Tramp i Si Đinping otvaraju NAJOPASNIJA PITANJA današnjice, saveznici nervozni zbog jednog scenarija: Strahuje se od TAJNOG DOGOVORA

Američki predsednik Donald Tramp boravi u ključnoj poseti Kini gde će sa kineskim liderom Sijem Đinpingom razgovarati o nizu tema, uključujući Iran, trgovinu i Tajvan.

Ovo je prva poseta jednog američkog predsednika Pekingu za skoro deceniju. Tramp je poslednji put bio u državnoj poseti Kini 2017, iako se sa Sijem sastao prošlog oktobra u Južnoj Koreji. Njegov dolazak u Peking prvobitno je bio planiran za kraj marta, ali je odložen zbog rata u Iranu.

Takođe, Si bi kasnije ove godine trebao da poseti Vašington.

Američka administracija za sada nije otkrila konkretne detalje dnevnog reda samita. Bela kuća je prošle nedelje saopštila da će se razgovarati o “nizu tema, uključujući trgovinu, fentanil, Iran i druga pitanja važna za američki narod”.

Koliko je važan Trampov dolazak?

Indikativno je što sa Trampom u Kinu, pored državnog sekretara Marka Rubija i ministra odbrane Pita Hegseta, dolazi 17 rukovodioca iz sektora tehnologije, finansija, avioindustrije, biotehnologije i proizvodnje, uključujući Ilona Maska – najbogatijeg čoveka na svetu i šefa “Tesle” i “SpejsX-a”, Tima Kuka iz “Epla”, Keli Ortberg iz “Boinga” itd.

Očekuje se da će ovonedeljna poseta odrediti ton budućih odnosa između Vašingtona i Pekinga, a postoji nekoliko ključnih stvari na koje treba obratiti pažnju.

Pomoć od Kine za rat u Iranu

Jedna od glavnih tema razgovora dvojice lidera biće rat u Iranu. Prema BBC-u, očekuje se da će Tramp tražiti od Kine da izvrši pritisak na Teheran kako bi se postigao sporazum o okončanju sukoba, dok Peking nastoji da stabilizuje energetska tržišta i zaštiti globalnu trgovinu.

Rubio rekao je prošle nedelje rekao da se nada da će Kina ubediti Iran da smanji tenzije u Ormuskom moreuzu.

– Nadam se da će Kinezi reći ono što treba da se kaže, a to je da ono što radite u moreuzu dovodi do vaše globalne izolacije – rekao je on.

Prema Američko-kineskoj komisiji za ekonomsku i bezbednosnu reviziju, Kina i Iran imaju bliske ekonomske, strateške, diplomatske i bezbednosne odnose. Kina je najveći kupac iranske nafte i kako piše “Hil” mnogo je više pogođena zatvaranjem Ormuskog moreuza nego SAD, koje imaju sopstvene rezerve, pa bi u interesu Pekinga bilo da nagovori Iran da ponovo otvori taj pomorski prolaz. Prema “Hilu”, iako je Tramp rekao da je Iran odustao od sporazuma kojim bi SAD preuzele njegov obogaćeni uranijum, moguće je da će se razgovarati o tome da Kina ubedi Iran da pristane na takvo rešenje.

Trgovinski rat sa Kinom

Očekuje se da će carine biti jedna od glavnih tema samita. SAD i Kina su prošle godine ušle u trgovinski rat kada je Tramp uveo naširoke carine skoro svim državama sveta.

Si i Tramp su postigli jednogodišnje trgovinsko primirje prošlog oktobra nakon sastanka u Južnoj Koreji, kad je dogovoreno smanjenje carina, kineska kupovina američke soje i suspenzija kineskih ograničenja izvoza retkih zemnih minerala. Produženje tog primirja moglo bi da bude jedna od glavnih objava sa sastanka, navodi “Hil”.

Tajvan

Očekuje se da će ostrvo takođe biti tema samita. Ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao Rubiju prošlog meseca da je Tajvan “najveći faktor rizika u kinesko-američkim odnosima”.

Tramp je suočen sa pritiskom i republikanaca i demokrata da Siju jasno stavi do znanja da podrška SAD ostrvu Tajvan nije predmet pregovora. Naširoko se očekuje da će Si pokušati da trgovinske pregovore iskoristi kao sredstvo pritiska za promenu američkog stava prema Tajvanu, piše “Hil”. Prema “Politiku”, jedna od glavnih briga diplomata je da bi Tramp mogao da “trguje” dugogodišnjom politikom prema Tajvanu u zamenu za trgovinske sporazume ili pomoć oko Irana.

– Zabrinuti smo da bi Peking mogao da ponudi da posreduje u dogovoru sa Iranom kojim bi se ponovo otvorio Ormuski moreuz, u zamenu za američke ustupke po pitanju Tajvana – rekao je listu azijski diplomata iz Vašingtona.

Politički zatvorenici

Tramp je takođe pod pritiskom organizacija za ljudska prava, koje pozivaju na oslobađanje više zatvorenika koje drže kineske vlasti, uključujući bivšeg hongkoškog medijskog magnata Džimija Laja i hrišćanskog sveštenika Ezru Džina.

• Laj je u februaru osuđen na 20 godina zatvora zbog navodne zavere sa stranim silama radi ugrožavanja kineske nacionalne bezbednosti i objavljivanje tekstova protiv kineske vlade
• Džin je uhapšen u oktobru zbog vođenja podzemne crkve Zion

Tramp je ranije rekao “Hilu” da će sa Sijem pokrenuti pitanje Džinovog pritvaranja, a u ponedeljak je pomenuo oba slučaja.

Budućnost veštačke inteligencije

Trka u oblasti veštačke inteligencije (AI) sigurno će biti jedna od važnih tema samita.

Tramp tvrdi da SAD trenutno vode ispred Kine u oblasti AI, ali i dalje postoje pitanja o budućnosti naprednih poluprovodničkih čipova. SAD su uvele ograničenja izvoza tih čipova, koja Kina pokušava da zaobiđe.

Takođe, Tajvan je ključna komponenta američkih napora da stvore siguran lanac snabdevanja za američki sektor visoke tehnologije, piše “Politiko”. Administracija SAD je u januaru finalizovala trgovinski sporazum sa Tajvanom koji će usmeriti oko 500 milijardi direktnih tajvanskih investicija i kreditnih garancija u američki sektor poluprovodnika i AI.