U veoma poznatoj pekari kupila sam sirnicu, dve kifle i pet mini pica, a na računu je pisalo dve sirnice i mini pice. Odmah sam odreagovala, prodavačica mi je vratila ostatak para jer je naplatila više. Nije se izvinila, samo je ćutala.
0:00/ 0:00
Prodavačica u butiku jednog velikog šoping mola u Banjaluci je vidno pokazivala nezainteresovanost i mrzovoljnost kada je kupac ušao u radnju na samom početku radnog vremena, u devet ujutru, piše Srpskainfo.
Na kasi jednog tržnog centra u Banjaluci, koji je i regionalni brend, stvorio se veliki red jer je trgovkinja čekala da joj koleginica rasitni novac. Čekanje se razvuklo, kasirka nije osećala potrebu da se izvini.
Ovo su sami neki od primera koji oslikavaju trenutni kvalitet radne snage u uslužnim delatnostima. Zajedničko za sve navedene primere je to da su sve tri trgovkinje mlade i verovatno početnice „bačene u vatru“.
Jednostavno, posledice višegodišnjeg, pa i višedecenijskog odnosa poslodavaca prema zaposlenima su sada vidljive golim okom sve i jednom potrošaču. A to se najbolje primećuje u uslužnim delatnostima gde potrošač ima direktan dodir sa pružaocima usluga. Slično je i u ugostiteljstvu.
Murisa Marić, izvršna direktorka Udruženja potrošača „Don“, za Srpskainfo ocenjuje da su potrošači već duže vreme svedoci kraha kvaliteta usluga.
– Pre nismo mogli svi da radimo u trgovini i u ugostiteljstvu. Za kuvara se trebalo školovati, nije bilo dovoljno samo to što neko kuva kod kuće – ilustruje Marićeva.
Danas je situacija takva da poslodavci „uzimaju“ ono što tržište rada ponudi bez obzira na kvalifikacije.
– Dakle, s jedne strane imamo manjak radne strane, a s druge strane rad na crno i minimalac uzimaju svoj danak. Zato je danas usluga takva kakva jeste, a u uslužnim delatnostima rade i penzioneri koji su odavno u penziji. Uglavnom više nigde se ne može naći visok nivo usluge kao pre. Često nailazimo na to da nema ni dobar dan, ni doviđenja, ali zato potrošači nailaze na drskost, odnosno neprofesionalnost. A mislim da će biti samo gore – smatra Marićeva.
Goran Savanović, predsednik Sindikata trgovine i turizma Republike Srpske, za Srpskainfo naglašava da je trenutni kvalitet usluga direktna posledica prethodnog lošeg odnosa poslodavaca prema radnicima.
– Nisu znali da cene svoje radnike, nisu znali da ih nagrade i da imaju normalan odnos prema njima. Nije to bio robovlasnički već jedan kabadahijski odnos prema radnicima, pa je logično da su ljudi odlazili da sebi traže bolje ili u drugim branšama ili u inostranstvu – ističe Savanović.
Nekada se, kako podseća, na oglase za posao u bitiku u nekom tržnom centru prijavljivalo i po 1.000 kandidata, a sada vlasnici mole i vuku rukom bilo koga pa se za trgovca i konobara i u ostalim uslužnim delatnostima zapošljavaju prvi na koje naiđu.
– Onda se tu javlja problem što nema ni starijih, iskusnijih radnika da obuče nove koji ionako nisu kvalifikovani za taj posao – kaže Savanović.
Pročitajte još
Po njegovom mišljenju, kvalitet usluga u Srpskoj biće još gori i lošiji. Dolazi i do, kako kaže, zatvaranja trgovačkih i ugostiteljskih objekata jer nema radne snage.
– Rešenje je u promeni odnosa poslodavaca prema zaposlenima i u odnosu prema ukupnom biznisu kojim se bave. Moraju da shvate da više nema astronomskih zarada, da deo slatkog kolača moraju da dele sa radnicima. Neće moći da dižu cene u nebesa jer neće imati ko da im kupi – smatra Savanović koji očekuje i reakciju države.
I u Privrednoj komori RS su svesni ovih problema.
Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS, ocenjuje da privrednici sve češće upošljavaju radnike koji ne ispunjavaju uslove za traženi posao.
– Problem je nedostatak adekvatne radne snage. Jednostavno, nemoguće je naći toliko kadrova za potreban broj radnih mesta pa su privrednici primorani da prime i one koje ne ispunjavaju sve uslove – smatra Blagojević.
Konobari u Banjaluci
U najvećem gradu u Srpskoj, u Banjaluci, čak tri prethodne godine zaredom nije upisan nijedan učenik u odeljenje ugostitelja. Tek ove godine su, kako i samo kaži u školi, nekim čudom u Ugostiteljsko-trgovinsko-turističkoj školi upisali odeljenje sa 24 đaka. Čudo se nije dogodilo u Poljoprivrednoj školi gde su, zbog veoma malog interesovanja, upisali tek osam pekara i sedam mesara.
– Grana ugostiteljstva i trgovine je vrlo loše tretirana i slabo plaćena u zemljama okruženja, pa i u Republici Srpskoj. Radnici te struke imali su uglavnom minimalne plate i to je oteralo ljude od zanimanja. U nedostatku radne snage prouzrokovane odlaskom naših ljudi u inostranstvo i na Jadransko primorje, poslodavci su videli da treba da se povećaju plate. Ljudi su radili za minimalne uslove, a to se sad okrenulo i poslodavci nude pristojne plate – ocenio je Boris Spasojević, direktor Ugostiteljsko-trgovinsko-turističke škole u Banjaluci.