Od ovog predatora beže i medvedi i planinski lavovi: Njihov strah menja čitav ekosistem

Divljina Severne Amerike može biti opasno mesto. Upravo tamo žive neki od najstrašnijih predatora – crni i mrki medvedi, koji bi jednim zamahom snažne šape mogli ozbiljno da povrede čoveka, kao i planinski lavovi, koji gotovo nečujno vrebaju na mekim jastučićima svojih šapa.

Mnogi planinari pripremaju se za mogućnost susreta sa nekom od ovih životinja kojih se ljudi plaše. Međutim, kako pokazuju dve nove naučne studije, postoji jedno “biće” koje će čak i najstrašniji predatori pokušati da izbegnu.

Zapravo, napadi ovih životinja toliko su retki da je u Severnoj Americi znatno veća verovatnoća da će čoveka pogoditi grom.

Istraživanje ukazuje na jedan od razloga za to: medvedi i planinski lavovi ulažu veliki napor kako bi se držali podalje od ljudi kad god mogu.

“Ova otkrića menjaju način na koji se govori o sukobu ljudi i mesojeda”, napisao je ekolog sa Univerziteta Jejl Osvald Šmic u osvrtu objavljenom u časopisu Current Biology, u kojem povezuje dve studije – jednu o medvedima, a drugu o planinskim lavovima.

Medvedi beže čim čuju ljude

U Severnoj Americi mrki medvedi, odnosno grizliji (Ursus arctos), u proseku napadnu oko 11,4 čoveka godišnje.

Planinski lavovi (Puma concolor) napadnu svega četiri do šest ljudi godišnje, dok učestalost napada crnih medveda (Ursus americanus) nije poznata. Ipak, između 1900. i 2009. godine zabeležena su samo 63 smrtna slučaja ljudi usled napada crnih medveda.

Nasuprot tome, u SAD i Kanadi grom svake godine pogodi oko 580 ljudi.

Ako posmatramo samo brojke, udara groma ima približno 50 puta više nego napada mrkih medveda. Naravno, stvarni rizik zavisi od brojnih faktora, poput mesta na kojem osoba živi i vremena koje provodi u područjima u kojima ima medveda.

Zašto su onda napadi ovih predatora toliko retki?

Prema dve pomenute studije, odgovor je da ove životinje ne reaguju samo kada se ljudi pojave. One aktivno menjaju svoje ponašanje kako bi nas izbegle.

U studiji koju je predvodio biolog za divlje životinje Filip Menlik iz Šumarske službe Ministarstva poljoprivrede SAD, istraživači su proučavali crne i mrke medvede koji su se hranili duž potoka sa lososima na jugoistoku Aljaske.

Zvučnici koji su se aktivirali pokretom puštali su snimke glasanja galebova, zvukova terenskih vozila ili ljudskih glasova svaki put kada bi se medved približio. Kamere su zatim beležile njihovu reakciju. Ispostavilo se da je bilo dvostruko verovatnije da će se medvedi užurbano povući kada čuju zvuk vozila nego kada čuju galebove.

Međutim, kada bi čuli ljudske glasove, bilo je gotovo deset puta verovatnije da će pobeći.

Njihov strah menja čitav ekosistem

Ovakvo ponašanje ima posledice koje daleko prevazilaze odnos između medveda i ljudi.

Medvedi losose koje ulove često odnose u obližnje šume, ostavljajući za sobom ostatke koji se raspadaju i pomažu u đubrenju ekosistema. Ako se taj prirodni prenos hranljivih materija poremeti, posledice mogu da se prošire i na druge procese u ekosistemu.

Studija o planinskim lavovima, koju je predvodio naučnik za životnu sredinu Džon Morgan sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu, pokazala je sličan obrazac.

Istraživači su analizirali šest godina GPS podataka prikupljenih od 36 obeleženih divljih planinskih lavova u planinama Santa Kruz. Te podatke uporedili su sa informacijama iz aplikacije za praćenje fizičkih aktivnosti Strava, koje su pokazivale gde su i kada ljudi planinarili, vozili bicikle i koristili staze.

Planinski lavovi nisu samo reagovali na prisustvo ljudi. Činilo se da su sposobni da predvide gde i kada će ljudska aktivnost verovatno biti intenzivna i da unapred izbegavaju ta područja u određenom periodu.

Zanimljivo je da čak ni planinski lavovi koji su živeli u područjima sa mnogo ljudske aktivnosti nisu bili skloniji napadima. Veća učestalost napada u takvim područjima mogla se bolje objasniti jednostavno time što su se ljudi i planinski lavovi češće susretali.

Kada se posmatraju zajedno, ove dve studije ukazuju na to da životinje preduzimaju aktivne mere kako bi izbegle ljude, koje očigledno doživljavaju kao ozbiljnu pretnju.

Medvedi odustaju od prilika za hranjenje, dok planinski lavovi prilagođavaju svoje kretanje predvidljivim obrascima ljudske aktivnosti.

Drugim rečima, oni već obavljaju veliki deo “posla” kojim se sprečavaju potencijalno opasni susreti sa ljudima.

Ljudi imaju odgovornost

Što se tiče naše strane ovog odnosa, studija o planinskim lavovima sugeriše da možemo pokušati da izbegnemo situacije u kojima bi životinje bile primorane da odustanu od svojih strategija izbegavanja ljudi.

Prema popularnoj predstavi o odnosu ljudi i velikih predatorskih mesojeda, predator je napadač, dok je čovek bespomoćan plen koji u tom susretu može najviše da izgubi.

U stvarnosti, tvrdi Šmic, ljudi nemaju samo moć već i odgovornost da učine sve što mogu kako bi i te životinje ostale bezbedne.

“Ako budu svesni načina na koji oblikuju predeo straha koji doživljavaju mesojedi i vrste koje su njihov plen”, piše on, “ljudi mogu unapred da prilagode svoje ponašanje i način na koji koriste prostor, kako bi odnos između ljudi i mesojeda preobrazili iz odnosa sukoba u odnos suživota.”

Na taj način moguće je ponovo uspostaviti ravnotežu u čitavim ekosistemima i ublažiti lančane posledice koje strah od ljudi ostavlja na zajednice divljih životinja i prirodu.

(N1info)