Matematika vam nikada nije išla od ruke? Naučnici konačno objasnili zašto je to tako

Matematika je za mnoge decenijama bila predmet koji izaziva strah i frustraciju. Dok su neki učenici rešavali jednačine sa lakoćom, drugi su satima proučavali aritmetiku, geometriju ili analizu, a da nisu shvatali gotovo ništa.

Iako je dugo vladala percepcija da je problem u nedostatku truda ili lenjosti, nova istraživanja pokazuju da je reč o nečemu mnogo dubljem – načinu na koji mozak obrađuje informacije.

Ni “lenji” ni “nedovoljno pametni”

Neuropsihologija danas potvrđuje da osobe sa teškoćama u matematici nisu “lenje” niti nedovoljno pametne.

Studija objavljena u Journal of Neuroscience, sprovedena od strane istraživača sa Univerziteta Stanford, analizirala je decu od sedam do devet godina uz pomoć funkcionalne magnetske rezonance (fMRI). Naučnici su uporedili decu sa diskalkulijom i onu sa blagim matematičkim poteškoćama. Rezultati pokazuju da deca koja imaju problema sa brojevima i simbolima nemaju deficit inteligencije – problem je u načinu na koji mozak reaguje na greške.

Funkcije izvršnog režnja, smeštene u frontalnom delu mozga, kod “matematičara” reaguju kao kočnica: nakon greške aktiviraju se i omogućavaju promenu strategije u rešavanju zadatka. Kod onih koji teško savladavaju matematiku, ovaj mehanizam ne funkcioniše, pa mozak nastavlja pogrešnim putem, što vodi do frustracije i pada samopouzdanja.

“Mozak se može zamisliti kao GPS: kada pogrešiš, normalni sistem kaže ‘preračunavam’. Kod osoba sa problemima u matematici ovaj signal izostaje i greška se nastavlja”, objašnjavaju stručnjaci.

Istraživanja Stanforda takođe pokazuju da vizuelni prikazi brojeva u obliku tačkica mogu poboljšati performanse kod dece koja inače imaju poteškoće sa simbolima.

Ključna je povezanost između emocija i učenja

Povezanost između emocija i učenja je ključna. Kada osoba pogreši i ne razume zašto, telo luči kortizol, hormon stresa, koji onemogućava rad prefrontalne kore i učenje postaje fizički nemoguće.

Dakle, oni koji su se nekada osećali “glupim” iz matematike, ne bi trebalo da krive sebe – problem je bio u načinu na koji mozak procesuira informacije, a ne u trudu ili inteligenciji.

Ova saznanja pružaju nadu da se, uz odgovarajuće metode učenja i razumevanje mehanizama mozga, mnogi mogu osloboditi trauma i stresa vezanih za matematiku, a osećaj neadekvatnosti konačno prevazići.

(Forum agricoltura sociale)