*Nedavno je završena radionica na kojoj su se poljoprivrednici mogli podrobnije upoznati sa trgovanjem na berzi, možete li nam reći nešto više o tome?
Blic preporučuje
Privredna komora Vojvodine u saradnji sa Produktnom berzom Novi Sad, Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu i Zadružnim savezom Vojvodine je organizovala obuku za sticanje početnih znanja iz oblasti razumevanja tržišnog algoritma, tržišnih predikcija, upravljanja tržišnim rizicima i funkcionisanjem robnih SPOT i terminskih tržišta.
Foto: Ustupljene fotografije
Ova edukacija ima za cilj da upozna polaznike sa mehanizmom funkcionisanja robnih berzi, kako bi mogli da donose pravilne odluke u definisanju svoje tržišne strategije.
Predavanja na teme vezane za tržište poljoprivrednih proizvoda, robne berze, kalkulacije proizvodnje, formiranje cene žitarica i uljarica, analize i prognoze tržišnih kretanja poljoprivrednih proizvoda upriličili su eminenti stručnjaci iz spomenutih oblasti.
Obuka „Trgovanje na berzi – upravljanje tržišnim rizicima“ održana je drugi put, i to u periodu od 17. oktobra do 14. novembra ove godine.
*Kako je izgledala obuka? Šta je učesnicima bilo najzanimljivije?
Nastava u okviru obuke se odvijala u formatu blok predavanja (5 predavanja), interaktivno, sa direktnim učešćem polaznika, pitanjima, diskusijom i praktičnim vežbama. U okviru obuke održana je i panel diskusija. Predavanja su realizovana u prostorijama Privredne komore Vojvodine. Po završetku nastavnog dela obuke izvršena se evaluacija u formi testa.
Učesnicima je najzanimljivije bilo održavanje radionice, kada su (preko demo naloga koji su identični pravim) simulirali trgovanje u realnom vremenu na Čikaškoj i Matif (Francuska) berzi. Ništa manje zanimljiva, bila je panel diskusija u kojoj su panelisti bili aktivni učesnici na terminskim tržištima. Kroz interaktivnu komunikaciju sa predstavnicima kompanija koje direktno trguju na terminskim i spot tržištima na inotržištu, polaznicima obuke su kroz primere trgovanja njihovih kompanija objasnili funkcionisanje tržišta, trendove, rizike i prilike kao i uticaj globalnih događaja na berze.
*Koliki je značaj berzanskog trgovanja za poljoprivredu?
Razvijeno robno-berzansko poslovanje ima pozitivan uticaj na agrobiznis sektor. Berza je mesto na kojem se postiže tržišna cena po fer i transparentninm okolnostima.
Savremene robne berze omogućavaju poslovnim subjektima u agrobiznisu nabavku poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala po transparentnim cenama, umanjenje rizika od nedostatka repromaterijala, upravljanje rizikom promene cena poljoprivrednog proizvoda u budućem periodu, umanjenje rizika da kupljeni proizvod neće biti isporučen/plaćen.
Zahtevi poljoprivrednika da se uredi tržište poljoprivrednih proizvoda što bi im između ostalog omogućilo trgovanje na terminskom tržištu i to pre svega tržištu fjučersa, podstakli su i državu da se aktivno uključi u projekat terminskih robnih berzi. Formiranje terminske robne berze bi učesnicima omogućio tzv. „hedžing“ odnosno zaštitu tržišnih učesnika (pre svega poljoprivrednih proizvođača) od rizika cenovnih fluktuacija.
*Kojim poljoprivrednim kulturama se najviše trgovalo na berzi tokom 2024. godine? Šta je bilo najtraženije, a šta je podbacilo ako se tako može reći?
Na Produktnoj berzi Novi Sad, tradicionalno se najviše trgovalo robama koje su najzastupljenije na našem tržištu, a to su kukuruz, pšenica, soja, ječam i suncokret. Ove godine značajan podbačaj u trgovanju je konstatovan kod soje, iz već poznatih razloga, odnosno zbog velikog podbačaja u prinosu, dok su pšenica i kukuruz bili najtraženije robe. Da bismo realno sagledali obim trgovanja na berzi moramo da konstatujemo da tek nešto manje od 1% od ukupnog tržišnog viška završi na berzi.
*Kakve cene pšenice i kukuruza mogu da se očekuju sledeće godine?
– Cene poljoprivrednih proizvoda u godini koja je na izmaku bile su na stabilno niskom nivou. Varirale se u relativno uskim okvirima. Da ne posežemo za svetskim tržištima, jer i naše tržište je samo odraz dešavanja na svetskim berzama. Pšenica se tokom cele godine kretala u dijapazonu od 18,00 din/kg – 23,50 din/kg, kukuruz u okviru od 16,50 din/kg- 20,00 din/kg i soja od 51,00 din/kg – 59,00 din/kg bez PDV-a. Svi su izgledi da će naredna godina ipak biti nešto naklonjenija našim ratarima.
Tržište se posle 4-5 godina polako vraća u svoj uobičajeni tržišni obrazac zasnovan na relacijama ukupne procenjene ponude i tražnje na svetskom tržištu. To nam daje neku utemeljenje da prognoziramo ipak nešto veće cene bazičnih poljoprivrefnih roba. Ova prognoza je realna utoliko pre što će verujem ipak cene primarnih roba pratiti cene hrane. Da podsetimo samo, da ako je verovati FAO indeksu hrane, svet se danas hrani najskupljom hranom u poslednje dve godine, a da su istovremeno cene žitarica najniže još od septembra meseca 2020. godine. Naravno sve prognoze moraju da imaju jednu veliku ogradu, a ta ograda je geopolitički faktor.
*Kakva nas generalno poljoprivredna godina očekuje, kakve su Vaše prognoze?
– Odgovor bi mogao da bude vrlo kratak i jednostavan, naredna ekonomska godina će, nedvosmisleno, biti bolja od 2024. godine. 2024 godina bila je katastrofalno loša sa apekta proizvodnih rezultata. Podbačaji se kreću u opsegu od 35% kod soje, oko 23% kod kukuruza, 10% kod suncokreta i 15% kod šećerne repe, tako da od ovih proizvodnih rezultata, teško da može biti lošije.
Ako bi se prinosi pomenutih kultura vratili na samo na prosečan nivo i finansijski rezultati bi bili znatno bolji u odnosu na 2024. godinu. To bi značilo da bismo realno mogli da očekujemo oko 5,5 t/ha pšenice, oko 7,3 t/ha kod kukuruza, 3,3 t/ha suncokreta i 3,5 t/ha soje. Nauka i struka bi mogle da nam daju odgovore i rešenja kako poslovati u narednim godinama, imajući u vidu klimatske promene koje u najvećoj meri utiču na prinos. Rekordan agrarni budžet od 149,5 milijardi dinara bi mogao značajno da podstakne naše proizvođače na bolje poslovanje.
*Planirate li neke slične projekte poput ove obuke?
– Planiramo da u 2025. godini organizujemo obuku – Digitalni marketing u poljoprivrednom sektoru. Znanja i veštine digitalnog marketinga omogućavaju plasman poljoprivrednih proizvoda direktno do kupca uz poboljšanje uslova prodaje. Digitalni marketing je od posebnog značaja za individualne poljoprivredne proizvođače koji proizvode male količine visokokvalitnih proizvoda pa nisu u prilici da svoje proizvode plasiraju kroz klasične kanale prodaje, kao što su trgovinski lanci. Aktivno učešće Komore u EU projektima će doneti proizvođačima nova znanja i veštine koja se primenjuju u zemljama EU, a koja želimo da prenesemo i kod nas, zaključuje naš sagovornik.
