“Nema mesta u Srbiji gde ne izbijaju tragovi DAVNO IŠČEZLIH CIVILIZACIJA”: Srpski arheolozi upozoravaju da nam komšije uporno nameću SVOJU VERZIJU PROŠLOSTI

Cela Srbija je jedno veliko arheološko nalazište, nema mesta gde povremeno ne izbiju tragovi davno iščezlih civilizacija. Školovanim arheolozima nije teško da otkriju falsifikat. Ono što je mnogo opasnije od samih kopija jesu pogrešna tumačenja originalnih artefakata. Pristrasna tumačenja mogu da stvore iskrivljenu sliku prošlosti, a česta su i svojatanja naših arheoloških predmeta od zemalja u regionu – kažu u razgovoru za “Blic“ dipl. arheolog Rade Milić, direktor Centra za urbani razvoj, i Stefan Gole, dipl. arheolog i MA menadžer bezbednosti.

Iako se Srbija često ponosi svojim bogatim kulturno-istorijskim nasleđem, pitanje je koliko se prema njemu zaista odnosimo odgovorno i sa poštovanjem.

“Izdvajanja za kulturu su minimalna, pa iz tog razloga teško da možemo da pariramo čak i zemljama u regionu, koje nam uporno nameću svoju verziju prošlosti“, kažu naši sagovornici.

Jedinstveni svedoci vremena

Arheološki artefakti su izuzetno dragoceni svedoci vremena. Na pitanje šta sve iz njih može da se “pročita”, arheolog Rade Milić kaže da “arheološki predmeti nisu samo stari komadi metala, keramike ili kamena, oni su jedinstveni svedoci vremena”.

“Svaki artefakt nosi niz informacija koje nauci pomažu da rekonstruiše život na našem prostoru. Iz arheoloških nalaza može da se ‘pročita’ mnogo toga – način ishrane, svakodnevne navike, religijska uverenja, društvene hijerarhije, pa čak i trgovinski putevi. Predmeti poput fibula, ukrasnih igala ili novca govore o modi i estetskim vrednostima nekog doba, dok oružje otkriva vojne sukobe i nivo tehničkog znanja. Najvažnije je, međutim, da se artefakti ne posmatraju izolovano. Pravu vrednost oni imaju tek kada se sagledaju u kontekstu mesta na kojem su pronađeni. Svako nelegalno iskopavanje taj kontekst uništava, a time i našu mogućnost da razumemo prošlost”, kaže Milić.

Na svakom koraku tragovi iščezlih civilizacija

Kada govorimo o tome koje je područje Srbije najbogatije arheološkim artefaktima, arheolog Stefan Gole ističe da je cela Srbija jedno veliko arheološko nalazište.

“Kroz našu zemlju su tokom vekova prolazile različite vojske, trgovački karavani i misionari, a svi oni ostavili su tragove koje mi danas proučavamo. Gotovo da nema područja u Srbiji gde, ukoliko se malo dublje začeprka, ne izbiju tragovi davno iščezlih civilizacija. To mogu biti delovi oružja, predmeti svakodnevne upotrebe, nakit ili keramika – sitnice koje zajedno pružaju širu sliku o načinu života u prošlim vremenima.

Posebno se ističu područja uz velike reke, poput Dunava, Save i Morave, koje su vekovima bile prirodni koridori za trgovinu i migracije. Tamo su se susretale različite kulture, pa se danas pronalaze predmeti iz rimskog, vizantijskog i starijih perioda – gvozdenog i bakarnog doba”, kaže Gole.

Arheolog Milić dodaje da su “tokom rimskog perioda najzanimljivije carske palate iz pozne antike Sirmijum (Sremska Mitrovica, Feliks Romulijana kod Zaječara i Šarkamen blizu Negotina). Za Vizantiju je definitivno najznačajniji Caričin grad Justiniana Prima. Za srednji vek je najvažnije naše ugroženo nasleđe na Kosovu i Metohiji”.

“Falsifikata je oduvek bilo i biće ih”

Činjenica je da su brojni arheološki artefakti kroz vekove, svuda u svetu, falsifikovani (zbog slave, novca, pobijanja naučnih teorija). O tome kakva je zaista situacija na terenu naši sagovornici napominju da falsifikati arheoloških predmeta nisu nova pojava.

“Postojali su oduvek i gotovo sigurno će ih biti i u budućnosti. Nama koji smo školovani arheolozi nije teško da otkrijemo falsifikat. Ono što je mnogo opasnije od samih kopija jesu pogrešna tumačenja originalnih artefakata. Pristrasna ili površna tumačenja mogu da stvore iskrivljenu sliku prošlosti, ali nauka ima sposobnost samokorekcije. Generacije oslobođene ideološkog pritiska danas kritički posmatraju predmete i arheološku dokumentaciju, pa s vremenom ispravljaju ‘krivu Drinu’. To je dug proces, ali je ključan za razumevanje naše istorije”, objašnjavaju arheolozi.

Hrvati su doveli u pitanje pripadnost krstionice srpskog kneza Višeslava

Česti su primeri hrvatskog svojatanja srpskih arheoloških artefakata, na pitanje sa kojom preciznošću može da se utvrdi poreklo nekog artefakta, Milić kaže da “znanje arheologa nije ograničeno samo na prepoznavanje autentičnosti predmeta, već i na razumevanje šireg konteksta u kojem je artefakt nastao”.

“Jedan od često pominjanih primera je krstionica kneza Višeslava, artefakt koji potiče s kraja 8. i početka 9. veka. Krstionica je otkrivena u Veneciji 1853. godine, a na njoj se nalazi natpis koji svedoči da ju je sveštenik Jovan naručio u vreme kneza Višeslava. Hrvatski naučnici su sami doveli u pitanje njegovu pripadnost i kontekst, otvarajući prostor za različita tumačenja. Upravo ovakvi primeri pokazuju koliko je važno da arheolozi pristupaju artefaktima pošteno, kritički i oslobođeni ideoloških pritisaka”, kaže Milić.

Da li su Srbi prvi došli na Balkan

Srbi su skloni mitologizaciji, ali i preuveličavanju. Često se može čuti u narodu mišljenje da smo prvi došli na Balkan, ima li naučnog pokrića u tome, arheolog Gole objašnjava:

“Za razliku od popularnih mitova i proizvoljnih tumačenja, arheologija je nauka koja se oslanja isključivo na činjenice i materijalne dokaze. Jedan od primera gde se arheološki materijal i istorijski izvori međusobno potvrđuju jeste pitanje doseljavanja Srba na ovo područje. Kada je reč o naseljavanju prostora današnje uže Srbije, južno od Save i Dunava, zatim Hercegovine, Crne Gore i Dalmacije, tu nema dileme – ova seoba Srba odvijala se u 7. veku. Brojni istorijski izvori potvrđuju ono što nalazimo i u arheološkim slojevima. Seoba na područje Panonije, tj. prostora severno od Save i Dunava, odvijala se logično nešto ranije, ali ne mnogo. Istorijski izvori, koji su danas sve dostupniji i široj publici, svedoče o Srbima na njihovim matičnim prostorima u centralnoj i istočnoj Evropi”.