Прошло је скоро четири деценије од те 1987. године и у међувремену се читав свет више пута изменио. Али актуелна фудбалска сезона у овим крајевима, иако у значајно другачијем оквиру, бар симболично подсећа на ону из доба Прве лиге Југославије.
И док се Црвена звезда и Партизан спремају за 180. вечити дерби у недељу 6. септембра, једини претходни њихов сусрет истог датума виђен је 39 година раније.
И тада је 6. септембар била недеља у којој су Партизан и Звезда одмерили снаге. Била је то утакмица за памћење на тадашњем стадиону Југословенске народне армије у Хумској улици, а црвено-бели су славили са 3:2 у мечу који је обележио погодак Драгана Стојковића Пиксија.
“Партизан и Црвена звезда досад су одиграли 81 дерби, али овај последњи по много чему је специфичан”, почео је извештај београдске “Борбе” након сусрета који је донео велика узбуђења и отворену игру два тима.
“Наиме, Партизан је био бољи тим, имао више од игре и бројније прилике, али није имао голмана”, коментарисао је Борбин извештач А. Станковић, потом поприлично оштро критиковао чувара мреже црно-белих.
“Бранислав Ђукановић готово све лопте које су ишле у гол вадио је из мреже, па се слободно може рећи да није бранио већ је само фигурирао на голу”, гласиле су критике на почетку извештаја.
Пиксијев гол из корнера – за сва времена
Разлог за то, очито, лежао је у доброј мери у поготку који је у петом минуту сусрета постигао Драган Стојковић. Он је то учинио директно из корнера, што је био до тада незабележан начин да се постигне погодак у дербијима.
Деценијама касније је и Ђорђе Томић, везиста Партизана током деведесетих, открио да је баш он Пиксију наместио лопту у углу терена, пре извођења историјског корнера.
“Причамо тад у соби, ја кажем Пиксију ‘је л’ се сећаш ’87, септембар, ко ти је додао лопту за гол из корнера против Партизана?’ Он ме гледа бледо. ‘Па ја сам ти додао лопту, ти је окрећеш са три прста, намешташ штуцну на левој нози и погађаш ракље. Дивим ти се, а појео бих те у том тренутку'”, описао је Ђорђе Томић у емисији “Мојих топ 11”, присећајући се дана када је са непуних 15 година био сакупљач лопти на поменутом дербију.
Ипак, несвакидашњи погодак Пиксија није збунио Партизан. Црно-бели су у 26. минуту изједначили преко Горана “Плавог” Стевановића, који је био окарактерисан и као најбољи актер домаћих на том дербију.
Шансе су се потом ређале на обе стране, ритам игре био је висок, а Партизан је у 38. минуту имао зицер који је Стеван Стојановић одбранио Фадиљу Вокрију.
Ако је узбудљиво било прво полувреме са резултатом 1:1, шта тек рећи за наставак сусрета? У размаку од 54. до 57. минута виђена су чак три поготка.
Звезда тада долази до вођства када Бора Цвтковић ударцем главом постиже погодак након продора Слободана Маровића. Лопта је матирала Ђукановића прошавши му практично поред леве ноге и испод руке.
Само два минута касније, Роберт Просинечки је успео да освоји лопту од играча црно-белих, упути изврсну дугу лопту која је на прелеп начин пронашла Цветковића, а овај успева да побегне одбрани домаћих и повећа предност Звезде на 3:1. И овај пут је лопта прошла испод Партизановог чувара мреже.
Ђукановић од стида хтео да напусти Партизан
Дан после меча, Ђукановић је био неутешан, нарочито након речи тадашњег председника Партизана, генерала Здравка Лончара.
“У Партизану горег голмана у историји није било. Саветујем Ђукановићу да се врати одакле је дошао”, биле су Лончарове речи које је цитирала “Борба”, уз питање да ли је први човек црно-белих “морао баш толико да оцрни свог голмана?”
Момак из Титограда је с разлогом био неутешан.
“Образа ми, целу ноћ нисам спавао. Како сам могао да спавам, када смо због мојих грешака изгубили утакмицу у којој је Партизан надвисио Звезду. Дошло ми је од стида да у земљу пропаднем, једноставно да ме нема. Одлучио сам да се вратим у Титоград, али после данашњег разговора са Вукотићем и Јусуфијем, одустао сам од тога”, изјавио је голман Ђукановић дан након дербија.
Вучићевић мајсторски смањио на 3:2, Партизан остао без титуле
Али чим се кренуло са центра после гола Цветковића – уследио је нови погодак.
Небојша Вучићевић тада је показао због чега су навијачи сматрали мајстором фудбала, јер је своје дриблерске способности исказао против двојице играча Звезде у њиховом шеснаестерцу. Одмах потом је и шутирао и смањио заостатак на 3:2.
Уследило је затишје, мада је Партизан наставио да напада и прети. Ипак, бриљирао је Стојановић међу стативама црвено-белих, зауставивши одличне прилике Вокрија и Милка Ђуровског.
Звезда је до краја сусрета успела да сачува предност и освоји бодове, а након тог меча Партизан је на табели заузимао тек 15. место са скором од једне победе, једног ремија и три пораза.
Наредни пут ће таквим учинком отворити сезону баш ове 2026. године. Те 1987/88, Партизан је у наставку сезоне “оживео” и жестоко се борио за титулу, али је Звезда предвођена тренером Велибором Васовићем – јединим који је и играо за, и тренирао оба вечита ривала – остала недостижна за само један бод.
Чекајући недељу и највећу утакмицу српског фудбала заказану за 6. септембар, остаје бар да се прижељкује спектакл сличан оном из 1987.
Па да се и овај 180. дерби препричава наредне четири деценије.
