“DUBOKA DRŽAVA” Unutar NAJMOĆNIJE OBAVEŠTAJNE AGENCIJE na svetu: Ima ih 7.000 i 2 razloga zašto su uvek ispred svih, a operaciju “Božji gnev” svet dobro pamti

Svet i dalje priča o hirurškoj preciznosti kojom su izvedene operacije koje su podrazumevale istovremene detonacije pejdžera, a zatim i voki-tokija, u kojima su širom Libana stradali većinom članovi Hezbolaha. Za kreiranje ovog napada koji se desio u septembru, optužen je Mosad – izraelska tajna služba koja se smatra jednom od najmoćnijih na svetu.

Radi se o operacijama kakve nikad nisu viđene. U njima su ubijene 32 osobe, a ranjeno ih je više od 3000. Masovna sabotaža tako velikog broja libanskih pejdžera zahtevala je i obaveštajnu i tehničku sposobnost da se Hezbolahovi uređaji pretvore u oružje.

Hezbolah je za napad okrivio Izrael, koji i dalje sledi tradicionalnu politiku dvosmislenosti o tajnim operacijama, odbijajući da potvrdi ili demantuje bilo kakvu upletenost u napad, ali čini se da niko u svetu ozbiljno ovo ne dovodi u pitanje.

Pre svega jer se smatra kako je Mosad, izraelska špijunska agencija, jedna od retkih organizacija koja je u stanju da ovakvo nešto izvede.

“Izuzetna preciznost i smrtonosnost”

Džon Hana iz Jevrejskog instituta za nacionalnu bezbednost Amerike opisao je napad pejdžerima kao “još jedan zapanjujući prikaz izraelskog obaveštajnog junaštva”.

On je rekao da je Mosad demonstrirao “sposobnost ne samo dubokog prodiranja u najosetljivije mreže svojih najgorih neprijatelja već i izvršavanja operacija izuzetne preciznosti i smrtonosnosti kad god to poželi”.

Mosad – druga najveća obaveštajna agencija na svetu

Što je zapravo Mosad? Osnovan je 13. decembra 1949, dok je premijer bio David Ben Gurion. Radi se o obaveštajnoj službi zaduženoj za delovanje u stranim zemljama.

Mosad ima preko 7.000 zaposlenih, te je druga najveća obaveštajna služba na Zapadu posle američke CIA-e. Raspolaže godišnjim budžetom od 3 milijarde dolara. Radi se o naizgled poprilično modernoj organizaciji koja ima i relativno gostoljubivu veb stranicu i održava Fejsbuk stranicu za pomoć pri zapošljavanju.

Na stranicama Mosada nalazi se i objašnjenje za njihov logo, koji predstavlja menoru, simbol tradicije i identiteta Jevreja.

Oko menore ispisan je natpis koji glasi: “Gde nema saveta, narod pada, ali u mnoštvu savetnika ima spasenja.” Ovaj citat dolazi iz Biblije, a Mosad navodi kako te reči uvek vode ovu agenciju.

“Duboka država”

Mosad je 1951. reorganizovan i uključen u kabinet premijera, podnoseći izveštaje premijeru. Zbog toga je novinar Ronen Bergman opisao Mosad kao “duboku državu”.

Mosad je organizovan u više odeljenja. Najveće je Comet, čije osoblje ima zadatak špijunaže u inostranstvu. Cesarea sprovodi specijalne operacije i u njoj se nalazi jedinica Kidon, koja se sastoji od elitne grupe ubica. Tu su još Kešet, koji se odnosi na kibernetički deo priče, te Mecada, uz koju deluju male jedinice boraca čije misije uključuju atentate i sabotaže.

Kako je došlo do ovakve reputacije

Šta je zaslužno za takvu zastrašujuću reputaciju koju Mosad uživa? Avner Avraham, koji je u Mosadu služio 28 godina, za britanski “Telegraf” je rekao da Mosad ima dve ključne prednosti.

– Prvi je taj što su Jevreji došli iz celog sveta. Odrasli su na različitim mestima, izgledaju drugačije, govore različite jezike. Drugi razlog zašto smo tako dobri jeste što smo morali da se borimo sve ove godine da živimo u svojoj zemlji – kaže on.

Smatra se kako je svakako jedna od tajni uspeha Mosada u tome što je tajnovit, što je pod kontrolom premijera, ne izveštava nikoga i nema portparola, dok je čak i ime šefa agencije donedavno bila državna tajna (od 2021. to je David Barnea).

“Božji gnev” nakon pokolja u Minhenu

Čuvena je reakcija agencije na masakr u Minhenu 1972. godine. Tada je osam naoružanih napadača iz palestinske militantne grupe Crni septembar provalilo u stan izraelskog tima u olimpijskom selu, ubivši dvojicu i uzevši devet Izraelaca za taoce.

Nemačka policija odgovorila je neuspešnom operacijom spasavanja u kojoj je ubijeno svih devet talaca. U onome što je postalo poznato kao Operacija “Božji gnev”, Mosad je ulovio i eliminisao odgovorne, koristeći niz, kako se smatra, genijalnih taktika za praćenje i eliminaciju svojih ciljeva.

Tada je došlo i do velike greške pri operaciji. Naime, Mosad je ubio pogrešnog čoveka, marokanskog konobara u Norveškoj, a agentima je suđeno.

Ubačen čovek u vojni vrh Sirije

Velikim uspehom Mosada smatra se i ubacivanje svog čoveka u najviše redove sirijskog rukovodstva. Izraelac Eli Koen uspeo je da uspostavi bliske kontakte s političkom i vojnom hijerarhijom Sirije u ranim 1960-ima i postane glavni savetnik sirijskog ministra odbrane.

Iako je “provaljen” 1965, tajne do kojih je na tom položaju došao pomogle su u brzoj pobedi Izraela u ratu 1967. godine.

Krađa aviona MiG-21

U 1960-im godinama, Izrael i SAD su očajnički želeli da se dočepaju aviona MiG-21 kako bi razumeli njihovu tehnologiju i snagu na bojnom polju. Izrael je pokrenuo operaciju “Diamond”, ostvario saradnju s iračkim kapetanom Munirom Redfom, razočaranim odnosom iračke vojske prema njemu.

Redfa je pristao da leti svojim avionom u Izrael u zamenu za državljanstvo za sebe i svoju porodicu, pozamašnu svotu novca i doživotno zaposlenje.

Nisu sve akcije bile uspešne

Takvih primera u istoriji ima poprilično, kao što ima i onih negativnih koji se tiču neuspešnih operacija. Osim ubistva marokanskog konobara, pokušaj ubistva jednog od vođa Hamasa Halida Mašale završilo se katastrofom. Agenti Mosada su uhvaćeni na delu, a u zamenu za oslobođenje agenata Izrael je morao da oslobodi drugog Hamasovog vođu šeika Ahmeda Jasina.

Uprkos tome, Mosad je davno zacementirao svoju reputaciju kao gotovo savršenog obaveštajnog velikana. Akcija s pejdžerima i voki-tokijima je to samo dodatno osnažila.