KOME JE SVE U INTERESU DA TAČI NE BUDE OSUĐEN? Teza da je proces protiv lidera OVK zapravo proces protiv NATO stavlja u prvi plan POLITIČKU DIMENZIJU ovog slučaja

Suđenje vođama nekadašnje OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom devedesetih na Kosovu ušlo je u treći dan. Čula se teza odbrane da je OVK bila “neformalna grupa bez komandnog lanca”?, a ujedno se iskristalisala i politička dimenzija suđenja. A sa njom i pitanje da li suđenje odgovara Zapadu i kakve efekte bi mogao da ima?

Na ova pitanja naveo je poznati novinar Mihael Martens, inače korespondent za Južnu Evropu “Frankfurter Algemajne Cajtunga”. On je ukazao na novo svetlo koje na čitav slučaj baca dilema: “Da li je proces protiv Tačija zapravo proces protiv NATO?”

On je otkrio da Tačija brani advokatski “tim snova” u koji je uloženo 16 miliona evra iz budžeta prištinske vlade i još ko zna koliko miliona “za najbolju odbranu koju ukradeni novac može platiti”. Ono što bi pokazala osuđujuća presuda Tačiju, tvrdi Martens, ima istorijski značaj širih razmera.

To onda otvara pitanja: da li će suđenje Tačiju pokazati da je NATO u Srbiji 1999. ratovao u savezništvu sa zločincem i kriminalcom? Kome je sve u interesu da Taći ne bude osuđen? Šta o ratu na Kosovu govori teza odbrane da je OVK bila “neformalna grupa bez komandnog lanca”?

“Politička dimenzija važna”

Zoran Milivojević, bivši diplomata, napominje za Blic da će upravo politička dimenzija ovog suđenja biti važna, i ništa manje značajna neko krivičnopravna.

– Ključna stvar je da li će na kraju biti osude OVK u političkom smislu. Jer osuđujuća presuda može da izazove određene političke efekte, da dovede do toga da se problematizuje OVK kao teroristička organizacija, ali i saradnja sa njima pre i za vreme NATO agresije. Zbog toga su neki funkcioneri sa Zapada insistirali da se radi o individualnoj odgovornosti, a moglo bi, slobodno to mogu da kažem, i da dovede u pitanje čak i smisao NATO agresije – napominje Milivojević.

OVK je, napominje Milivojević, simbol panalbanskog pokreta u regionu, i dalje kaže da bacanje svetla na političku dimenziju smeta mnogima.

– Sasvim sigurno je da smeta albanskom faktoru i eliti, otud i nastojanja Edija Rame oko Žute kuće. Smeta i zapadnim centrima moći, vidi se iz nekih izjava, recimo nemačkog ambasadora u Prištini i nekih političkih poslenika na Zapadu – ističe Milivojević.

“NATO želi odgovore”

Zato je, kako kaže, pesimista kada je reč o ishodu suđenja.

– Setimo se da je upravo ta politička dimenzija na kraju omogućila oslobađanje Ramuša Haradinaja i Ante Gotovine – kaže Milivojević.

Potpuno drugačijeg stava je advokat i zastupnik žrtava u predmetu protiv Tačija i drugih, Aleksandar Olenik.

– Dve trećine dokaza za to suđenje je pribavljeno od strane NATO ili KFOR -a i bez njih ne bi bilo ni predmeta. Oni jesu zaintesovani da se sve istraži, jer su se zalagali za borbu ali ne i za ratne zločine. To mogu da kažem i iz ličnog iskustva. Zastupam petoro žrtava koji su bili u ligoru, a koje je KFOR spasao, slikao sve što im se desilo, dokumentovao i poslao tužiocu. Sada će ti dokazi biti upotrebljeni na sudu. Zapad ima interes da se odvoji, da se vidi šta je ratni zločin a šta ne – napominje za Blic Olenik.

Komentarišući odbranu četvorice vođa OVK, Olenik kaže da ga neodoljivo podseća na odbranu koja se čula u Suda za zločine u bivšoj Jugoslaviji.

– Ako se sklone imena a pusti tekst odbrane koju su izlagali, recimo, Milošević ili drugi iz BiH i Hrvatske kojima se sudilo, može da se vidi da nikakve razlike nema i ali da ta crta odbrane ne može da posluži. Vođe OVK su i lično optužene za vršenje ratnih zločlina, i bio bih iznenađen da bude bilo kakva presuda osim stroge i osuđujuće – kaže Olenik.

Šta se navodi u optužnici?

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene u 42 nelegalna pritvora bivše OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno.

Optuženi su da su ljude neosnovano lišavali slobode, mučili i ubijali, a za te zločine im preti kazna doživotnog zatvora. U optužnici se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.

Na početku suđenja, tužilac Aleksa Vajting je naveo da je čitava OVK slušala naredbe Štaba OVK kojim su rukovodili optuženi, a čija je politika bila usmerene protiv suprotne strane u ratu i političkih neistomišljenika. Prema rečima tužiocima, vojnici i lideri OVK imali su tajne strukture, a njihovi identiteti su bili skriveni za vreme rata.