REALAN PUT KA BRISELSKOM STOLU? Vučić i Rama izneli predlog za EU, pomenuli i veto: Povukli su potez, traže OVE DVE STVARI

U zajedničkom autorskom tekstu za ugledni nemački FAZ, predsednik Srbije i premijer Albanije Aleksandar Vučić i Edi Rama ponudili su Briselu neuobičajenu pogodbu: dajte nam pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, ne tražimo pravo veta. Dok jedni u ovome vide slamku spasa za proširenje, drugi ocenjuju da je ovo jedini realan put ka briselskom stolu.

Od 2013. godine, kada je Hrvatska ušla u EU, politika proširenja nalazi se u stanju mirovanja. Realnost je da unutrašnji strahovi postojećih članica od “novih blokada” drže Zapadni Balkan u čekaonici duže od deceniju.

U tom kontekstu, Vučić i Rama povukli su potez i predložili su model ubrzane integracije u kojem se kandidati odriču prava veta u zamenu za opipljive koristi.

Aleksandar Vučić je potvrdio da je za Srbiju ovaj model prihvatljiv, jer su centralne vrednosti kojima zemlja teži slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala.

Šta bi se dobilo

Ovaj model nudi konkretne prednosti koje bi građani osetili gotovo odmah:

• Pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu: Ukidanje carinskih barijera i administrativnih prepreka za privredu, uz slobodno kretanje građana bez granica unutar Šengen zone.
• Pun pristup EU fondovima: Uprkos odricanju od veta, Srbija bi dobila pristup evropskim fondovima pod istim uslovima kao i punopravne članice.
• Politički glas: Srbija bi dobila svoje predstavnike u Evropskom parlamentu i pravo glasa u oko 80 odsto svih odluka koje se donose kvalifikovanom većinom.

Gde bi se pitali, a gde ne

Važno je razumeti razliku u načinu odlučivanja u Briselu. Srbija bi bila ravnopravan partner u odlukama o funkcionisanju tržišta, zaštiti potrošača, životnoj sredini i transportu. Međutim, ne bi imala pravo glasa (veto) u oblastima gde se zahteva jednoglasnost:

1. Spoljna i bezbednosna politika: Uključujući odluke o sankcijama
2. Poreska politika: Pitanja oporezivanja na nivou Unije
3. Budžet EU: Odlučivanje o zajedničkoj kasi
4. Dalje proširenje: Srbija ne bi mogla da blokira druge kandidate

“Nužno zlo” koje otključava proces

Domaći eksperti na ovu inicijativu gledaju pretežno pozitivno.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ističe da o manama ne treba mnogo razmišljati, već opciju tretirati kao “nužno zlo” koje otključava proces, i usputni kompromis koji pruža velike benefite, jer bi zvanično čekanje na reformu unutar EU moglo da potraje doveka.

Posebno je značajno što bi ovaj model sprečio susede da blokiraju jedni druge npr. Crna Gora ne bi mogla da koči Srbiju ako prva uđe u Uniju.

Ivan Vejvoda, stručnjak za međunarodne odnose, podseća da je EU i ranije funkcionisala u “više slojeva” (nisu svi u evrozoni ili Šengenu). On smatra da se svaka prilika za učešće u radu Unije mora iskoristiti kako bi se dokazala spremnost za punopravno članstvo.

Obostrana investicija

Proširenje bi trebalo da bude obostrano korisna investicija: Unija dobija stratešku dubinu i stabilnost, a buduće članice ekonomski prosperitet i bezbednost.

Dok se u Briselu traži formula koja bi smirila skeptične članice, Beograd i Tirana su poslali jasnu poruku: spremni smo za kompromis koji donosi rezultate, umesto da čekamo reforme koje se možda nikada neće desiti.

Ko je za, a ko protiv?

Što se tiče članica, u svom tekstu za “Frankfuter algemajne cajtunga” (FAZ) poznati nemački novinar Mihael Martens je rekao da u Nemačkoj, između ostalih, Anton Hofrajter (Zeleni) podržava ideju širenja EU bez prava veta.

Takođe, Hofrajter je rekao da “vidi vlade koje to odbacuju sa gađenjem i besom”, ali da je u privatnosti, situacija drugačija: “Alternativa odricanju prava veta je da te zemlje uopšte ne postanu članice EU“.

I portparol za spoljnopolitička pitanja poslaničke grupe SPD u Bundestagu Adis Ahmetović je izrazio otvorenost za ovaj put.

– Odricanje od prava veta moglo bi biti kompromis za ubrzanje pristupanja – rekao je Ahmetović FAZ- u.

Ima i onih koji su protiv. Komesarka za proširenje EU, Marta Kos je jedna od njih.

– Svako proširenje mora da jača Evropu i ne sme da ograničava sposobnost delovanja EU. Međutim, svako ko poštuje sva pravila EU ne bi trebalo da se suočava sa nepravdom. U ugovorima EU nije predviđeno članstvo drugog reda – rekla je Kos.