Poznati glumac nedavno je govorio o detinjstvu koje je proveo sa roditeljima i bratom u stanu od samo devet kvadrata.
Svetozar Cvetković prošle godine je ostao bez majke, koja je preminula tri godine nakon njegovog oca. Glumac je govorio o roditeljima koji su, uprkos skromnim uslovima, stvorili pravu porodičnu atmosferu, te je Svetozaru detinjstvo prošlo bezbrižno i sa mnogo ljubavi.
„Brat i ja smo do 29. decembra prošle godine, kada je mama preminula, držani kao malo vode na dlanu. Imali smo tu privilegiju da ceo život budemo ušuškani u ljubavi naših roditelja. Ne prođe dan a da ne poželim da pozovem majku telefonom i pitam je kako je ili da se požalim ocu da me boli krajnik i pitam ga za savet kako da se lečim. Ima istine u onim rečima da ljudi i kada odu ostaju tu, sa nama. Ja to osećam na svojoj sudbini“, priznao je glumac, u emotivnoj ispovesti, pa dodao:
„Živeli smo kao podstanari u ulici Jovana Avakumovića 2, u jednoj sobi koja je bila veličine tri sa tri. Još uvek pamtim kako je ta prostorija izgledala, kako smo uveče spuštali dva kreveta pa bi se cela soba pretvorila u jedan veliki krevet. Pružio bih ruke ka njima i tako bismo zaspali, držeći se ruke.“
Njegov otac je završio medicinu, dok je majka bila ekonomista i manekenka prvih modnih revija u Jugoslaviji. Osim Svetozara, dobili su i njegovog brata za koga je glumac vrlo vezan.
„Nas dvojica se nikada nismo posvađali. Mogli smo da imamo različita mišljenja, kao što imamo i danas. Bavili smo se različitim poslovima: on je vodio jednu od najjačih svetskih kompanija u domenu softvera, ja sam se bavio vođenjem nečeg imaginarnog kao što je pozorište“, rekao je on i dodao:
„Slobodno mogu reći da smo, zajedno sa roditeljima, izgradili život na kom bi svako mogao da nam pozavidi. On je preneo na nas ono što je poneo iz jedne čestite građanske kuće iz Leskovca, a brat i ja smo se trudili da to dalje prenesemo na našu decu“, zaključio je priznati umetnik, u intervjuu za Insajder televiziju.
