ŠTA SE DEŠAVA?! “Frižider sveta” se brzo topi i menja lice naše planete: Reke su postale NARANDŽASTE

Arktik je preživeo godinu rekordnih temperatura i smanjenog morskog leda, dok severne geografske širine sveta nastavljaju ubrzanu transformaciju ka kišovitijim uslovima sa sve manje leda usled klimatske krize. Dok se glečeri tope, stotine reka poprimilo je crvenkasto-narandžastu boju na Arktiku, navodi se u godišnjem izveštaju američke agencije za okeane i atmosferu (NOAA), koji ukazuje na brze promene na Severnom polu i posledice klimatskih promena u regionu koji se zagreva brže od globalnog proseka.

U periodu od oktobra 2024-septembra 2025. temperature širom arktičkog regiona bile su najviše u poslednjih 125 godina otkako se vodi savremeno merenje, navela je NOAA, dodajući da je poslednjih 10 godina ujedno i 10 najtoplijih ikad zabeleženih na Arktiku.

“Frižider sveta” zagreva se brže od globalnog proseka

Arktik se zagreva i do četiri puta brže od globalnog proseka, pre svega zbog sagorevanja fosilnih goriva, a ovaj višak toplote deformiše “frižider sveta” – region koji ima ključnu ulogu u regulisanju klime na ostatku planete, piše “Gardijan”. Maksimalni obim morskog leda u 2025. bio je najniži u 47-godišnjoj evidenciji satelitskih podataka, navodi NOAA u svom godišnjem izveštaju o stanju Arktika, objavljenom u utorak.

Ovo je najnovija prekretnica u dugoročnom trendu, u kojem je najstariji i najdeblji led u regionu opao za više od 95% od ’80-ih godina prošlog veka, kako Arktik postaje sve topliji i kišovitiji.

Ova godina bila je i rekordna po količini padavina na Arktiku. Veliki deo tih padavina više se ne taloži kao sneg – obim snežnog pokrivača u junu danas je upola manji nego pre šest decenija.

Narandžaste reke Arktika

Stotine arktičkih reka i potoka poprimaju jarku, crveno-narandžastu boju. To nije zbog hemijskog zagađenja, već prirodnog gvožđa koje se oslobađa iz dugo zaleđenog tla kako temperature rastu. Ovaj fenomen “zarđalih reka”, koji je dokumentovan širom planinskog venca Bruks na severu Aljaske, pruža upečatljiv primer posledica klimatskih promena u regionu, piše Npr.org.

Metju Drukenmiler, viši naučnik Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu u Bolderu u Koloradu i glavni urednik ovogodišnjeg izveštaja, rekao je da zagrevanje Arktika utiče na globalni porast nivoa mora, vremenske obrasce i komercijalni ribolov.

– Arktik je zapravo frižider planete. Kad se Arktik odmrzava i zagreva, to ima posledice po globalnu klimu – rekao je on.

Džoš Kok, hidrolog američkog Geološkog zavoda (USGS), rekao je da su ljudi počeli da primećuju jarko narandžaste “zarđale reke” oko 2018.

– Javljali su nam se ljudi koji žive u tom regionu – piloti koji često nadleću to područje, posetioci nacionalnih parkova… – rekao je Kok.

Tokom narednih godina, satelitski snimci, ispitivanja vode i terenska posmatranja otkrili su zagađene reke duž stotina kilometara u udaljenim delovima Aljaske.

Kako nastaju “zarđale reke”

Kok je rekao da je otapanje dugo zaleđenog tla – poznatog kao permafrost – verovatno okidač za ovu promenu boje. Kako voda i kiseonik prodiru u otapajuće tlo, prirodno prisutno gvožđe i drugi metali dospevaju u obližnje tokove.

– Često voda nije narandžasta dok ne dospe u reku, a onda se gvožđe i drugi metali talože i stvaraju ove mrlje od gvožđa – rekao je on, dodajući da se ove promene mogu dogoditi u roku od nekoliko dana ili nedelja.

Iz otapajućeg permafrosta oslobađaju se i drugi metali, poput bakra i aluminijuma. Ti metali mogu da naškode ribama, što potom utiče i na druge životinje u lancu ishrane. Kok je rekao da naučnici ispituju da li bi metali mogli da zagade zalihe pijaće vode u ruralnim područjima, ali za sada nisu uočeni takvi efekti.

Nestajanje glečera, porast nivoa mora

Grenlandski ledeni pokrivač izgubio je 129 milijardi tona leda u 2025, nastavljajući dugoročni trend. Arktički glečeri van Grenlanda takođe su se brzo stanjuju još od ’50-ih godina prošlog veka – glečeri na Aljasci su od tada izgubili u proseku oko 38 metara debljine.

– Stanjivanje i topljenje glečera predstavljaju neposrednu i dugoročnu opasnost – rekao je Drukenmiler.

Tako je topljenje glečera Mendenhol, blizu grada Džuno na Aljasci, poslednjih godina dovelo do iznenadnih izlivanja glacijalnih voda, izazivajući razorne poplave. Na globalnom nivou, kontinuirani gubitak glečera doprinosi stalnom porastu nivoa mora, što povećava rizik od poplava, erozije i olujnih udara u priobalnim zajednicama.

Arktik sve više liči na Atlantik

Toplija i slanija voda pojavljuje se u Arktičkom okeanu blizu Severnog pola. Za ovaj proces postoji i naziv – “atlantifikacija” – i on doprinosi rekordno niskom obimu morskog leda u regionu.

Slično zagrevanje dešava se i u Beringovom moru, koje je stanište aljaske kolje, pacifičkog lososa i drugih važnih komercijalnih ribljih vrsta. Tamo zagrevanje vode dovodi do porasta južnih morskih vrsta a opadanja arktičkih. Drukenmiler je rekao da ove promene remete i tradicionalne lovne prakse i komercijalni ribolov.

– Lanac ishrane povezan je sa životima ljudi koji žive na Arktiku – rekao je on.