Poslanici Skupštine Srbije nastavili raspravu po amandmanima: Postavljali pitanja u vezi sa maloletnicima na mrežama, rudarskim istraživanjima, uvozu mesa… (VIDEO)

Poslanici Skupštine Srbije nastavila je danas rad druge redovnu sednicu prolećnog zasedanja raspravom o amandmanima, među kojima su i amandmani na set trgovinskih zakona.

Sednica je počela nešto posle 10 časova, a u sali je, kako je rekla predsednica Skupštine Ana Brnabić, 108 narodnih poslanika.

Na početku rasprave, poslanica Jedinstvene Srbije Zagorka Aleksić pitala je Vladu Srbije da li se razmišlja o meri uvođenja minimalne starosne granice od 15 ili 16 godina za korišćenje društvenih mreža.

– U više država danas su u toku ozbiljne zakonodavne i regulatorne inicijative kojima se razmatra zabrana ili strogo ograničavanje pristupa društvenim mrežama za maloletna lica. Australija, koja je sprovela jednu od najozbiljnijih nacionalnih kampanja u ovoj oblasti, već primenjuje minimalnu starosnu granicu od 16 godina i to od decembra prošle godine – rekla je Aleksić.

Objasnila je da društvene mreže kod mladih često podstiču obrasce ponašanja koji se mogu okarakterisati kao zavisnički, a informacije koje su im dostupne su vrlo selektivne, kroz filtrirano algoritamsko plasiranje sadržaja.

– Smatramo da je potrebno da se o ovoj temi otvori široka društvena rasprava i da se u narednom periodu formira jedna stručna radna grupa koja bi procenila potrebu za zakonskim ograničenjima pristupa društvenim mrežama za maloletna lica u Srbiji. Smatramo da bi ovaj pristup bio obziran i odmeren i da bi bio u najboljem interesu dece – rekla je Aleksić.

Poslanik SVM Akoš Ujhelji je govorio o finansijskoj pomoći preduzetnicima pa je upitao Ministartsvo finansija da li Vlada planira uvođenje dodatnih kriznih mera, kao što su nove garantne šeme za likvidnost, dodatne subvencije za kamatne razlike, ili mogućnost uvođenja ciljanog moratorijuma na otplatu kredita za najugroženije sektore male i srednje privrede.

Pitao je i da li će Vlada razmatrati mogućnost uvođenja privremenog ograničenja, odnosno maksimiziranja efektivne kamatne stope na komercijalne kredite za privredu, kako bi se sprečio dalji odliv kapitala iz realnog sektora u bankarski sektor.

Poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jonić je govorio o rudarskim istraživanjima na planini Bobija kod Ljubovije i pitao Ministarstvo za zaštitu životne sredine da li privredno društvo Konstantin Resources d. o. o, odnosno Middle Island Resources, ima projekat primenjenih geoloških istraživanja na osnovu kojeg je izdato rešenje o odobrenju istraživanja na Bobiji.

Pitao je Ministarstvo odbrane kada će objekat 27, lamela 3, u drugoj mesnoj zajednica Bežaninska Kosa Beograd dobiti upotrebnu dozvolu, što je, kako kaže, obaveza investitora, u ovom slučaju Ministarsvo odbrane i dodao je da su stanovi u toj lameli useljeni u aprilu 2009. godine.

Ministartsvo unutrašnje i spoljne trgovine je upitao kolika je ukupna količina uvezenog mehanički separisanog mesa i iz kojih država potiče.

Revizija lektire, izborni zakoni…

Poslanici Skupštine Srbije pitali su danas izvršnu vlast i o mogućnosti revizije lektire, o tome zašto Vrhovno javno tužilaštvo Republike Srbije nije pokrenulo krivični postupak protiv političara Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, kao i o izbornim zakonima.

Poslanik SNS Marko Atlagić pitao je Vrhovno javno tužilaštvo i Zagorku Dolovac zašto nisu pokrenuli krivični postupak protiv, kako je rekao, političara beogradskog univerziteta, Vladana Đokića. On je pitao zašto nisu pokrenuli krivični posupak zbog njegovog, kako je naveo, “nezapamćenog pedagoškog zločina nad najvećim brojem studenata i profesora koji hoće da uče i rade, tako što im je nezakonitim blokadama, nezakonitim plenumima i zborovima onemogućio pohađanje nastave i održavanje ispita punih godinu i tri meseca”.

– Političar Đokić je prostorije pojedinih fakulteta pretvorio u štabove političkih aktera – rekao je Atlagić.

Poslanik SPS Marko Milošević imao je pitanje za ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, da li bi razmotrio zajedno sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja predloge koji se tiču ocenjivanja i revizije lektire. Milošević je rekao da bi bilo korisno, kad je u pitanju ocenjivanje, da se razmotri pitanje pomeranja opisnog ocenjivanja do četvrtog razreda, zato što deca, kako je istakao, najčešće kada krenu u školu i prvi put se sretnu sa ocenjivanjem zbog pritiska njihovih roditelja da moraju da budu što uspešniji u školi, počinju da sopstvenu vrednost poistovećuju sa uspehom u školi, što kod njih stvara nelagodu, stres.

Pitao je i da li bi ministarstvo uzelo u razmatranje potencijalno smanjenje obima gradiva iz određenih predmeta koji, kako je rekao, neće kasnije u životu građanima previše mnogo značiti, a umesto njih da se uvedu neophodna znanja koja bi se ticala funkcionisanja tržišta, funkcionisanja državnog sistema.

Pitao je i zašto postoji isključivost oko izbora veronauke i građanskog vaspitanja kao izbornog predmeta, a ocenio je i da je trenutna lektira u srednjim školama “čist intelektualni snobizam”, navodeći da je preambiciozno očekivati od dece da obrađuju dela kao što su “Zločin i kazna” ili “Ana Karenjina” i predložio da se razmisli o drugom pravcu i da bi knjiga kao što je Životinjska farma Džordža Orvela mogla da bude deo lektire.

Poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrijelj naveo je da ta stranka smatra da je reforma izbornih zakona jedan od neophodnih koraka i dodao da je 24. marta ove godine Narodnoj skupštini dostavila 15 svojih stavova u vezi nacrta izmene izbornih zakona i pitao da li nadležni pripremaju izmene zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima.

Tražio je i da se tim zakonima osigura uvođenje obaveze da svi kandidati za odbornike i poslanike na manjinskim izbornim listama budu upisani u poseban manjinski birački spisak najmanje godinu dana pre stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora kao i da svi birači koji svojim potpisom podrže manjinsku izbornu listu da učestvuje na izborima, takođe budu upisani u poseban manjinski birački spisak.

Takođe, traže i uvođenje elektronskih uređaja za identifikaciju birača na biračkim mjestima, uvođenje video nadzora na biračkim mestima, pravo izbornim listama na uvid u kompletan materijal sa svih biračkih mesta uključujući ponovno prebrojavanje glasova i kontrolu zapisnika.

Poslanica SRCE Verica Milanović pitala je Ministarstvo privrede da li je od strane kompanije Leoni Group obaveštena o planovima otpuštanja radnika iz Leonija iz Kraljeva i da li ima predlog rešenja za to.

Pitala je i ministarku saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Aleksandru Sofronijević kada će biti završeni radovi na izgradnji svih zgrada predviđenih u okviru urbane regeneracije u Dositejevoj ulici u Kraljevu, da li su sproveli kontrolu do sada izvedenih radova.

Poslanik ZLF Robert Kozma pitao je ministarku Sofronijević i direktora Puteva Srbije, Zorana Drobnjaka kada će da rekonstruišu drumske saobraćajnice preko Pančevačkog mosta.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić pitala je premijera prof. dr Đuru Macuta zašto nije smenio ministra Borisa Bratinu koji je rekao da “policija ima pravo da ubija mlade ljude na ulicama”.

“Postoje ljudi koji su se radovali tome da Srbija ne dobije milijardu i po evra”

Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov ocenio je danas da su priče o zamrzavanju EU fondova Srbiji spin i pokušaj otvaranja nove teme u javnosti, dodajući da je za njega najveći problem što postoje ljudi koji su se iskreno radovali tome da Srbija ne dobije milijardu i po evra.

On je to rekao tokom skupštinske rasprave odgovarajući poslaniku Pokreta slobodnih građana Pavlu Grboviću koji je govorio o eventualnom zamrzavanju fondova iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

– Ono što je za mene samo problem, i to smatram da je najveći problem i za građane Srbije, to je što postoje ljudi na političkoj sceni, na javnoj sceni, koji su se iskreno radovali tome da Srbija ne dobije milijardu i po evra. Iskreno se radovali tome, i to je problem sa kojim će građani morati da se suoče na izborima i da ga reše olovkom onako kako se to inače rešava – rekao je Jovanov.

Poslanik NPS-NLS Uroš Đokić je tokom rasprave o amandmanima na predlog za izmenu Zakona o trgovini rekao da SNS trgovinske zakone nije stavila na dnevni red zbog poboljšanje kvaliteta života građana, već, kako tvrdi, da bi se “zamaskirala činjenica da četiri godine nismo otvorili nijedno evropsko poglavlje”. Đokić je, obrazlažući amandman na Predlog zakona o zaštiti potrošača, ocenio da predlog zakona nema jasne kriterijume za određivanje kazni i da ga njegova poslanička grupa neće podržati.

Marijan Rističević sa liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” je rekao da je “gotovo dirljivo” slušati opoziciju kada priča o kvalitetu života građana, a u njihovo vreme je, kako kaže, prosečna plata bila 330 evra.

Poslanik “PSG-SDA Sandžaka-PDD” Ahmedin Škrijelj je rekao da je ta grupa podnela amandman kojim se traži da lokali u kojima se prodaju ili služe alkoholna pića budu na određenoj udaljenosti od osnovnih i srednjih škola, kao što je slučaj sa objektima igara na sreću.

Šta je na dnevnom redu

Na dnevnom redu je set zakona iz oblasti trgovine, među kojima su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, Predlog zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda.

Poslanici razmatraju i Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Na dnevnom redu su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj službi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Poslanici razmatraju i više predloga odluka vlade iz oblasti kulture i međudržavnih sporazuma.

Sednica je počela u četvrtak, 16. aprila.

(Tanjug)