JEDNI PROTESTUJU DRUGI NAJAVLJUJU DIJALOG SA EU Pravosudni zakoni stupaju na snagu, ali priča još nije završena: Venecijanska komisija daje poslednju reč?

Set pravosudnih zakona koje je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić je usvojen, potpisan i uskoro se očekuje njihovo stupanje na snagu, ali se time nije stavila tačka na celu priču. Kritike nisu izostale, a stizale su sa raznih strana, i od predstavnika opozicije, ali i vlasti, Evropske unije, kao i predsednika Srbije koji je na njih stavio potpis. Međutim, sada se oni pominju kao tema dijaloga Srbije sa EU, ali i da će se njima “post festum” pozabaviti Venecijanska komisija.

To kaže Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije i članica novoformiranog Operativnog tima za EU integracije, koja poručuje da će pravosudni zakoni “ići na post festum analizu Venecijanske komisije”, i dodaje da je “predsednik Vučić bio u pravu i da je trebalo da se ide na javnu raspravu pre usvajanja zakona”.

– Trebalo je da imamo, i žalim što nismo imali javnu raspravu, zato što ja mislim da su to dobra rešenja i trebalo je javno da se borimo za to – rekla je Brnabić.

“Otpočeti dijalog sa EU”

Danijel Apostolović, šef Misije Srbije pri Evropskoj uniji i rukovodilac novoformiranog Operativnog tima za EU integracije, najavljuje da će vlast “otpočeti dijalog sa Evropskom komisijom” u vezi sa usvojenim zakonima.

– To je svakako i naša obaveza. Verujem da ćemo zatražiti i mišljenje, odnosno analizu Venecijanske komisije – rekao je Apostolović, koji je prošle nedelje predsedavao prvom sastanku Operativnog tima za pristupanje Srbije EU.

Dodao je da veruje u kompromisno rešenje povodom tih zakona.

– Imamo konkretne obaveze, zakone, akcione planove i strategije koje Ministarstvo pravde treba da usvoji. Veliki broj zakona je u javnoj raspravi ili na komentarima EK. Važno nam je da ova merila ispunimo što pre, jer ako se bude govorilo o ubrzanom članstvu, minimum bi bilo ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 – naveo je Apostolović.

Sve to dolazi nakon usvajanja zakona, na šta su se kritički osvrnuli i Evropska komisija i Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, uz poruku da je to “značajan korak unazad u pristupnom procesu Srbije”.

Šta kaže Vrhovno tužilaštvo

Povodom usvajanja seta zakona oglasio se i kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva, odakle je saopšteno da se usvojenim izmenama i dopunama pravosudnih zakona “odstupilo od ustavnih reformi pravosuđa, koje su verifikovane donošenjem Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava”.

U saopštenju se navodi da se izmenama tih zakona “dovodi u pitanje samostalnost javnih tužilaštava i javnih tužilaca, garantovana Ustavom Srbije i međunarodnim standardima, koje je država preuzela u okviru procesa pridruživanja Evropskoj uniji”.

Reakcije su stigle i iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK), gde je deo zaposlenih dva dana unazad protestovao ispred zgrade Posebnog odeljenja za organizovani kriminal u Beogradu zbog “usvojenog seta pravosudnih zakona, a posebno zbog izmena Zakona o javnom tužilaštvu”.

– Na osnovu izmena tog zakona, tužilaštvo će u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu, odnosno 9. marta, ostati bez 11 upućenih javnih tužilaca, čime će i rad JTOK biti ozbiljno ugrožen i gotovo onemogućen – navodi JTOK, gde kažu da će protest će biti održavan svakodnevno pre suđenja, u trajanju od 10 minuta.

“Nema sadržinskih nedostataka”

Sa druge strane Vladan Petrov, predsednik Ustavnog suda, izjavio je pak da novi set pravosudnih zakona “nema sadržinskih nedostataka”, i dodao da je predsednik Republike iskoristio svoje ustavno ovlašćenje na način koji je sasvim legalan i legitiman i potpisao te zakone.

Ocenio je da manji propusti u pravnoj ili političkoj proceduri “ne mogu da budu razlog da predsednik Republike vrati zakon na ponovno odlučivanje u Skupštini”.

“Iznenadili se da sam potpisao zakone”

Istim povodom oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se nakon potpisivanja zakona osvrnuo na spekulacije da neće to učiniti.

– Meni naredio neko odavde i odande. Ja sam slobodni, najslobodniji predsednik na svetu. Donosim odluke u skladu sa ustavnim ovlašćenjima, u skladu sa potrebama naroda, potrebama građana Srbije. Meni neko da odredi da li ću ja da potpišem neki zakon ili ne. Vi ljudi niste normalni kada tako mislite da je moguće. Saslušaću svakoga, a odluku donosim ja. I nema tu velike filozofije. I tako da su opet iznenadili da sam potpisao te zakone – naveo je Vučić, koji je imao zamerku na to što su pravosudni zakoni usvojeni u parlamentu bez javne rasprave.

Šta je usvojeno i proglašeno:

• Zakon o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o izmeni Zakona o sudijama
• Zakon o izmeni Zakona o državnim službenicima
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava

Inače, izmene i dopune pravosudnih zakona inicirao je Uglješa Mrdić, poslanik SNS. Oni će stupiti na snagu već u subotu (osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku 30. januara) dok će Zakon o sedištima i područjima sudova početi da se primenjuje od 1. jula ove godine.