(FOTO,VIDEO) VELIKA PROMENA NA INSTAGRAMU Roditelji će konačno znati šta DECA GLEDAJU, ali stručnjaci UPOZORAVAJU: Ove OPASNOSTI i dalje prete najmlađima!

Roditelji koji koriste Instagramov alat za nadzor uskoro će dobijati obaveštenja ukoliko njihova deca u kratkom vremenskom periodu više puta pretražuju sadržaje povezane sa samoubistvom ili samopovređivanjem. Nova mera kompanije Meta dolazi u trenutku kada se širom sveta vodi debata o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih.

Već od naredne nedelje roditelji će putem putem mejla, SMS-a ili Vacapa dobijati obaveštenja ako njihovo dete pretražuje osetljive pojmove. I to u Sjedinjenim Državama, Australiji, Velikoj Britaniji I Kanadi, a potom i u drugim zemljama. Iz kompanije poručuju da cilj nije kontrola svakog klika, već upozorenje. Iako je ova novina svakako korisna, ipak, teško je primenjiva u Srbiji.

Nikola Jagodić, stručnjak za društvene medije, poručio je u razgovoru za Blic TV da kod nas to nije realno.

Ključna stvar da roditelji razgovaraju sa svojom decom

– Jer se i neke stvari koje već postoje dugo godina ne koriste tako da ne očekujem iskreno da to zaživi na nekim manjim tržištima kao što je Srbija. E sad to je jako korisno. Instagram, ne samo Instagram nego i druge društvene mreže se trude da ulože ogroman napor i ulože ogroman novac da bi zaštitili decu na novim društvenim mrežama i ovo je samo jedan primer kako oni to rade. Da li će ovoga biti još, biće mnogo ovoga, da li će ovo biti najbolje rešenje, da li će to zaustaviti pedofiliju i sve druge probleme koji se dešavaju, ta samoubistva koje se snimaju preko društvenih mreža, neće. Zašto? Zato što je ključna stvar da roditelji razgovaraju sa svojom decom – naveo je on.

Jedan od ključnih problema zbog koje je teško pratiti aktivnosti mladih na društvenim mrežama jesu provere prilikom otvaranja naloga, odnosno nedovoljna rigoroznost pa samim tim korisnici često dostavljaju lažne podatke kako o godinama tako i o samom identitetu.

Snežana Anđelić, psiholog, poručila je da “mi ne možemo sve da zabranimo”.

– Poenta je da mi ne uvodimo svesno decu u svet u kome oni ne mogu da opstanu, za koji nemaju mentalni kapacitet, nemaju zrelost. I znate, deca ni krivično nisu odgovorna do 14. godine, a sad mi njima sa 10, 11, 12 uvedemo u neki svet u kome oni ne znaju da se snađu u kome postoji toliko opasnosti – navela je ona u razgovoru za Blic TV.

Pored opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama i one same mogu da budu uzrok zavisnosti koja je sve češća kod mladih, što dovodi do zanemarivanja realnog života, obaveza i socijalne izolacije, pa čak i suicida.

Kada je neko zavisan od društvenih mreža, on ne može da konzumira drugi sadržaj

Nikola Jagodić, stručnjak za društvene medije, ističe da u narednih 5, 10, 15 ili 20 godina mi možemo da očekujemo sve više slučajeva koji su ovakvi.

– Daću samo jedan primer, a to je kada je neko zavisan od društvenih mreža, on ne može da sedi i da konzumira bilo kakav drugi sadržaj koji je sporiji od tog skrola i od tih brzih videa u ovom trenutku. Znači jednostavno to dete ne može. To treba da vidite. Treba da vidite kako neko sedi i neko stavi ispred njega knjigu i kaže čitaj i on to fizički ne može da uradi. Nego se trese, nego ima različite napade, ne može njegov mozak i jednostavno je postao kao neka kaša od tolike količine sadržaja koji je prebrz za njihov uzrast – poručio je on.

Psiholog Snežana Anđelić ističe da detetu od 10 godina društvene mreže uopšte ne trebaju.

– Kad dete ima preveliki stimulans kroz te društvene igrice gde se mozak stalno, kontinuirano stimuliše, onda on traži sve više i više stvara jednu vrstu ovisnosti i stvara mentalni haos u glavi. Iz toga bih ja preporučila prvo detetu od 10 godina društvene mreže uopšte ne trebaju. Ne trebaju ni detetu od 12 godina, ni od 13 godina. Znači, radi se o tome što mi dozvolimo detetu da uđe u taj svet, a onda smo u čudu kad ga taj svet preplavi, kad se dete nađe totalno u haosu, da više ne zna šta će u tom svetu da uradi.

Nova mera može biti dodatni alat u zaštiti mladih, ali stručnjaci podsećaju da tehnologija sama po sebi nije rešenje. Ključ je u edukaciji, nadzoru prilagođenom uzrastu i otvorenoj komunikaciji između roditelja i dece.