“KAPIJA EVROPE” NA UDARU Iran traži hitno pojašnjenje o Ramštajnu: Ključ za američke napade na Teheran

Iranski ambasador u Nemačkoj Madžid Nili, zatražio je od nemačke vlade “pojašnjenje” o Ramštajnu: smatra li se upotreba ove vazdušne baze od strane SAD-a za napade na Iran “agresijom” u smislu Rezolucije UN-a 3314? Prema toj rezoluciji, kao čin agresije smatra se situacija kada jedna država napada drugu sa teritorije treće države. Ambasador ne tvrdi da je to već slučaj: “Još ne znamo da li se to odnosi na Ramštajn ili ne”, rekao je Nili.

Ramštajn u saveznoj pokrajini Rajnland-Pfalc najveća je američka vazduhoplovna baza u Evropi.

– Ramstein Air Base je izuzetno važno logističko čvorište američke vojske – kaže bivši direktor NATO-a Vilijam Alberk.

– Baza se naziva i kapijom Evrope. Odavde se letovi iz SAD-a nastavljaju dalje ka Africi, kao i Bliskom i Srednjem istoku.

“Ramštajn nije čvorište za borbene operacije”

Osnova za korišćenje Ramštajna je pravo stacioniranja regulisano Sporazumom o boravku od 23. oktobra 1954. Njegova primena potvrđena je i nakon nemačkog ujedinjenja 1990. Tu su i dodatni dogovori iz NATO statuta o vojnim snagama. Baza ima poseban status: iako se nalazi na nemačkoj teritoriji, uživa svojevrsni imunitet, nemačkim zvaničnicima je dozvoljen ulazak samo uz dozvolu američkog komandanta.

Koju tačno ulogu Ramštajn ima u američkim napadima na Iran, Alberk nije precizirao. Ipak kaže: “Ramštajn nije čvorište za borbene operacije”.

Na početku rata Španija je blokirala svoje baze za SAD jer smatra da su napadi na Iran protivni međunarodnom pravu. Nemačka Levica zatražila je isto za Ramštajn.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus za sada ne vidi razlog da ograniči američko korišćenje Ramštajna.

– Trenutno ne vidim razlog za sumnju u zakonitost upotrebe Ramštajna – naveo je.

“Bilo bi veoma teško ograničiti američke operacije u Ramštajnu”

Može li Nemačka uopšte nešto promeniti po pitanju korišćenja te baze?

– Bilo bi veoma teško ograničiti američke operacije u Ramštajnu – navodi Alberk.

– Ako bi zaista hteli, mogli bi, ali bilo bi veoma neobično i ne verujem da to žele. Podseća i na to da SAD ima i druge važne vojne objekte u Nemačkoj te da Berlin ne želi da dovede u pitanje lojalnost saveznika.

Naučna služba Bundestaga dala je precizniji odgovor: Sporazum o boravku i NATO statut o vojnim snagama mogu se i otkazati, tvrdi služba, te dodaje da bi povlačenje američke vojske bilo moguće tek nakon dvogodišnjeg prelaznog perioda. Takva odluka, vrlo malo verovatna, ne bi imala nikakav uticaj na aktuelne operacije, navodi se dalje.

Baza ima sve veću ulogu zbog svog centra za nadzor američkih borbenih dronova

Ramštajn je i ranije bio kontroverzan. Baza ima sve veću ulogu zbog svog centra za nadzor američkih borbenih dronova. To je više puta otvorilo raspravu o mogućoj uključenosti Nemačke u ciljane likvidacije osumnjičenih za terorizam u Aziji i Africi.

Protiv nemačke države vođen je i sudski postupak: radilo se o smrtonosnim napadima dronom u Jemenu 2012, koje su SAD sprovodile iz Ramštajna. Tužioci su bila dvojica Jemenaca čiji su članovi porodice poginuli u tim napadima. U 2025. Savezni ustavni sud presudio je da je Ramštajn u tom slučaju korišćen zakonito ali presuda nije bila “blanko-ček” za neograničenu vojnu upotrebu baze.

“Naravno da smo im stavili na raspolaganje aerodrome i odobrili prelete”

Bivši kancelar Gerhard Šreder izjavio je u međuvremenu u jednom intervjuu da se 2003. nije pridružio SAD-u u ratu protiv Iraka, ali i da je tada Amerikancima omogućio neograničenu upotrebu Ramštajna, baš kao što to danas čini kancelar Fridrih Merc u ratu protiv Irana, dodao je on.

Za list “Süddeutsche Zeitung” je rekao:

– Mnogi su u mojoj stranci hteli da postupim oštro. Rekao sam im: da zatvorim aerodrom? Kako to zamišljate to bi značilo kraj nemačko-američkih odnosa. Naravno da smo im stavili na raspolaganje aerodrome i odobrili prelete. Ali bitno je bilo da u ratu nismo učestvovali – naveo je.

(DW)