Koliko vas koštaju kućni uređaji kad “spavaju”? Ovo su praktični saveti za uštedu

U modernim domovima, uređaji se gotovo nikada potpuno ne isključuju. Televizor „spava“ u režimu pripravnosti, konzola čeka sledeću igru, mašina za veš je spremna za novi ciklus, a mikrotalasna pećnica neumorno pokazuje vreme. Sve izgleda neaktivno, ali potrošnja električne energije je i dalje tu. Stručnjaci upozoravaju da su današnji kućni aparati dizajnirani za stalnu dostupnost, a ova pogodnost ima svoju energetsku cenu, piše britanski Ekspres.

„Današnji uređaji su dizajnirani za udobnost. Oni su uvek spremni, uvek povezani, uvek slušaju komande ili ažuriranja. To znači da se retko potpuno isključuju, osim ako ih fizički ne isključite iz struje“, objasnio je stručnjak za energiju Džastin Nilsen iz kompanije “Volf River Elektrik”.

„Potrošači vole trenutni pristup. Ali ova pogodnost dolazi sa troškom energije. Čak i uređaji koji su u stanju mirovanja mogu da napajaju internu memoriju, mrežne kartice ili senzore“, dodao je.

Najveći „krivci“ za visoke račune su uređaji koji troše najviše struje tokom upotrebe, ali neki od njih, čak i kada ih ne koristimo, nastavljaju da troše struju jer su im utikači ostavljeni u utičnicama. Na primer, mašina za sušenje veša troši između 2000 i 3000 W, što znači da jedan ciklus troši približno 2 do 3 kWh, u zavisnosti od temperature i trajanja programa, dok u režimu pripravnosti troši zanemarljivih 0,5–1 W; gotovo neprimetno, ali sabrano tokom godine i dalje doprinosi računu. Indukciona ploča na maksimalnoj snazi dostiže 3000 W, odnosno oko 3 kWh po satu kuvanja, a u režimu pripravnosti troši oko 1–2 W.

Mašina za pranje sudova troši između 1200 i 2400 W tokom ciklusa zagrevanja vode, što znači približno 1,2–2,4 kWh po pranju, dok u režimu pripravnosti troši oko 2–5 W, uglavnom zbog digitalnog ekrana ili senzora. Mašina za pranje veša koristi između 1500 i 2200 W po ciklusu, tj. 1,5–2,2 kWh, a u režimu pripravnosti takođe troši oko 2–5 W.

Frižider, koji radi kontinuirano, troši oko 100–300 W, što tokom meseca može iznositi 50–70 kWh, u zavisnosti od modela, podešavanja i temperature u prostoriji. Pasivna potrošnja ovog uređaja je praktično uključena u ove brojke jer kompresor radi kontinuirano, ali moderni energetski efikasni modeli troše manje u „eko“ režimu rada.

Iako elektronika generalno troši manje, njihova kontinuirana potrošnja se takođe sabira. Pametni televizori koriste između 80 i 200 W tokom rada, a u režimu pripravnosti troše manje od 1 W, što je oko 0,001 kWh na sat. Igračke konzole, čak i kada nisu aktivno u upotrebi, mogu trošiti desetine vati, posebno ako su povezane na internet radi automatskog ažuriranja. Ruteri, koji rade kontinuirano, troše između 5 i 20 W, odnosno 0,005 do 0,02 kWh na sat, dok set-top boksovi i TV prijemnici i mali kuhinjski aparati sa digitalnim ekranima stalno crpe male količine energije u pozadini.

Deset evra po uređaju godišnje

Iako ove brojke u režimu pripravnosti deluju zanemarljivo, kada se saberu svi uređaji u domaćinstvu i uzme u obzir da rade 24 sata dnevno, godišnja pasivna potrošnja može biti iznenađujuće značajna. Prevedeno u novac, potrošnja u režimu pripravnosti manjih uređaja poput televizora, konzola ili rutera može iznositi deset evra po uređaju godišnje, u zavisnosti od modela, učestalosti korišćenja i tarife električne energije. Samo mala promena – na primer, isključivanje uređaja iz struje kada se ne koriste – može napraviti vidljivu razliku na vašem računu na duži rok.

Treba reći da se u Hrvatskoj potrošnja ne računa prema vatima, već prema kilovat-satima (kWh), odnosno koliko dugo uređaj radi i koliko energije ukupno potroši. Ova količina se naplaćuje kroz visoku ili nisku tarifu, zajedno sa pripadajućim mrežnim taksama i drugim stavkama na računu.

Univerzalno pravilo

Ali jedno je univerzalno: što je veća snaga uređaja i što se češće koristi, to je veći trošak. Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih navika koje mogu dati vidljive rezultate: koristite sušaru samo kada je potrebno i punite je do maksimalnog kapaciteta, birajte niže temperature pranja i mašine za pranje sudova, isključujte uređaje iz utičnice umesto da ih ostavljate u režimu pripravnosti, koristite produžni kabl sa prekidačem za brzo potpuno isključivanje i, prilikom kupovine novih uređaja, proverite energetsku oznaku i potrošnju u kWh.

Male promene mogu značajno smanjiti potrošnju i mesečni račun za struju, a da se pritom ne odreknete udobnosti pametnih i uvek dostupnih uređaja. U eri pametnih kuća, potpuno isključivanje je postalo svestan izbor, a samo taj mali korak – pritisak na prekidač ili izvlačenje utikača – znači vidljivu razliku na duge staze.

Ako se uzme u obzir da svi uređaji u režimu pripravnosti rade 24 sata dnevno, ukupna godišnja pasivna potrošnja u prosečnom domaćinstvu može dostići nekoliko stotina kWh, što se pretvara u stotine evra godišnje, što dodatno naglašava koliko male promene u navikama mogu biti važne.

(Izvor: Blic Biznis/Jutarnji list)