Љиљана Ивањац објашњава да је ветеринарска инспекција примила пријаву грађана, као и да се ради о млекарама које су својим производима најзаступљеније на нашем тржишту.
“То је за нас у планирању акције представљало повећани ризик у смислу плана саме контроле. Тако да смо ми испланирали контролу, узели у обзир све значајне чиниоце, један од тих је био покривеност тржишта, односно распрострањеност производа ових компанија на нашем тржишту, а даље ко су добављачи, линије довоза, интерне контроле које се раде – апсолутно сваки корак производње”, објашњава Ивањац.
Наводи да су спровели и такозвану контролу опозива производа – одабрали су један производ и унатраг следом ишли до штале у којој се млеко произвело.
“Паралелно већ пар месеци тече и једна друга акција контроле свих млекара на територији Републике Србије коју ради друга група инспектора. Тако да смо, практично, имали паралелан ток, две службене контроле у истом моменту. Оно што је закључено, то је да се улазна сировина, говоримо о сировом млеку, контролише на месту производње и контролише се на месту улаза, односно пријема, у сам објекат прераде, односно млекару”, додаје Ивањац.
Објашњава да се контролишу физички, односно хемијски параметри, као да се контролишу параметри безбедности, као што је микробиологија, одсуство резидуa антибиотика или афлатоксина.
“У таквим контролама увидели смо да у суштини све те млекаре раде са акредитованим лабораторијама, екстерно ове провере, што је и захтев по закону. И да у појединим периодима годишњим постоје нека мала одступања кад говоримо о физичко-хемијским особинама млека и да смо имали такође по тим резултатима и налазе неких недозвољених материја, али смо трагом присуства и налаза тих недозвољених материја ишли даље и сагледали да ли је субјекат правилно одреаговао на ове недозвољене материје и закључили да јесте”, додаје Ивањац.
Указује да у тим млекарама постоје записи, трагови о даљој контроли, пријави инспекцији и уништењу таквог недозвољеног млека.
Напомиње да у ове три млекаре које су ванредно контролисане није било одступања када је реч о недозвољеним материјама.
Шта не сме да се нађе у млеку
Говорећи о томе шта није дозвољено да се нађе у млеку, Ивањац објашњава да су то антибиотици и афлатоксини. Други део контроле, додаје, било је испитивање присуства млека у праху у конзумном млеку.
“Управо ова пријава на тај начин је била формулисана – да ли се пастеризовано млеко, односно УХТ или такозвано стерилисано млеко, прави од реконституисаног млека, односно млека у праху. Увидом у документацију ових објеката, у њихове радне листе, у листе производње, у дневне улазе свих сировина које се користе за производњу производа, нисмо затекли ни утврдили да се млеко у праху користи у производњи пастер млека, односно УХТ млека”, истиче Ивањац.
Наводи да се спроводе контроле и у другим млекарама широм Србије.
Објашњава и да исти је захтев контроле да ли се користи млеко у праху или да ли се користи биљна маст као супституција млечне компоненте.
“Заиста постоје такви производи и то је дозвољено, где се један део млечне компоненте супституише или замени компонентом биљне масти, али све то мора бити декларисано, нама као потрошачима јасно, да ми знамо ако желимо да купимо млечни производ, значи он ће бити урађен од млека, а не да купујем нешто што је декларисано као сир, а онда када дођем кући прочитам да ту има палминог уља или неког другог уља. Онда ја нисам купила сир, купила сам мешовити производ”, истиче Ивањац.
Под надзором и произвођачи млека
Осим млекара, напомиње да су под надзором и произвођачи млека.
“То је она основна сировина коју је најзначајније исконтролисати – шта уђе у тај погон за прераду”, наводи Ивањац.
Истиче да у том сегменту има простора за побољшање, пре свега хигијене.
“На првом месту хигијена нашег домаћина. То је оно што често саветујемо у нашим инспекцијским надзорима. Врло често и реагујемо неким дозвољеним законским средствима, писањем прекршајних пријава и тако даље. Има то ефекта, али већи ефекат се постиже када домаћину кажете да не треба тако да изгледа један објекат за прераду млека, треба хигијена да буде на вишем нивоу”, додаје Ивањац.
Од нове године производи са палминим уљем морају бити јасно декларисани
Од нове године за млечне производе који имају палмино уље, то мора јасно да буде наведено у декларацији. Ивањац поручује да је то јако важно.
“То ново правило је већ у животу и ми га контролишемо. Имали смо опсежну акцију, инспекција је улазила у малопродајне и велепродајне објекте, чак и у производње. Било је у почетку, прва два месеца контроле, шарено”, наглашава Ивањац.
Истиче да је изговор најчешће био да не знају где треба да се стави ознака да производ садржи палмино уље.
На питање шта ми као потрошачи треба да знамо и како да проверимо декларацију, Ивањац каже да декларација мора да буде тако написана да нам буде јасна.
“Уколико ништа из декларације не разумете, има и таквих случајева, обратите се инспекцијским службама. Обратите се одговорном лицу пре свега ту у објекту где јесте, а онда инспекцијској служби ако за то има потребе. Производ треба да буде изложен тако да ви видите ту декларацију, да видите његово име, да евентуално видите и групу производа, уколико сте информисани о томе шта то значи”, додаје Ивањац.
Када је реч о новој уредби, напомиње да нема више да оно што је у промету није обележено на прави начин.
“То значи и сликом и речју и словом и фотографијом и маркетиншким називом. Сада, од 1. јануара, све то практично што у себе садржи биљну компоненту мора да буде обележено на прави начин и нама потрошачима видљива та ознака, правоугаона, са жутим троуглом и даје нам плус информацију да оно што је на рафу није 100 одсто млечни производ. Тако да нам на неки начин олакшава избор и одлуку”, закључује Ивањац
