Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja je na tu funkciju postavljena 2010. i već 16 godina je neprikosnovena prva tužiteljka Srbije, jedinstven je primer žene čijim radom kod nas nisu zadovoljni ni građani, ni vlast, ni opozicija, ali i po tome što je “nesmenjiva” i jedina koja je sebi dala za pravo da račune ne polaže nikome.
O tome najbolje svedoči to što nedavno nije došla na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije na kojoj se raspravljalo o izveštajima o radu tog Tužilaštva. Iako je izostanak pokušala da opravda “ranije preuzetim obavezama”, ostaje otvoreno pitanje šta je to vrhovnoj tužiteljki bilo važnije od polaganja računa o radu Tužilaštva Skupštini, odnosno građanima. Neprihvatanje njenog izveštaja u Skupštini, kako tvrde sagovornici iz vrha pravosuđa, znači da je izgubila demokratski legitimitet.
Katastrofalni rezultati
Činjenica je, međutim, da ovo nije prvi put da Zagorka Dolovac izbegava da da odgovore koji su od interesa za javnost. Za 16 godina nikada nije našla za shodno da javnosti saopšti rezultate rada Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), građani Srbije nikada nisu čuli njen glas, nikada nije smatrala da treba da objasni zbog čega oni iz budžeta moraju da plate milione ljudima koji su neosnovano hapšeni i pritvarani po nalogu tužilaštva, nikada nije dala odgovore na pitanje ko je odgovoran za ovakvo stanje u pravosuđu.
Greške tužilaca plaćaju građani
Veliki broj podignutih optužnica protiv različitih “mafija”, kao što su đubretarska, SMS mafija, carinska, drumska, stečajna i slične “mafije”, redom su padale jer je većina okrivljenih oslobođena. Na isti način, oslobađajućim presudama jer Tužilaštvo za organizovani kriminal nije dostavilo dokaze o krivici, završili su se i postupci protiv Miroslava Miškovića, Stanka Subotića Caneta, Luke Bojovića, optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije.
– Javno tužilaštvo za organizovani kriminal pokretanje brojnih postupaka pompezno je najavljivalo kao “veliki obračun s kriminalom”. Međutim, većina njih završavala se posle dugih i iscrpljujućih suđenja kao farsa predstavljena javnosti i partnerima iz inostranstva, jer su završavani oslobađajućim presudama. Zbog takvih “dokaza” koje je prikupljalo ovo tužilaštvo, iznad kog je po hijerarhiji VJT, država, odnosno građani moraju da isplate 152 miliona evra nezakonito pritvaranim ljudima samo u četiri postupka okončana oslobađajućim presudama – kaže sagovornik Kurira.
Nikada, primera radi, građanima nije objasnila zbog čega je bilo neophodno da Tužilaštvo za organizovani kriminal 2012. izda nalog za hapšenje, zatvaranje i držanje u sedmomesečnom pritvoru biznismena Miroslava Miškovića, koji je pravosnažno oslobođen svih optužbi jer tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je kriv.
Nije ponudila ni obrazloženje zbog čega ovu grešku tužilaštva građani moraju da plate 32,7 miliona evra, koliko iznosi odšteta koju je odredio sud. Istu sudbinu doživela su i hapšenja po nalogu tužilaštva, suđenja, a potom oslobađajuće presude bivšim ministrima Oliveru Duliću, Saši Draginu, Predragu Bubalu, Slobodanu Milosavljeviću, direktoru “Puteva Srbije” Zoranu Drobnjaku, ali i pompezno najavljivanim “mafijama”, kao što su stečajna, drumska i đubretarska.
Hapšenja, pa oslobađajuće presude Foto: Youtube/EUROPOL
– Zagorka Dolovac će ostati upamćena kao žena za koju su se građani često pitali da li je izmišljena ličnost ili zaista postoji, jer je od prvog dana stupanja na najvišu tužilačku funkciju davne 2010. izabrala da njen odgovor na svako pitanje bude ćutanje. Ona je oličenje neuspeha tužilaštva, o čemu govore rezultati. Situacija koju imamo danas, podele u pravosuđu, ali i društvu, oličenje su 16 godina neuspešnog rukovođenja tužilaštvom. Naravno, nije jedina odgovorna, ali kao prva među jednakima ona je kriva. I zbog toga, krajnje je vreme da preuzme odgovornost za katastrofalne rezultate i shvati da je dosta bilo, da je vreme da ode – navodi za Kurir sagovornik iz vrha srpskog pravosuđa.
Kadriranje i katastrofalna reforma
Mandat Zagorki Dolovac ističe 1. januara 2028. Za tri mandata, prema rečima sagovornika Kurira, u pravosuđu će ostati upamćena po kadriranju, postavljanju sebi odanih ljudi na rukovodeće položaje u brojnim tužilaštvima u Srbiji, i katastrofalnoj reformi pravosuđa, koju je i Ustavni sud Srbije ocenio kao masovno kršenje prava prema nosiocima pravosudnih funkcija, sudijama i tužiocima.
– Ostaće upamćena i kao jedini kandidat na poslednjem izboru za vrhovnog tužioca. Ono što javnost treba da zna jeste da je ona istovremeno i predsednik Državnog veća tužilaca, koje, kao i vrhovni tužilac, daje svoje mišljenje o kandidatima. Dakle, na čelu obe institucije je Zagorka Dolovac – kaže sagovornik Kurira. On pojašnjava da činjenica da institucija kojom ona predsedava odlučuje o bodovanju kandidata i rang-listi eventualno njenih protivkandidata može da bude jedan od ključnih razloga što čak i na poslednjim izborima nijedan drugi tužilac u Srbiji nije podneo kandidaturu.
Pretnja Kuriru
Interesantno je da je jedna od retkih stvari oko koje se svi ključni akteri društvene i političke scene u Srbiji zapravo slažu jeste da Zagorka Dolovac katastrofalno radi svoj posao. Kritike opozicije, pre svih one koje dolaze od Dragana Đilasa i Marinike Tepić, koja je čak najavila da će “Interpolu u Lionu prijaviti njen nestanak”, bile su gotovo svakodnevne. Čak su i studenti blokaderi organizovali skupove ispred VJT “u nameri da pokušaju da nateraju tužiteljku da počne da radi svoj posao”.
Izjave u kojima se iznose optužbe na račun rada vrhovne tužiteljke redovno su objavljivali i opozicioni mediji, predvođeni Novom S i N1. Oni su doduše, preko noći, postali branilac njenog lika i dela, ali već smo navikli na kopernikanske obrte kada su ovi mediji u pitanju jer, kao što je Kurir više puta pisao, oni isključivo rade u skladu sa interesima svog vlasnika Dragana Šolaka.
Interesantno je, međutim, da Zagorka Dolovac protiv ovih medija nikada nije najavljivala tužbe, niti im je VJT slao saopštenja koja imaju preteći ton. Na njenom udaru našao se Kurir, i to samo nekoliko dana pošto je doneta nezapamćena presuda protiv urednice Večernjih novosti po tužbi Zdenka Tomanovića.
Verovatno osokoljena necivilizacijskom presudom kojom je urednici izrečena maksimalna novčana kazna od 450.000 dinara i zabrana obavljanja uredničkog posla u trajanju od godinu dana, tužiteljka je zapretila tužbom i Kuriru samo zbog toga što je u interesu javnosti kritički izveštavao o njenoj poseti Holandiji. U tekstu koji je, istini za volju, potpisalo Odeljenje za odnose s javnošću VJT, a ne sama tužiteljka, osim pretnje, nije do kraja objašnjeno šta je zapravo Zagorka Dolovac potpisala tokom zvanične posete Holandiji.
Kurir od sutra pokreće serijal o rezultatima rada tužilaštva, greškama i propustima na koje ukazuju pravni stručnjaci.
Redakcija Kurira
