Kada terapija magli um: 7 uobičajenih lekova koji mogu izazvati gubitak pamćenja

Zaboravnost i pad koncentracije ne moraju uvek biti znak starenja ili stresa – u mnogim slučajevima razlog se krije u svakodnevnoj terapiji koju propisuju lekari.

Mnogi pacijenti koji se suočavaju sa iznenadnim problemima u pamćenju, poteškoćama sa fokusom ili čestom konfuzijom nisu ni svesni da odgovor leži u njihovoj kućnoj apoteci. Određene grupe veoma čestih lekova – koji se propisuju za anksioznost, nesanicu, bolove, alergije i druga česta stanja – mogu privremeno da pomute kognitivne funkcije, ali i povećaju dugoročni rizik od razvoja demencije.

Lekari i farmakolozi skreću pažnju na sedam najčešćih grupa medikamenata kod kojih je zabeležen gubitak pamćenja, uz savete o bezbednim alternativama.

1. Benzodiazepini (lekovi za smirenje i anksioznost)

Ovo je jedna od najčešće korišćenih grupa lekova na našim prostorima, a obuhvata medikamente kao što su:

• Bensedin / Valijum (diazepam)
• Ksanaks / Ksalol (alprazolam)
• Lorazepam / Ativan (lorazepam)
• Restoril (temazepam)

Uticaj na pamćenje

Benzodiazepini direktno utiču na funkciju pamćenja. Mogu da izazovu blagi, kratkotrajni gubitak pamćenja koji se obično povlači nakon prestanka uzimanja leka.

Međutim, studija objavljena 2019. godine u časopisu “Journal of clinical neurology” ukazuje na to da dugotrajna i nekontrolisana upotreba ovih lekova značajno povećava rizik od razvoja demencije kod starijih osoba.

Sigurnije alternative

Osobe koje uzimaju lekove za smirenje i primećuju zaboravnost, treba da se konsultuju sa lekarom. Za lečenje anksioznosti često se kao bezbednija dugoročna opcija propisuju selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI antidepresivi), kao i nemedicinske metode poput kognitivno-bihejvioralne terapije.

2. Antikonvulzivi (lekovi protiv epilepsije i napada)

U ovu grupu spadaju lekovi koji se koriste za kontrolu epilepsije, ali i kod pojedinih vrsti hroničnih bolova i poremećaja raspoloženja:

• Lamiktal (lamotrigin)
• Topamaks (topiramat)
• Tegretol (karbamazepin)
• Kepra (levetiracetam)
• Vimpat (lakozamid)

Uticaj na pamćenje

Budući da ovi lekovi deluju tako što umiruju prekomernu moždanu aktivnost, oni usporavaju i pojedine normalne funkcije mozga. To dovodi do poteškoća sa pamćenjem, smanjene koncentracije i pospanosti.

Ovi neželjeni efekti otežavaju usvajanje novih informacija, a najizraženiji su pri višim dozama ili istovremenom uzimanju više različitih antikonvulziva.

Sigurnije alternative

Prelazak na drugi antikonvulziv druge generacije može drastično da smanji kognitivne smetnje. Takođe, u zavisnosti od dijagnoze, lečenje može da se dopuni specifičnim režimima ishrane ili drugim terapijskim procedurama.

3. Opioidni analgetici (jaki lekovi protiv bolova)

Primena jakih analgetika uključuje lekove kao što su:

• Morfijum (MS Contin)
• Oksikodon (OxyContin)
• Hidrokodon / Acetaminofen (Vicodin)
• Hidromorfon (Dilaudid)

Uticaj na pamćenje

Opioidi deluju direktno na hipokampus – ključni deo mozga zadužen za učenje i formiranje sećanja. Pored toga, oni menjaju nivoe hemijskih glasnika u mozgu.

Studija objavljena 2024. godine u časopisu “Scientific reports” pokazuje da pacijenti koji dugotrajno koriste opioidne analgetike imaju znatno veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa osobama koje ih ne koriste.

Sigurnije alternative

Kao zamena za opioide, u dogovoru sa lekarom, mogu da se primene nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL poput ibuprofena ili ketoprofena), paracetamol, lokalni analgetici u vidu flastera i kreme, pa čak i određene vrste antidepresiva predviđenih za hronični bol.

4. Triciklični antidepresivi (TCA)

Iako se ređe propisuju kao prva linija za depresiju, i dalje se često koriste za hronične bolove i migrene. Predstavnici su:

• Amyzol / Elavil (amitriptilin)
• Pamelor (nortriptilin)
• Tofranil (imipramin)
• Silenor (doksepin)

Uticaj na pamćenje

Triciklični antidepresivi blokiraju acetilholin – ključni neurotransmiter koji je direktno odgovoran za pamćenje i učenje (tzv. antiholinergički efekat). Zbog ovog mehanizma, poremećaji pamćenja mogu da se jave čak i kada se lek uzima u potpuno propisanim, redovnim dozama.

Sigurnije alternative

Noviji antidepresivi, poput SSRI i SNRI grupa, ne blokiraju acetilholin u toj meri i znatno ređe izazivaju kognitivne probleme, prenosi portal “Health“.

5. Antihistaminici (lekovi protiv alergija)

Lekovi protiv alergija, odnosno antihistaminici, dele se na stariju generaciju (prva generacija) i noviju (druga generacija):

• Starija generacija (FGA): difenhidramin (Benadryl), dimenhidrinat (Dramamine – protiv mučnine u vožnji), prometazin (Phenergan).
• Novija generacija (SGA): cetirizin (Pressing, Zyrtec), loratadin (Claritine), feksofenadin (Allegra).

Uticaj na pamćenje

Stariji antihistaminici sa lakoćom prelaze krvno-moždanu barijeru i snažno blokiraju acetilholin, što dovodi do pospanosti, zaboravnosti i povećanog rizika od demencije.

Sigurnije alternative

Antihistaminici novije generacije (poput loratadina ili cetirizina) znatno teže prodiru u mozak, zbog čega ne izazivaju pospanost i imaju neuporedivo manji uticaj na pamćenje.

6. Hipnotici (sedativni lekovi za spavanje)

Savremene tablete za spavanje (tzv. Z-lekovi) uključuju:

• Zolpidem (Ambien, Sanval)
• Ezopiklon (Lunesta)
• Zaleplon (Sonata)

Uticaj na pamćenje

Obimna istraživanja pokazuju da redovna upotreba lekova za nesanicu negativno utiče na takozvano prospektivno pamćenje – sposobnost da se ljudi sete da urade planirane obaveze u budućnosti.

Pored toga, dugotrajna upotreba se povezuje sa povećanom stopom kognitivnog pada i demencije u starosti, pokazuje studija iz 2022. godine u časopisu “Sage Journals“.

Sigurnije alternative

Umesto lekova za spavanje, stručnjaci preporučuju preparate na bazi melatonina, uz primenu higijene spavanja i bihejvioralnih tehnika za prevazilaženje nesanice.

7. Antiholinergici za prekomerno aktivnu bešiku (inkontinencija)

Lekovi koji se propisuju za lečenje urinarne inkontinencije, odnosno nekontrolisanog mokrenja, uključuju:

• Vesikare (solifenacin)
• Detrol (tolterodin)
• Ditropan (oksibutinin)
• Trospijum / Enableks

Uticaj na pamćenje

Ovi lekovi deluju primarno tako što blokiraju acetilholinske receptore. Time se opušta mišić bešike, ali se istovremeno koči radna memorija – sposobnost kratkotrajnog zadržavanja i obrade informacija u mozgu.

Uz to, dugotrajna primena ovih lekova povećava rizik od demencije, potvrđeno je u studiji iz 2022. u časopisu Američkog udruženja urologa “AUA Journals“.

Sigurnije alternative

U konsultaciji sa urologom, terapija može da se zameni novijim lekovima (poput mirabegrona) koji deluju preko drugog mehanizma i ne utiču na mozak, ili primenom ciljanih vežbi za jačanje mišića karličnog dna (takozvani trening bešike).

Faktori koji dodatno povećavaju rizik

Problem sa pamćenjem izazvan lekovima retko nastaje izolovano. Rizik se značajno multiplicira ukoliko postoje sledeći faktori:

• uzimanje visokih doza lekova,
• dugotrajna upotreba bez pauze,
• starije životno doba (zbog usporenijeg metabolizma i čišćenja lekova iz organizma),
• polipragmazija (uzimanje više od tri različita leka istovremeno).

Štaviše, starije osobe koje istovremeno piju tri ili više lekova sa delovanjem na nervni sistem imaju drastično češće hronične konfuzije i gubitak pamćenja, otkrila je studija iz 2020. objavljena u “Sage Journals“.

U svakom slučaju, ako se ovi simptomi primete kod sebe ili članova porodice, nikada ne treba naglo prekidati terapiju na svoju ruku, već se obavezno obratiti lekaru radi prilagođavanja doza ili promene leka.

Lekovi na recept koji otežavaju podnošenje vrućine

Od analgetika do antibiotika: Pet lekova koji mogu da oštete sluh

Od leka protiv glavobolje do glavobolje i anksioznosti: Stručnjaci za “Blic zdravlje” o lečenju zavisnosti od analgetika