim Trampom.

Takođe su se pozvali na njegove WhatsApp poruke sa drugim prodemokratskim aktivistima i rukovodiocima Apple Dailyja, kao i na autorski tekst koji je u maju 2020. objavio u Njujork Tajmsu, u kojem je predlagao načine kažnjavanja Kine zbog represije u Hongkongu, poput ukidanja studentskih viza deci državnih funkcionera.

Njegovo pozivanje američkih zvaničnika da preduzmu mere protiv Kine, navodno u cilju pomoći stanovnicima Hongkonga, „bilo bi analogno situaciji u kojoj američki državljanin traži pomoć od Rusije kako bi srušio vladu Sjedinjenih Država pod izgovorom pomaganja saveznoj državi Kaliforniji“, naveli su sudije u presudi.

„Uvereni smo da je (Laj) bio ‘mozak’ zavera“ navedenih u sve tri tačke optužnice, zaključile su sudije. Dodale su da dokazi pokazuju da je Lajeva „jedina namera bila da traži pad (Komunističke partije Kine)“.

Sudije su saopštile da će datum izricanja kazne biti objavljen naknadno. Saradnja sa stranim silama prema zakonu o nacionalnoj bezbednosti kažnjava se doživotnim zatvorom.

Sudije su ranije upozorile sve prisutne u sudnici da održavaju „apsolutnu tišinu“ dok se presuda bude čitala.

Laj je tokom celog postupka delovao smireno; na početku je mahnuo supruzi i sinu. Nije reagovao u trenutku izricanja presude, ali je skinuo naočare i obrisao lice pre nego što je izveden iz sudnice.

Tokom čitavog suđenja, tužioci su optuživali Laja da je preko svojih novina Apple Daily pozivao na uvođenje sankcija Hongkongu i Kini tokom protesta 2019. godine, kao i nakon stupanja na snagu zakona o nacionalnoj bezbednosti.

Uhapšen je po tom zakonu krajem 2020. godine i proveo je više od 1.800 dana u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem, veći deo tog vremena u samici.

Godine 2022. osuđen je na pet godina i devet meseci zatvora po nepovezanim optužbama za prevaru.

Lajeve pristalice – od kojih su mnogi stajali u redu preko noći kako bi obezbedili mesto u sudnici – izrazile su razočaranje, ali ne i iznenađenje presudom.

Mnogi su rekli da više nemaju poverenja u pravosudni sistem Hongkonga.

„Nemam nikakva očekivanja da će Džimi Laj biti pušten“, rekla je jedna žena za CNN, opisujući preobražaj grada kao „previše tužan“.

Drugi pristalica rekao je da ni on nije gajio nadu u Lajevo oslobađanje i da se oseća otupelo zbog obračuna Pekinga sa gradom. Ipak, dodao je: „Mi smo još ovde. Ne možete baš sve da nas uhapsite.“

Oboje su tražili da ostanu anonimni.

Od siromašnog radnika do prodemokratskog tajkuna

Laj je rođen u kontinentalnoj Kini i u Hongkong pod britanskom uptravom stigao je sa 12 godina, gde se izdigao od fabričkog radnika do uspešnog tajkuna u tekstilnoj industriji.

Kasnije se okrenuo medijima i 1995. godine osnovao Apple Daily, dve godine pre nego što je Hongkong vraćen Kini. Ovaj glasni izdavač i njegove novine bili su u samom središtu prodemokratskog pokreta u gradu.

Kao otvoreni pristalica Donalda Trampa, Laj je u jeku protesta 2019. putovao u Vašington, gde se sastao sa Pensom i drugim američkim političarima kako bi razgovarali o situaciji.

U to vreme, masovne demonstracije izazvane kontroverznim zakonskim predlogom izvele su stotine hiljada ljudi na ulice – mnogi su strahovali da bi Peking mogao da ugrozi autonomiju grada i njegove retke slobode govora, štampe i okupljanja.

„Gospodine predsedniče, vi ste jedini koji možete da nas spasete“, rekao je Laj u intervjuu za CNN 2020. godine, nekoliko nedelja pre nego što je uhapšen, obraćajući se Trampu.

„Ako nas spasete, možete da zaustavite kineske agresije. Možete i da spasete svet.“

Svedočeći u sopstvenu odbranu tokom suđenja, Laj je rekao da nikada nije razgovarao sa Trampom.

Tramp je pokrenuo pitanje Lajevog slučaja kada se u oktobru u Južnoj Koreji sastao sa kineskim liderom Si Đinpingom, rekao je jedan zvaničnik administracije za CNN.

Taj zvaničnik je dodao da Tramp smatra da bi Laj trebalo da bude oslobođen i želi da se to i dogodi.

Hong Kong, bivša britanska kolonija koja je 1997. vraćena pod kinesku vlast, ima poseban pravosudni sistem u odnosu na kontinentalnu Kinu.

Laj je britanski državljanin, a vlada Ujedinjenog Kraljevstva je ranije pozvala na njegovo oslobađanje.

I kineska ambasada u Vašingtonu i vlada Hong Konga upozorile su na „spoljne sile“ koje se mešaju u unutrašnja pitanja i sudski postupak.

Nakon Lajeve osuđujuće presude, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da centralna vlada „čvrsto podržava (Hong Kong) u očuvanju nacionalne bezbednosti i kažnjavanju krivičnih dela koja ugrožavaju nacionalnu bezbednost u skladu sa zakonom“.

U posebnom saopštenju objavljenom u petak, kao odgovor na izveštaj kongresnog odbora SAD o stanju ljudskih prava u Kini – koji je uključivao kritike Lajevog zatvaranja i postupanja prema njemu – vlada Hong Konga optužila je američke zvaničnike da pokušavaju da se „mešaju u sudski postupak u (Hong Kongu) putem političke moći kako bi omogućili optuženom izbegavanje krivičnopravnog procesa“.

Kritičari strahuju da je zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kong doneo autoritarne i netransparentne sudske norme Pekinga, pri čemu su sva suđenja vezana za nacionalnu bezbednost do sada vođena pred većem posebno izabranih sudija, a ne pred porotom – što predstavlja odstupanje od common law tradicije grada.

Zdravstveni problemi

Završnu fazu suđenja obeležile su zabrinutosti za Lajevo zdravlje. Njegovi advokati rekli su sudu da je Laj imao lupanje srca i epizode vrtoglavice; njegov sin Sebastijen Laj tada je izjavio da je duboko zabrinut zbog pogoršanja očevog zdravstvenog stanja, uključujući njegovu poodmaklu starost i dijabetes.

U autorskom tekstu objavljenom prošlog utorka u Vašington Postu, njegova ćerka Kler Laj napisala je da „samica ostavlja ozbiljne posledice po njegovo telo“ i navela da porodica ima vrlo malo saznanja o tome kakvu medicinsku negu prima, jer spoljnim lekarima nije dozvoljeno da pregledaju njenog oca.

U svom saopštenju u petak, vlada Hong Konga navela je da je Laj tokom boravka u pritvoru dobijao „adekvatnu i sveobuhvatnu“ medicinsku negu, kao i da je zatvor za njega organizovao „svakodnevne medicinske preglede“. Kako je saopšteno, „nije bilo nikakvih pritužbi u vezi sa medicinskim uslugama koje je primao“.

Dodaje se i da je bio smešten u samicu „na sopstveni zahtev“.