“Добре вести за Косово”, поручила је у четвртак председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Она је на свом Икс налогу најавила укидање санкција ЕУ, али и “програмирање” 216 милиона евра за привремене институције у Приштини.
У јеку предизборне кампање на КиМ – идеалан тајминг за владајућу коалицију да 28. децембра ипак дође до владе “Курти 3”.
Мања излазност и стратегија Куртија
За аналитичаре, “новогодишњи поклони” из Брисела ипак неће пресудно утицати на исход поновљених избора.
“Нови резултати сигурно неће променити много, можда неки проценат горе-доле, али мислим да ће сигурно бити више од десет процената мања излазност у односу на фебруарске изборе”, каже извршни директор Центра за заступање демократске културе у Косовској Митровици и регионални координатор „Демократије на делу” за четири општине на северу Душан Радаковић.
Изражава бојазан да ће изборни резултати заправо изазвати само још већу политичку кризу на КиМ.
“Мислим да су бирачи уморни од свега тога и плашим се да немамо ни партије које имају конкретне кораке или кампању где ће рећи нешто ново. Плаши ме да нећемо имати нову владу сигурно до априла, односно до нових избора за председника”, сматра овај аналитичар.
Стаутс кво, уверен је, највише одговора лидеру Покрета Самоопредељење Аљбину Куртију.
“Таква ситуација највише одговара Куртију. Задњих, безмало две ипо године, он функционише без већине, чак у парламенту где има просту већину, али често и његови посланици нису гласали. Имамо десетине административних упутстава, а не закона, имамо доста ситуација да озбиљни закони или иницијативе за приступ чланству у ЕУ нису могли проћи Скупштину јер није постојала већина”, оцењује Радаковић.
Додаје да ће, уколико се понове фебруарски резултати Курти на исти начин опструирати институције припремајући се за пролеће.
“Реална чињеница је да је једини добитник у свему он. Купује време, купује нове гласове, бираче са ‘белим листићима’”, прецизира.
С друге стране, упозорава, оваква ситуација, најмање одговара Српској листи, али и албанским странкама у опозицији, пре свега ДСК и ДПК.
“Они траже озбиљну коалицију, реформистичку владу која ће изменити многе ствари, а Курти то не жели”, уверен је Радаковић.
Очекивана – нова институционална криза
Без обзира што је најава укидања санкција Европске уније Приштини донекле била очекивана након што су представници Срба поново на власти у четири општине на северу КиМ, политиколог Огњен Гогић каже да ипак није случајно што је то обелодањено баш у јеку предизборне кампање.
“То је дошло у најбољем могућем моменту за актуелну власт на Косову која може сада да се хвали у последњим данима предизборне кампање да су укинуте санкције ЕУ”, сматра овај политиколог.
И Гогић сумња да ће децембарски избори на КиМ донети тражене одговоре.
“Мала је вероватноћа да ће политичка криза бити решена након ових избора. Пре ће бити да ће настати дубока уставно-правна, институционална криза. Јер, уколико албанске партије у претходном сазиву нису могле да се договоре о 60 посланика који су били потребни за формирање парламентарне већине и владе, мале су шансе да сада договоре 80 посланика колико је потребно да изаберу председника Косова што долази на дневни ред већ у марту”, сматра Гогић.
Питање је, наглашава, и да ли ће бити времена да се обаве све оне радње које следе након избора: од потврђивања резултата, конституисања приштинског парламета, а затим и изабере председник привремених институција у Приштини.
“Уколико се у томе не успе, онда се поново распушта Скупштина, иде се поново на нове изборе што је много вероватнији сценарио него да албанске странке постигну већину”, уверен је овај аналитичар.
Положај српске заједнице на КиМ
Кампања за ванредне парламентарне изборе на Косову и Метохији почела је 17. децембра.
За 120 посланичких места надмеће се 24 политичка субјекта.
Мањинским заједницама припада двадесет места, од чега је половина загарантована српској заједници.
Највећа странка Срба у јужној покрајини, Српска листа, на фебруарским изборима освојила је девет од десет мандата, а на почетку кампање, у Косовској Митровици, поручила је да сада има циљ да оствари максималан резултат.
“На протеклим локалним изборима ослободили смо општине, вратили смо глас нашем народу и показали смо свима, и странцима и Албанцима, да Срби када су сложни никада не могу бити побеђени”, казао је председник Српске листе Златан Елек.
Радаковић, главни координатор за праћење предстојећих избора у четири општине на северу КиМ, каже да је кампања кренула “жустро”, а да је владајући Покрет Самоопредељење наставио са старом реториком.
“Имали смо и отварање тог чувеног моста преко Ибра као почетак кампање Самоопредељења. Наравно, где него у Северној Митровици где се кампања заснива надаље на претњама и ратнохушкачкој, ултранационалистичкој реторици”, наводи.
Очекује да ће ће тако бити до краја кампање.
“Цела година је изборна. Исте приче. Видимо да је кроз ових неколико дана кампања Самоопредељења била сведена на то да ће да се прави џамија на северу итд. То је већ коришћена мантра у претходним изборима и само се наставља”, закључује Радаковић.
Много више га забрињава што ни овај изборни процес на КиМ неће почети да решава суштинска питања везана за српску заједницу.
Радаковић подсећа да је питање неформирања ЗСО био разлог због кога тзв. Косово није примљено у Савет Европе.
“Тиха подршка” Куртију из Брисела
Уместо ЗСО, ЕУ нуди Приштини укидање санкција. За Радаковића јасна “тиха подршка” Куртију из Брисела.
“О томе се прича пред изборе и то владајућој већини иде на руку”, прецизира овај аналитичар.
Додаје да се Српској листи због “плана и ујдурме Самоопредељања” онемогућава да партиципира у некој следећој влади без обзира што би управо ова странка могла да буде “тас на ваги”.
Међутим, не искључује ту могућност зато што је 20 мандата мањинских заједница – „злата вредно”.
“Тешко да било који политички субјект, па макар то били ДПК или ДСК који су у прошлости радо узимали Српску листу за партнера, неће узети у обзир и неће бити део коалиције. С друге стране, ако Српска листа узме свих десет мандата, ситуација може бити врло јасна да они могу да буду тај ‘тас на ваги’ Не бих се изненадио некој будућој корелацији, ако буду били потребни гласови Српске листе и осталих мањина. Тих 20 злата вредних мандата мањинских заједница сигурно ће подржати да буду део владе него да буду изопштени и буду у мањини”, каже Радаковић.
У таквој “математици” очекује да уколико опозиционе албанске партије буду близу креирања владе, да ће “невољно ући у коалицију са Српском листом и мањинама”.
“Али, само у случају да имају више од 65 гласова. Ако та бројка буде мања, 61 или 62 посланика, та ‘мршава’ већина, мислим да се неће улазити у расправу и да ћемо имати поновољене изборе који ће уједно бити избори и за председника Косова”, наводи Радаковић.
“Изолација” Српске листе
Гогић каже да се већина албанских партија на КиМ плаши сарадње са Српском листом зато што је она за Покрет Самоопредељење – непријатељ.
“Самоопредељење том реториком против Српске листе је ‘повисила цену’ и за друге албанске странке које су у опозицији и које у страху од могуће кампање не желе да праве договоре са Српском листом”, наводи Гогић.
Подсећа да је Курти већ после фебруарских избора могао да се пресели у опозицију, али да су албанске странке пропустиле ту шансу одбијајући коалицију са Српском листом.
Слично види и у будућности.
“Делује као да је Српска листа у потпуности изолована од албанских политичких партија и да ће оне, по цену да имају нове политичке и институционалне кризе, да се уздрже да праве договоре са Српском листом. То ће бити проблем поново приликом конституисања парламента и избора потпредседника из српске заједнице, а касније и приликом именовања министра који по уставу припада Србима. Али, такође Српска листа и њени мандати могу бити пресудни како за формирање владе, тако и за избор председника и албанске странке таквим ставом себе свесно лишавају тих мандата, а који могу бити пресудни”, сматра Гогић.
Слично види и питање формирања ЗСО јер власти у Приштини више од једне деценије одбијају да се ово питање отвори.
“Не постоје никакви услови код албанских партија да се о томе уопште разговара. Повратком Срба у институције на северу Косова, пре свега у општине, створени су услови да се сазове конститутивна седница ЗСО, међутим проблем је што није решен Статут Заједнице. Изграђен је статут управљачког тима који влада Косова није прихватила, ЕУ је упутила свој предлог, али влада Косова одбија да пошаље уставном суду на разматрање. Још има пуно корака ка формирању Заједнице, а делује да ће, ко год буде на власти у Приштини да купује време и одлаже ту одлуку колико год буде могао”, закључује Гогић.
На фебруарским изборима Покрет Самоопредељење био је “победник на папиру” зато што је освојио највише мандата – 48, али му то није било довољно за формирање нове владе.
Када је реч о опозицији ДПК је добила 24, а ДСК 20 мандата. Коалиција око АБК и Нисма освојила је осам посланика. Ипак, на ове изборе они ће изаћи самостално.
У “математици” избора 28. децембра на столу су два “тикета”.
На првом, до скупштинске већине и владе је могуће гласовима 61. посланика.
Међутим, за избор новог председника привремених институција је потребна двотрећинска већина, односно најмање 80 посланика који ће га подржати.
