“Можемо ли зауставити насиље над старијим женама”- то је тема конференције у оквиру 16 дана активизма у борби против насиља над женама. Најчешће га трпе жене у сеоским срединама, лошијег здравственог стања, економски зависне. Само ове године, убијено је осам жена старијих од 65 година.
Насиље над старима још је табу тема. О томе се ћути због стида и страха, а ништа не боли више него када је насилник сопствено дете.
“Обично то почиње тако што су те жене већ на некој силазној путањи живота, после 65. године, када долазе неки здравствени или психички проблеми. Онда породица то увиђа и почиње економски да им ускраћује неке ствари, рецимо, траже да преписују рачуне на њих, станове и слично. Постоји чак и изрека – ‘жив родитељ, мртав капитал'”, наводи социјална радница Снежана Николић.
Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије упозорава да се посебно мора обратити пажња на напуштање.
“То је најекстремнији облик занемаривања, када деца напуштају своје родитеље, посебно функционално зависне, и више их не интересује шта се са њиховим родитељима дешава”, указује Тодоровићева.
Према истраживањима, 39 одсто старијих жена доживело је неки облик насиља – најчешће занемаривање, потом емоционално и финансијско насиље.
“И даље ово је драматично висок проценат и увек сам размишљала да жена често, посебно старија жена, трпљењем финансијског насиља можда само спречава неки други облик насиља – физичко. Јер, ако пристане да дâ свој новац невољно и потроши га онако како она не жели, биће спашена”, истиче Бранкица Јанковић, експерткиња у области људских права.
Тренд који забрињава
Нажалост, неки случајеви насиља завршили су се кобно. Од почетка године убијено је осам жена старијих од 65 година – четири су убили мужеви, по једну син, ћерка, унук и познаник.
“Иако се број убистава смањује, када се говори о старијим особама, тренд је помало забрињавајући. Од 2010. године, удео старијих жена међу убијеним женама у Републици Србији кретао се негде око 30 одсто. Међутим, 2024. године, од укупно 18 убијених жена на територији Републике, 10 је било старије од 65 година”, наводи Миодраг Пантовић, шеф кабинета ресорне министарке.
Надежда Сатарић из НВО “Амити – снага пријатељства” сагласна је да сведочимо неким забрињавајућим трендовима.
“То су страшне ствари и то нам само озбиљно говори да морамо да се ресетујемо као друштво и да дефинитивно видимо шта се догађа са националним планом за ментално здравље, зашто нема дневних услуга у заједницама, зашто нема центара за ментално здравље у свакој локалној заједници, што је предвиђено, јер нама је потребно лечење – тим, психосоцијална подршка”, наглашава Сатарићева.
Једна од препорука је и да убиство старијих, као осетљиве категорије, буде препознато као посебно кривично дело.
Оно што се теже мења су патријархалне стеге због којих жене ћуте и трпе.
