LOME SE KOPLJA U EU ZBOG ZAMRZNUTE RUSKE IMOVINE! Dramatične reči Zelenskog, ova članica ODBIJA DA SE POVINUJE: “Veoma teški pregovori”

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je novinarima u Briselu da ne zna kako će se danas završiti razgovori evropskih lidera o finansiranju Ukrajine, ali da je sve hitnije da Ukrajina obezbedi nova sredstva jer se suočava sa deficitom od 45 do 50 milijardi evra za narednu godinu.

On je upozorio da će Ukrajina biti primorana da smanji proizvodnju dronova ako do proleća ne dobije dodatna sredstva, prenosi “Gardijan”.

Zelenski je kazao da Ukrajina čini sve što može da okonča rat, ali da nema garancija da će taj proces uspeti, posebno imajući u vidu nedovoljno pomirljive izjave Kremlja.

On je rekao da Ukrajina mora da bude u poziciji da ostane snažna i da i dalje bude sposobna da se bori.

Zelenski je dodao da je imao dobar razgovor sa belgijskim premijerom Bartom de Veverom i da razumeju međusobne stavove, ali da se Ukrajina, budući da je u ratu, i dalje suočava sa još većim rizicima.

Na pitanje da precizira vreme, Zelenski je istakao da je Ukrajini potrebna odluka o korišćenju zamrznutih sredstava pre kraja godine.

– Ove godine – naglasio je on.

Predsednik Ukrajine je istakao da je sa moralnog stanovišta fer koristiti ruska sredstva protiv njihovih napada na suverenu zemlju. On je priznao da postoje strahovi u vezi sa mogućim pravnim postupkom Rusije, ali i dodao da to nije tako zastrašujuće kao kada je Rusija na “vašim granicama”.

O članstvu Ukrajine u EU i mirovnim pregovorima

Kada je reč o pristupanju EU, Zelenski je rekao da je važno da proces ne blokira nijedna od članica, ističući da članstvo u evropskom bloku treba posmatrati kao deo šireg okvira bezbednosnih garancija za Kijev.

On je dodao da je perspektiva pridruživanja EU “od najveće važnosti”, kao i princip da članstvo ne sme da zavisi od dozvole ili podrške Rusije.

Na pitanje o mirovnim pregovorima pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država, on je rekao da postoji napredak u dijalogu sa američkom stranom, ali da izražava određene zabrinutosti u vezi sa oblastima u kojima se očekuje da će Rusija pružiti otpor onome o čemu se razgovara.

Zelenski je naveo da to uključuje prisustvo evropskih stabilizacionih snaga u Ukrajini i istakao važnost tog rešenja kako bi Kijev imao bezbednosne garancije i od SAD i od Evrope.

On je kazao da računa na veći pritisak SAD da se rat okonča, jer se plaši da Putin ne želi da ga zaustavi.

Zelenski je naveo i da je, ako SAD i predsednik Tramp izvrše veći pritisak na njega, osim samog posredovanja u pregovorima, moguće naterati Moskvu da se pokrene.

Tusk: Složili smo se da je potrebno pronaći način da se upotrebi ruska imovina

Svi evropski lideri složili su se da je potrebno da se pronađe način da se upotrebe ruska zamrznuta sredstva i u tom smislu ostvaren je napredak, izjavio je danas poljski premijer Donald Tusk u Briselu.

– Tražimo na koji način možemo doći do pozajmica za reparacije zasnovanih na ruskoj imovini. Pronaći ćemo način da se Belgija u svemu tome oseća sigurno – rekao je Tusk na samitu evropskih lidera u Briselu, prenosi Rojters.

Najavio je da će se sutra u Varšavi sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

– Poljska nezavisnost biće ugrožena ako Ukrajina bude oterana u situaciju da se preda – rekao je Tusk.

On je razgovore evropskih lidera u upotrebi ruske zamrznute imovine opisao kao ”veoma teške” zato što je ”teoretski nekolicina zemalja u većem riziku” od neke vrste uzvratnih finansijskih akcija Rusije, pre svih Belgija.

– Želim da ovo svi konačno shvate, ne samo naše kolege ovde u Evropi već i svi u Poljskoj, da kada govorimo da je potrebno podržati Ukrajinu pomoću ruske imovine, to je zato što veoma dobro znamo da ukrajinska nezavisnost odvraća šanse agresije i rata dalje od poljskih granica. Posledično, pad Ukrajine kao rezultat ovog rata bio bi direktna pretnja za Poljsku – rekao je Tusk.

Danska: EU treba da bude spremna da realizuje zajam za Ukrajinu i bez podrške Belgije

Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je danas da bi lideri Evropske unije trebalo da bude spremni da realizuju zajam za Ukrajinu, vredan 210 milijardi evra, koristeći zamrznuta ruska sredstva, čak i bez podrške Belgije, prenosi Euraktiv.

– Ja bih više volela da nađemo rešenje u duhu dogovora, ali sat otkucava – dodala je ona uoči današnjeg samita EU na kojem treba da se donese ključna odluka o pomoći Ukrajini.

Belgijski premijer Bard De Vever je u više navrata rekao da se protivi ovakvim planovima, a kao razlog je naveo finansijske i pravne rizike, kao i potencijalnu štetu po reputaciju Juroklira (Euroclear), jedne od najvećih svetskih finansijskih kuća za trgovinu hartijama od vrednosti, čije sedište je u Briselu i koja drži najveći deo ruskih zamrznutih sredstava.

– Naš stav je poznat i nije se promenio – izjavio je on uoči samita lidera EU.

Frederiksen je u međuvremenu izjavila da EU, po generalnom pravilu, funkcioniše na osnovu jednoglasnosti u mnogim slučajevima, ali je dodala da je Unija došla do tačke kada mora da postupa na drugačiji način, prenose danas danski mediji.

– Ne može da se dogodi da jedna, ili dve zemlje sprečavaju nas ostale da vodimo računa o svojim zemljama – istakla je ona.

Prema njenim rečima, ideja o tome da se ruskim sredstvima indirektno finansira sposobnost Ukrajine da se brani je dobra zamisao.

Kako navodi Euroaktiv, mađarski premijer Viktor Orban takođe se žestoko protivi zajmu za Ukrajinu.

Mnogi od lidera EU, uključujući predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu, rekli su da neće na silu nametati zajam za reparacije Ukrajini putem odlučivanja kvalifikovane većine, ukoliko Belgija ne bude saglasna, podseća Euraktiv.

Centralna banka Rusije tražiće odštetu od evropskih banaka zbog blokiranja imovine

Centralna banka Ruske Federacije saopštila je da će na ruskom arbitražnom sudu zahtevati nadoknadu štete od evropskih banaka zbog, kako je navela, nezakonitog blokiranja i korišćenja njene imovine.

U saopštenju je navedeno da će regulator tražiti odštetu u visini nezakonito zadržane imovine, kao i izgubljene dobiti, preneo je Interfaks.

Centralna banka je ovu odluku obrazložila “kontinuiranim pokušajima vlasti Evropske unije da nezakonito zaplene ili koriste imovinu Banke Rusije smeštenu u finansijskim institucijama EU, uključujući uspostavljanje trajne imobilizacije te imovine”.

Banka Rusije je podsetila da je ranije podnela tužbu protiv kompanije “Evroklir” Moskovskom arbitražnom sudu.

Prema navodima pres službe suda, koje je ranije preneo Interfaks, iznos potraživanja Centralne banke Rusije prema “Euroclearu” iznosi 18,2 biliona rubalja, što po zvaničnom kursu od 12. decembra odgovara 195,5 milijardi evra, odnosno 229 milijardi dolara.

(Tanjug)